image: „Čekajući Godoa“ © Sanja Perić
You are not authorised to use this artwork / All rights reserved
Jupiter u Ribama, ili: Hoće li Godo doći sutra?
(od 18. Januara do 6. Juna 2010 & od 9. Septembra 2010 do 22. Januara 2011)
2009 godina bila je godina prvog ozbiljnijeg prilagodjavanja sveta novom duhu vremena. Novom ubitačnom tempu života koji zahteva ostajanje na nogama ali istovremno i raspeće psihe – pa dok su pre 20-30 godina ljudi mogli da odu na bolovanje zbog psihičkih i nervnih slomova, moramo da primetimo da se danas sve to smatra ’normalnim’ i neprivilegovanim stanjem. Za razliku od psihe i emocija koje su u 2009 morale biti razapete i žrtvovane – um i telo su iz iznenadjujuće nepresušnih resursa crpeli snagu. To nas je prilično stavljalo u cipele zombija, dok hodamo, jurimo, radimo, živimo – nemajući kad da bilo šta doživimo. Ljudi su postali brojevi. „Pet hiljada tristapedeset šest ljudi je poginulo u…“ Nedavno sam istražujući svoje korene nabasala na neki stari opštinski dnevnik s početka 20. Veka u kome piše: u selu tom i tom živi „57 duša“. Možda bi se desila konekcija izmedju nesrećno nastradalih u zemljotresima, poplavama i drugim nesrećama i nas, kada bi postali duše umesto brojevi. To postepeno čišćenje autentičnih ljudskih emocija počelo je još pre desetak godina, prvom opozicijom Saturna i Plutona. Ove godine imaćemo ponovo kvadrat ove dve planete – ali o tome ću posebno. Poenta spominjanja svega ovog u priči o Jupiteru je ta što je ceo taj dugogodišnji scenario stvorio savršenu predstavu za Jupitera u Vodoliji. Njegov zadatak u 2009 bio je da nas dodatno ubrza, napne poput strele pa stavljeni u situaciju na gotovs pod tenzijom i sa nemirom uletali smo u novo, pravili reforme (bilo da je to bila naša želja ili smo morali pritisnuti teškim radnim uslovima, otkazima i sl), bunili se i ćutali čekajući na hrabrost – na šta su neki bili spremni, a neki i ne – okretajući se samodestrukciji.
Odjednom, u 2009 je sve postalo hitno. Urgentne službe su radile punom parom, a čovek nadilazio sebe i svoje prirodne kapacitete ne bi li udovoljio zahtevima. Sve to je ostavljalo traga na psihu. I šta čovek radi kada je nervozan i uzemiren? Popije lekić, sedativ, da smiri nerve. Da prizove san. Da u tom snu bar pobegne od žestokog tempa i milion obaveza. Analogno tome, celo čovečanstvo u 2010 sa Jupiterom u Ribama hrli ka džinovskom sedativu, priziva Hipnosa da baci svoju mrežu sna na njegove oči, psiha sada želi terapiju, izlečenje, jer smo je raskomadali u paramparčad, autodestruktivnim dinamitom srušili i ono nesalomivo u sebi i potrebno nam je isceljenje. Zato, od 18. januara – kada Jupiter udje u Ribe, svi smo na terapiji. Na lečenju. A u zavisnosti od toga kakvo će u tom času biti individualno ustrojstvo svakog od nas – zavisi i koja će terapija biti prepisana. Jedno je sigurno, farmaceutska industrija će procvetati i skladištiti milione dolara; psiholozi, astrolozi i proroci imaće pune ruke posla; sveti hramovi, crkve, džamije, sinagoge biće prepune; pojaviće se novi javni propovednici i ’učitelji Novog Doba’ (kao na primer Brajan Trejsi, kao što je nekada to bio Mahariši) koje će pratiti kolone i kolone sledbenika. Pa stani malo… šta je to što će očigledno hronično ljudima biti potrebno? Lek za psihu? Ne, već VERA. Kao Beketovi junaci Didi i Gogo, eto nas ispod stabla na koje se nismo obesili u 2009 jer nemamo uže, ali i Godo možda dolazi sutra, pa ajde da ga sačekamo.
U ovakvom haotičnom stanju čovečanstva, iako Jupiter u Ribama nikakvu malicioznost ne nosi, i čak je tu da blagosilja, podari, nauči opraštanju, ljubavi i dobroti, ne treba zaboraviti da se znak Riba pored utehe i milosti odnosi i na trikove, iluzije i prevare – te lako možemo biti prevareni od sebe samih. Lako možemo pravo lice Boga zameniti lažnim, lako može sada naš bog postati bensendin, persen, neka hindu molitva u koju verujemo jer što je nešto nerazumljivije, mističnije, nepojmljivije – to ćemo misliti da je i istina tu negde ne nalazivši je medju poznatim stvarima. Ali baš to je pogrešan put jer najveća laž i nevera nije kada čovek ne veruje u nešto, već kada misli i kaže da veruje u nešto u šta u stvari ne veruje. Serviran nam je poslužavnik pun omamljujućih i privlačnih drangulija, kojima treba okrenuti ledja, ili, konzumirati samo ono što smo stvarno upoznali i u šta stvarno verujemo. Jupiter u Ribama je dubok, on traži istinu i nalazi je ali mora da se potpuno posveti toj potrazi. Pa ako meditirate vreme je da naučite sve o tradiciji tehnike koju koristite, da sve strane reči prevedete i razumete, ako koristite nova alternativna lečenja – morate upoznati tu metodu, raspitati se i saznati sve o njoj i na dalje se držati istine koju ste spoznali, ako nešto predajete, i nečemu druge učite – morate iskreno verovati da je to znanje istinito, da je potrebno, morate biti posvećeni predavači. Ako ste trgovci – morate prodavati opet samo ono u šta verujete i ono što znate da je dobro, jer u suprotnom Jupiter u Ribama će postati teret vaše savesti pa recimo, umesto da u pravosudju radite svoje pravničke poslove – postaćete gori od agenta CIA-e koji je saznao sve laži, prevare, trikove i koji time postaje sve nesrećniji što je tu gde je, ali i sa više vere da sebe u čistu sredinu stavi i sebe spase prevaranata, lažljivaca i korupcija. Ljudi koji su čitav život posvetili prevarama i koji na ledjima i smrtima drugih grade svoj život – moraju biti rodjeni za to. Običan čovek čiste savesti nije sposoban da na sebe tu krivicu preuzme, pa se muči u besanim noćima i pita se zašto mira nema. Jupiter se sada ugnezdio u Ribama, u prevodu: Savest se ušuškala duboko u podsvest i odatle šljaka pa se niko neće izvući ako se okrenuo prevarama, aferama, lažima…! U praktičnom smislu kako to izgleda, imamo primer nedavne akcije raskrinkavanja lanca koji je krijumčario kokain iz Južne Amerike.. Brodovima (što je Jupiter u Ribama) ogromna količina je u pitanju (opet Jupiter koji je megaloman i odnosi se na sve veliko) Ribe su droga, a kako je savest otišla duboko u podsvest na čišćenje, čoveku se učini da može, da nema problem sa krivicom, da nema straha, pa kao bez savesti ulazi u takve poslove, da bi Jupiter iz nesvesnog morao da ga natera da napravi grešku. Neku čak i banalnu grešku, ali dovoljnu da bude otkriven, jer savest njegova je sada njegov uhoda, špijun, tajni agent i sam će sebe ove godine čovek otkucati, prijaviti, izdati nekom radnjom gotovo banalnom, nekom odlukom – gotovo nevažnom. Savest iz Riba zahteva da se čovek iskupi, da se pokaje, da se možda, promeni. Setih se sada najveće afere 20. Veka – Niksona i Votergejta koji se desio upravo 1974. Godine – kada je Jupiter isto bio u Ribama. Dakle, mislim da je jasno. Ostanite čiste savesti, a ako ste grešni – prijavite se. Izdajte sebe i kaznom, ukorom ili kako već sebe spasite. Pa iako će biti mnogo više prevara i kradja, verujte da će i tajne službe, policije i sl takodje imati puno uspešno završenih akcija jer čovek sam ostavlja trag.
image: „Always Hope“ © Banksy
Budite hrabri da ne verujete u sve što vam ponude u godini najčistije savesti i vere i sigurno nalazite svoju veru! Prava vera je besplatna. Prava vera se uvek materijalizuje jer dok veruje, čovek gradi, stvara, hrli dalje, on živi. Milion je danas ljudi koji pogubljeno lutaju od jednog do drugog spiritualnog učitelja, što vrte kanal za kanalom dok potpuno bez snage sede slepljeni za svoje krevete, koji idu sa časa joge na celovikendni spa program i dolaze kući još prazniji, umorniji, život im se u krug zapliće a novac ide u New Age i Tele-Shop industriju – najveće dilere Novog doba. Hipnoza. Gde god u 2010 prepoznate hipnozu, trik, manipulaciju slikama i lepim licima u cilju zaradjivanja novca – okrenite ledja. Sa druge strane, ako ste filmski reditelj, industrijski dizajner, ako je vaš posao da imitirate stvarnost, da je oslikate, iskarikirate, ako ste i vi u neku ruku ’hipnotizeri’ koji efektima, muzikom, umetnošću, poezijom delujete na javnost – samo napred, jer ovo je godina umetnosti i filma. Ne libite se da svoje radove šaljete na medjunarodne (a ne samo domaće) konkurse, pa što dalje, preko okeana (Amerika ) gde je najveći ’dreamland’ možda stignu vaši radovi a vi se vratite sa nagradom.
Zato je jako važno da ostanete verni i dosledni svojoj veri i onome u šta vi verujete – bez obzira da li je to vera i drugih.
Sigurna sam da su i Isus i Buda i Muhamed bili prvi buntovnici, harizmatične persone snažne individualnosti, sposobne da kažu ’ne’ svemu dotadašnjem, ukorenjenom, lažnim učenjima, hrabri da javno kritikuju i gundjaju, a u žitijima svetaca koje sam čitala – jako ih je malo bilo oprostivo na način na koji nam to obično prikazuju. Uglavnom se radilo o visprenim bundžijama nepokorivog duha koji su prkosili i verujem, užasno iritirali svoje protivnike. Kjerkegor, nošen primerom Isusove žrtve u svojim „Raspravama“ pita: „Sme li čovek dati svoju glavu za istinu? Zar nije mogao Isus bar malo da popusti?“ (o Isusovoj tvrdoglavosti nije nam niko pričao, a činjenica je da je dosledno išao za onim u šta je verovao) i zatim dodaje, da „imati vere i razumeti Isusa znači njegov ljudski život razumeti.“ Skinuti, oljuštiti sve ono što je Crkva kao institucija oblepljivala i shvatiti da je individualnost čoveka u stvari individualnost njegove vere.
A tako i jeste. Svaki je čovek biće vere – od momenta kada načini prvi korak (jer veruje), kada sa zanosom mašta o ljubavi (jer veruje), kada kreira i stvara čitav praktičan svet koji nemilice danas koristimo (od upaljača preko automobila i struje do raketa) – jer veruje. I samo je vera taj pogon za život koji nas čini zadovoljnima, i samo onda kada vere nema – život postaje prazan. I samo tamo gde ima vere možemo pričati astrološkim jezikom o tome hoće li biti novog posla ili nove ljubavi. Pa kao da ćemo u 2010 godini svi morati da pronadjemo svoj hram, da oživimo svoju veru, da se posvetimo radu u koji verujemo, delu koje stvaramo, porodici koju smo stvorili, ljudima koje volimo, veštinama i znanjima koja imamo i ostavimo po strani sve ono što smo bili prethodnih godina, poskidamo maske profesija i karaktera u koje smo voljno ili silom morali da udjemo – a koje nismo mi. Ili ćemo, kao što već navedoh: veru tražiti u lažnim učiteljima, idolima, lekovima, u tudjim verovanjima i načisto se tek tada izgubiti. To ne znači da nužno treba da ostavite posao koji vas hrani jer to „niste vi“. Ali vi treba da se potrudite da mimo tog posla ponovo u nečemu nadjete opsesiju i zanos, nešto čemu ćete se stvarno posvetiti bilo da je to gajenje bilja, pisanje ili učenje, nešto što ćete moći sa istinskim uživanjem zaboravljajući na vreme da radite u tišini, miru i samoći. U suprotnom, ako to ni ne tražite, a radite ono što ’niste’, onda će nas potreba za bežanjem od takve stvarnosti i života u kome se radi ono u šta se ne veruje, u kome istine koje smo prihvatili su laži, dovesti pravo u lavirint. No ja sam optimista, i ipak se nadam da će mnogi sa osmehom u 2010 reći: „Konačno radim ono što volim!“ A zapravo, samo konačno radite ono u šta stvarno verujete.
preuzeto sa:Bibliodyssey.blogspot.com
Jupiter u Ribama je misionar. On spašava. Pa kako god da je – nema sumnje da će u pravom trenutku pružiti ruku spasenja, i to svakome kome je potrebna. Bitno je da se pojavljuje – kao produžena ruka boga, i to baš zato da spasavanjem u čoveku probudi veru. To je onaj trenutak kada se desi nešto stvarno dobro, kada preživimo nesreću, kada za dlaku izbegnemo opasnost, kada nam se otvore vrata koja su nam do juče bila zalupljena, kada u najbespmoćnijem stanju ne znajući kuda dalje neko dodje i osvetli nam put. To je onaj trenutak kada iskreno osetimo zahvalnost. „Hvala ti Bože“ je minimum što će svako od nas u više situacija biti u prilici da izgovori. No, ta ruka Jupitera je zapravo uvek ruka nekog drugog čoveka koji će nas u nekom momentu izvesti iz džungle, pomoći nam da realizujemo nešto, to je onaj koji nikakvu zahvalnost ne traži, on je ionako tu slučajno. Eto, desilo se da je naišao – „hvala bogu“. Desilo se da baš on ima posao za nas – Ha, kakva slučajnost, a u stvari – „hvala bogu“. Ljudi će jedni drugima gotovo stihijski pomagati, često i da ne znaju da su nekome spasili život ili ga spasili muka. Bilo da radite u trgovini, bolnici, u javnosti ili ma gde – činjenica je da mi radeći to što radimo dolazimo stalno u kontakt sa drugim ljudima, i zapravo nikada ne znamo koliko je važno nekome to što smo rekli ili uradili. Za nas, to može biti samo jedan u nizu obavljenih poslova – ali ako malo samo razmislite videćete i sami da nije uvek isto. Jupiter će tajno i tiho raditi, ne davajući ljudima priliku da slave sebe i ne dopuštajući njihovom egu da se nasladjuje time što su nekoga spasili – jer oni to neće znati. Tu i tamo, možda će pretpostaviti, ali uglavnom neće znati. Bitno je ono što se dešava u onome kome je pružena ruka, onome ko je spašen. Onome ko je očekivao kritiku, svadju, a naleteo na ljubaznost i lepu reč. Onome ko je zahvaljujući vama rešio problem. Tu će se desiti alhemija jer je psiha svakog od nas sada jedna mala laboratorija u kojoj se negativno, nervozno i uznemireno pretače u poverenje, zahvalnost i ljubav.
Idemo na sledeću priču koja je samo nastavak eseja o Jupiteru u Ribama…
Konjunkcija Jupitera i Urana u Ribama, ili: Susret Mojsija i Zaratustre
(april i maj 2010 & od septembra 2010 do januara 2011)
Mojsije (Jupiter u Ribama) bio je prvi biblijski zakonodavac i poslanik, borac protiv idolopoklonstva i pelcer vere u jednog boga koju je širio dalje.
Zaratustra (Uran u Ribama), persijski prorok, veruje da svaki čovek nosi ličnu odgovornost za odabir dobra i zla. Kao prvi ’moralni demokrata’ ističe nebitnost da li je neko profesijom ’bliži bogu’ (sveštenstvo i sl) i da su svi apsolutno jednako u poziciji nadvlačenja konopca sa samim sobom na osnovu čega će im se suditi.
I ako bi zaista prepustili mašti na volju i zamsilili ova dva karaktera u ambijentu nekakvog savremenog zasedanja na svetskom nivou – rezultat bi bio stvaranje nove vere. Ta Nova vera odbacuje nekadašnje iluzije i premise. Pa kako će na nebu od marta do septembra 2010 biti završna faza opozicije Saturna u Devici i Urana iz Riba – vreme je da shvatimo da smo prilično zatrovani, nadjubreni, izmanipulisani doktrinama raznim (od školskog perioda pa nadalje) i da taj raskol izmedju starog i novog, izmedju izdoktrinisanog, na silu upijenog i naučenog i onoga što je naša priroda i istinska potreba u šta da verujemo ili ko da budemo, sad doživljava svoj vrhunac. Recimo… Umberto Eko u romanu „Ime ruže“ piše: „Smeh ubija strah. A bez straha nema potrebe za bogom!“ I tako i jeste bilo nekad. Strah je bio neophodan da bi masa našla utehu, nadu, veru u spasenje božije. Ali to vreme je prošlo. Osvrnimo se oko sebe. Neka učenja i teorije iako su imale potpuno opravdanje u prošlosti – više nisu u primeni. Nema više ni stida a ni straha od božje kazne kao nekad. I to je taj Uran u Ribama, taj Zoroaster, ili Svedenborg koji najavljuje i proriče da će svako biti prorok za sebe, da bog više ne prima tudje greške, da je sve to bila zabluda da bog prašta. Zapravo, da! Bog prašta – ali samo ako čovek sme sebi da oprosti a strah od boga – sada postaje strah od samoga sebe i onoga što smo krenuli od sebe da pravimo! Pogledajte se, on dovikuje, upoznajte svoje dobro i zlo, ne treba vam više sveta knjiga da bi vas naučila šta valja a šta ne. I šta je najinteresantnije, što Uran – koji skače i spašava svakoga, sada Boga želi da spase. I to liči na sliku današnjeg sveta u kome Istina, bog i vera trebaju urgentnu intervenciju više nego ma koja nacija ili čovek. Jer Uran nije tu, on je uvek zagledan daleko u budućnost. Pa dok mi mislimo na danas i sutra, on misli šta će biti sa svetom za sto godina, za pedeset… I videvši ono što samo prorok kao on može da vidi – a to je da čovek sada počinje sve više na boga da liči, ali umesto da bude zahvalan na svojoj inteligenciji, inventivnosti, sposobnosti kojima poput boga on čitav jedean novi svet stvara – čovek je postao sebičan, hvalisav i svoje ’oboženje’ maksimalno zloupotrebljava. I kako drugačije onda da Uran podseti čoveka da je ipak samo čovek kada su sve stare metode izandjale, nego starom školom ‘potopske’ metode, tj. prirodnim nepogodama, osvetom mašina koje je čovek stvorio i drastičnim povećanjem broja ljudskih žrtava – o čemu sam više pisala u tekstu o Saturnu i Uranu. Tome ovoga puta doprinosi još nekoliko teških aspekata koje ćemo posvedočiti u 2010 godini.
Mimo toga, činjenica je da ćemo svi u 2010 zahvaljujući ovoj konjunkciji biti više intuitivni, otvoreniji za novo, i sami zagledani daleko u budućnost pa će 2010 biti godina velikih otkrića, pronalazaka, demistifikacije tajni. Duh nam postaje avanturistički, željan da luta i otkriva neotkriveno, upoznaje nepoznato. I ta Nova vera je vera u ljudski um, u konstruktivno delovanje, inžinjerske vizije i otelotvorenje dojučerašnjih snova i maštanja. Zato ova konjunkcija Jupitera i Urana prikazuje sve najveće proroke čovečanstva, od biblijskih preko Nostradamusa do onih koji su proricali delima poput Žil Verna, Da Vinčija i drugih. U ovoj godini, neki od nas će isto tako ne znajući da to čine, najaviti delima budućnost čovečanstva. Ovo je i Žak Fresko sa svojom futurističkom idejom boljeg sveta. No svakako, svi smo na ovaj ili onaj način u 2010 godini proroci.
U tom zagrljenom putovanju nebom, Jupiter i Uran će gotovo neprimetno iz Riba nastaviti šetnju Ovnom…
Jupiter i Uran u konjunkciji u Ovnu, ili: Dobrodošli u „Vrli (Jupiter) Novi (Uran) svet!“
Uran će iz Riba ući u Ovna 28. Maja, a Jupiter, koji ga prati u stopu, u ovo Marsovo dvorište rata, vojnog, militantnog, opasnog, modernog, novog, ulazi 6. Juna i tako zajedno nastavljaju do prve nedelje septembra kada se vraćaju privremeno u Ribe.
Sigurno da ovo više nisu Mojsije i Zaratustra i sigurno da ovde niko ne razmišlja o veri, već sve je podredjeno akciji, stvaranju strogih zakona i intervenciji da se vlast jednom za sva vremena potpuno integriše u ljudski život. Misija ove konjunkcije je: Stvaranje reda iliti – poretka (Jupiter), i to Novog (Ovan) koji će važiti za ceo svet (Uran)! Sve iz Ovna diktira i naredjuje. Ne pita za mišljenja, a kada pita – samo proverava stanje prema kome će odrediti intenzitet akcije. Kako je sve u Ovnu vlastoljubivo u smislu slobode delovanja koju vlast daje, najviši vrh svetske sile – bilo on oličen u Ministarstvu odbrane sa sedištem u Pentagonu ili Nasi ili ne znam već gde, sada tek radi punom parom stvarajući potpuno nov svet. Ovan je prvi znak horoskopa, predstavlja početak, okretanje novog lista, i kako će i Jupiter i Uran biti na tom nultom stepenu Ovna dugo primajući aspekte od Plutona i Saturna koji će takodje biti na nultom stepenu kardinalnih znakova, sve to gotovo garantuje nešto sasvim novo, radikalno, kardinalno i ambiciozno. Prethodno, pobrinuće se o svemu starom, zaostalom i bespomoćnom koje ne podnosi, jer ovo Ovnovsko ustrojstvo zbog kvadrata sa Plutonom iz Jarca sada je nemilosrdno. Maltene kao da preti „prirodnom selekcijom“ i principom da najjači (i najizdržljiviji) o(p)staju. I kako to već biva, ta najviša svetska sila pritiskaće i surovo naredjivati onima ispod, oni dalje državnim vrhovima pojedinačno, a državni vrh neke zemlje (recimo Srbije) kao u domino igri – prenosi taj talas hitnog, ubrzanog, neminovnog, strogog i radikalnog na sve svoje institucije, firme, sudove, zdravstvo, školstvo i tako dalje… i na kraju lanca – smo mi.
photo: „Identity Crisis“ © Dot Desperation
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.
Hteli ne hteli, bićemo suočeni sa reformama i novinama u svim vitalnim poljima. Tehnološka revolucija se seli u svaki dom, digitalizacija života, sve postaje kod. Promene zakona i instant primena zakona – gde nema više čekanja, gde nema više odlaganja i tolerancije. Ako si kriv – snosi posledice. Nema tu griže savesti što neko nema za struju pa ne plaća redovno. Zbog toga mislim da će se smrtnost u nerazvijenim zemljama sigurno povećati i to upravo zbog Jarčevskih uzroka jer je Pluton tamo: glad, hronične i neizlečive bolesti, siromaštvo.
I tu dolazimo do preostalih aspekata koji će nas pratiti u 2010, ali i više godina nakon 2010: Kvadrat Saturna i Plutona, kvadrat Jupitera, Urana i Plutona, i opozicija Saturna sa Jupiterom i Uranom
Ništa Pluton u kvadratu sa Saturnom ne mrzi više nego bolesne, bedne, koji ga koče i vraćaju unazad, zbog njih nikako da se oseti slobodnim. „Ko to daje za pravo sebi da me stalno podseća na bol koji na svetu postoji?“ pa kao dželat donosi odluku da rat spram svetskog siromaštva povede. Ovo je zato slika tradicionalnih kolonijalnih sila, ali i svih militarnih država, koje imaju izraženu diktaturu, industriju – gde se puno manijački radi, te su stoga ovo uvek astrološki Japan i Nemačka, ali i Britanija, Holandija, Španija, što kolonijalne sile, što zemlje poznate po velikim osvajanjima. U političkim ideologijama ovo je fašizam, pa se pored Nemačke ovde može pridodati i Italija. Kako god, da uprostimo, neofašistički poredak koji će u cilju napretka ponovo zavesti jednu vrstu kolonijalizma je pred nama. Stradanja su neminovna iz dva razloga. Prvi razlog je već pomenuto stradanje ljudi u nerazvijenim državama koje već traje godinama, nedostupnost lekova u Africi i Indiji, glad, siromaštvo, epidemije, samo što će se sada milioni dolara ’prati’ na njihov račun dok stopa smrtnosti bude postajala sve veća. Saturn u kvadratu sa Plutonom je izumitelj eutanazije, smrtne kazne i legalno ali nesavesno (kvadrat Jupiter u Ovnu) primenjivanje ili eksperimentisanje (kvadrat Uran) na ljudima koje se takodje tragično završava. Svakako, ne prijavljujte se kao dobrovoljci ni na kakve eksperimente, ne znam koliko da vam plate! I baš kad to pomenuh, čini mi se da će i takvih oglasa biti u novinama. „Traže se volonteri…“ Ovo je dalje aspekt genocida, rasizma, istinske mržnje koja, budući da je Saturn naredne tri godine u Vagi koja se odnosi na Kinu, Indokinu i sl – bojim se da će nekakva neprimerena politika zavladati koja će ili naterati Kineze da se povlače nazad, ili ih naterati na destrukciju i suicid. Ipak, obzirom da oni nose genetsko tragično iskustvo patnje i mučenja uprkos tome što su, kako je to jednom Milekić sjajno primetio, „najnasmejanija nacija na svetu“ (Saturn u Vagi), ne nalazim logiku da su skloni suicidu jer im je mučenje i trpljenje duboko pod kožom. No njihovo prisustvo će mnogima smetati, ili će se u samoj Kini desiti nešto kao rat, deljenje. Kada smo kod deljenja, Saturn u Vagi se u našoj zemlji može odnositi na odvajanje Vojvodine. Čitava priča o regionalizaciji Srbije iliti, deljenju Srbije na regije kako bi Vojvodina dobila izvesne autonomije – mislim da je samo prva faza tog postupka. I kod nas će fašističko-rasistički temperament raditi tamo gde ima koga da proteruje, muči, ubija – pa su u svim multietničkim sredinama mogući takvi dogadjaji.
Jupiter u Ovnu je i punjenje kasa trgovinom oružja, kiselina, svega razornog, dinamitnog, eksplozivnog, a sa Plutonom – smrtnog. Ovo je izgradnja nuklearnih postrojenja širom sveta, rušenje i zatvaranje termoelektrana, novi načini da se dodje do energije – ali ovog puta ne toliko humani jer će opustošiti resurse (Pluton u Jarcu kvadrat Jupiter) Ovo je spaljivanje, uništavanje nuklearnog otpada i u godinama koje idu (a posebno kada Saturn bude bio u Škorpionu) neke nove bolesti i epidemije za koje nikad nismo čuli – a koje će u 2010 nastati što u laboratorijama, što kao posledica svih nastupajućih razornih delovanja.
Zavrtela sam malo kalendar unazad i tražila kada su Pluton i Uran bili zajedno u poslednjih 100 godina. Oni će se sve do 2017 nalaziti u kvadratu, a početak te priče se nazire od juna sledeće godine. Pre toga, bili su u teškim aspektima od ’62-’68 (Vijetnam); od ’30-’35 (Fašizam); i od 1899-1905. godine. Uvek su ih pratile velike svetske reforme, pojava novih ličnosti na svetskoj političkoj sceni koji se vremenom ispostavlja da su pomerali granice i postavljali temelje novih ciklusa, pa nema razloga da tako ne bude i sad. Atentati su redovno bivali za vreme ovog aspekta – te verujem da ni toga nećemo biti poštedjeni. No, Uran i Pluton moraju uvek pogubiti nekoga ko je bio mnogo napredan, ili mnogo human. Nekoga ko je išao mnogo ispred i zato bio opasan. Kao što su ’63 za vreme poslednje konjunkcije Urana i Plutona ubili Kenedija. Mnogi astrolozi i ljubitelji astrologije su videvši Obamin horoskop sa Uranom u sedmoj kući povukali u glas da mu preti atentat i da će biti ubijen. Ali ja se i dalje pitam, obzirom da Uran vlada Vodolijom, a da je Obama u podznaku Vodolija te je taj Uran upravo on sam – da li je Obama žrtva ili atentator? Jer, iskreno – ovo je i pad velikog i moćnog, ali i njegova diktatura uvijena u lažnu sliku demokratije.
preuzeto sa: Srbija.net
Inače, sam Uran u Ovnu je slika buntovnog revolucionara koji više ne veruje u udruživanja, u sindikate i pokrete, ne veruje u svoje demonstriranje i zajedničku ili pasivnu, miroljubivu ideološku borbu. On se sada izdvaja i odlazi da sam povede revoluciju. On sam ide u rat. „Neka bude šta biti mora!“ pa sav ustreptao uzima pravdu u svoje ruke. Zato će ova planeta sve u zavisnosti u čijim rukama se ta odluka nalazi – biti i dobar i loš. U rukama hirurga koji rizikuje i koji sam donosi odluku u sekundi o kojoj ništa nije pisalo u medicinskim knjigama i spašava pacijenta, biće dobar. Mada je u primeru hirurga autentična slika Urana u Ovnu ako je to hirurg još i na ratnom terenu, dobrovoljac koji žrtvujući sebe vodi svoju borbu. Ovo su svi heroji koje će herojstvo izvući iz anonimnosti. Kao ona devojčica koja je nedavno u Nišu spasila sestre i sebe iz požara. Sve je više heroja bez ordenja i uniformi, medju nama, u komšiluku. I baš oni će biti najhrabriji i u bitnom momentu spremni i odlučni.Malo me i čini napetom doduše saznanje da će ljudi sve više biti u situaciji da spašavaju jedni druge – mimo službi koje tome služe, pa ako je naum svemira da postanemo istinski Prometeji – onda dobro; ali ako to ukazuje da će čitav svet biti preplavljen nepogodama, ruševinama, ratovima, prilikama u kojima je jedino očekivano da ljudi jedni druge spašavaju i štite, onda sve ovo može biti i pretnja kosmosa.
Medjutim, u svakodnevnim društveno socijalnim prilikama, Uran u Ovnu može biti i trenutak eksplozije svesti, jednog pomračenja koje zahteva instant akciju ne dozvoljavajući da se prethodno o ma čemu razmisli. Zbog toga kod labilnijih ljudi može uticati na pogrešne odluke i greške koje se ne mogu više nikad ispraviti, kod demonstranata i ljudi koji traže svoje prava – izdvajanje jednog od njih koji se sada namerio da se lično razračuna sa ’neprijateljima’, koji odlazi na tavan po staru prangiju i kreće u osvetu u tom stanju pomračenja. Zbog toga može biti nemira svuda, pa i kod nas. Požari su neminovni sa Uranom u Ovnu, kao i eksplozije, erupcije i slično. On će sve do 2017 biti u ovom znaku pa ćemo njegovo dejstvo tek osetiti u toj sedmogodišnjoj kvadraturi sa Plutonom. Ovo je i ’Mlada Bosna’ na čelu sa Gavrilom Principom, pa kao da se Principov duh sada klonira u nekima.
’Kolonizacija svemira’ se nastavlja, misija za misijom, NASA će imati vrhunske domete ali i gubitke, greške i kolapse – samo je pitanje hoće li javnost to znati. Ako neko bude afirmativno iskoristio ove aspekte, neka to onda budu arheolozi i istraživači koji sada mogu akademije dići na noge svojim otkrićima koja će negirati dotadašnje teorije i uverenja. To može ići jako daleko, pa možda Troja, Atlantida i ostale svetske misterije konačno budu razrešene. Možda i ja preterujem, al’ to je zato što verujem u čuda i da je sve moguće. No tragično je neizbežno, pa kao što rekoh – humanisti, inžinjeri, hrabri piloti, vatrogasci i ostali koji se bave opasnim a humanim profesijama – moraju imati i velike gubitke. Pluton ne dozvoljava Uranu da prodje bez lične žrtve. Mimo toga, ovo su sve šokantne smrti, na koje svet nije bio spreman. Zbog Ovna – smrt mladih ljudi, uspešnih, slavnih,sportista, ili jednostavno genijalnih, kao i rušenja klasičnih monumenata, spomenika, hramova. Kao da sve staro što je predstavljalo spomenik prethodnog perioda mora da umre, pa u furiji rušenja (a to je onaj prvi udarac) moraju se napraviti greške, i mora se srušiti, zapaliti, uništiti nešto što čovečanstvo neće oprostiti (nešto poput Aleksandrijske biblioteke). Recimo, kao kada bi srušili Ajfelov toranj ili Kineski zid. Kao da bi time srušili nevidljivi arhetip koji nosimo. Saturn u Vagi je i Beč kao grad sa najboljim umetničkim akademijama, grad kulture, opere, najlepših valcera, pa i Beč mora pretrpeti odredjenu štetu. Pada mi na pamet Kuba, za koju sam negde pročitala da je na čelu sa Fidelom još jedini patrljak zaostavštine 20. veka. U narednih par godina, bukvalno neće biti aktuelno ništa što je vezano za prošli vek. Stavlja se ogromna tačka na politiku, likove i sl koji su pretekli, pa ako još niste išli na Kubu pohitajte, jer već dogodine možda Kuba više neće biti Kastrova Kuba.
No, da se ovo ne bi pretvorilo u astrološku pretnju, tekst završavam pričom o Saturnu.
Saturn u Vagi, ili: „Love Will Tear Us Apart“
29. oktobra 2009 (danas) Saturn ulazi u znak Vage. U 2010 će napraviti privremeno vraćanje u Devicu (od 7. aprila do 21. jula) da bi nastavio posle dalje Vagom sve do oktobra 2012.
U tom periodu akcenat je na saradnji. Uparivanju i nalaženju čvrstog oslonca poput dorskih i jonskih stubova. Jer, Saturn u Vagi i jesu sve skulpture na svetu koje su izložene po muzejima, to su monumenti posvećeni ljubavi (Tadž Mahal, Djavolja varoš – „okamenjeni svatovi“), ovo je zabrana prilaženja i dodirivanja skupocenih umetničkih dela u muzejima, ali su zato ovo i gejše, svi izlozi u najskupljim svetskim ulicama koje možete samo da gledate jer ma koliko novca da imate – osećate se bedno. Ali se ipak smejete, jer Saturn u Vagi je nasmejan.
Jer, Saturn u Vagi je jednostavno miran i radostan što na svetu postoji umetnost. Što postoje valceri, balske dvorane i holovi, što postoji ’visoka’ (Saturn) moda (Vaga). Što postoje balet i opera. Da se uživa u lepom, ali i da se bude vidjen. Stvar prestiža ko kakva sedišta na prijemima ima, ko je u loži taj je bliži Saturnu u Vagi. Ovo je zato svako odmeravanje garderobe, stila, frizure, držanja. Sa Saturnom u Vagi nam ne treba ogledalo, tu su drugi ljudi da se sa njima ’tasamo’. I dok jedan tas sada čini elita, na drugom tasu vage nalazi se svet koji nema prilaz ovakvim blještavim i raskošnim mestima u koja mogu ući samo ’odabrani’. I zbog toga će baš ti koji nemaju, umesto da konzumiraju – baš ovde više nego igde drugde da stvaraju umetnost. Da stvaraju modu, kroje, šiju, crtaju. Nije čudno što baš Kina koju sam već pominjala je zemlja najvećih zanatlija, ilustratora, bilo klasičnih crtača, kaligrafa ili onih koji se danas bave animacijom, a u tradiciji kroz sve dinastije se provlači visoko mesto koje u Kini imaju umetnici, grnčari i sl. I zato je Saturn u Vagi svaka kineska vaza koju će neko na aukcijama basloslovno platiti. To je i skupa kineska keramika, put svile,ručni radovi, lutkarstvo. Ali i kod nas i uopšte u svetu – to je uvek svet umetnosti, filma i poezije inspirisane ljubavlju. Pa je ovo Kostićeva „Santa Marija“ posvećena Lenki Dundjerski, Petrarkini soneti Lauri, ovo je ljubav Fride Kalo i Dijega Rivere, kao i sve pesme, ilustracije za Vogue i druge prestižne modne magazine, svi dizajni baletskih haljina i pre svega tog što je za života radila, sve predivne slike Milene Pavlović Barili – koja je ostala nedovoljno ljubljena za života i pretežno sama. Ovo su svi filmovi o velikim umetnicima koji će biti snimljeni u naredne tri godine. Ovo su sve škole lepe umetnosti, akademije, slikarske škole i fakulteti po Budimpešti, Beču, Gracu, u negdašnjoj Austro-Ugarskoj, gde se nebrojeno velikana školovalo. Ovo je prestižna umetnost, ali i umetnost radi umetnosti – lartpulartizam. Ovo je možda konačno završavanje renoviranja Narodnog muzeja u Beogradu.
U političkom kontekstu – budući da je Vaga uvek odnos dva bića, ali i dve države, dva sistema, dve institucije, dva doba, pa tako prikazuje sklapanje i mira i rata, ovo su sada mostovi izmedju država, „peglanje“ odnosa, sve sa osmehom.Ovo je parlament, pa što je konzervativniji – više liči. Ovo su sve zgrade skupština u svetu, i ostalih velelepnih za obične gradjane zatvorenih gradjevina u kojima se kroji sudbina naroda, a koje spolja uvek svojim prelepim fasadama vuku turiste da ih slikaju.
No mimo tog izraženog umetničkog naboja – kome se iskreno radujem, Saturn u Vagi nas sada okreće ljubavi. No za razliku od Neptunovih leptirića i zaljubljenosti, Saturn je ozbiljan i traži da se stvarno upoznamo. Da se pre toga prvo – stvarno vidimo. Postoji li večna ljubav? Postoji li ’prava osoba’? Pa umesto da tragamo za navedenim pojmovima pecajući se stalno na Neptunovu udicu iluzija, ovog puta Saturn pita: Da li si sposoban da voliš večno? Da li si kadar da ostaneš veran? Da li umeš da čekaš na ljubav? Niče je negde napisao „možete li svom prijatelju da pridjete blizu, a da mu ne pridjete“ pa isto tako i u ljubavi – možete li da pridjete svom partneru stvarno? Saturn će doneti ljubav. Nije tačno da neće. Ali traži da je ljubav na jakim temeljima. On je tu najbolji za dugogodišnje veze – koje će krunisati brakom i brakove same gde su partneri već ’pojeli džak soli’ davajući im sada ponos onim što su preživeli, ostavili za sobom i snagu da od braka naprave spomenik vernosti i ljubavi, podsećajući ih na sve ono zbog čega je ta osoba tu pored njih tolike godine. Ali tamo gde ljubavi nema, gde nesloga i haos vladaju, u vezama i brakovima gde ima nemira i agresije – on stavlja tačku. Kada su nova poznanstva u pitanju – podržava ozbiljne priče, pa tamo gde se dve zrele i odrasle osobe sreću koje su svesne sebe, i svesne da ni sami nisu savršeni pa ni ne traže savršenost u drugome – on maksimalno podržava i venčava, jer je Saturn u Vagi i matičar koji će u naredne tri godine imati dosta posla, ali i sudija pred kojim se brakovi raskidaju. Tasovi će biti u ravnoteži što je opet bolje nego do sada kada je broj razvoda premašivao broj venčavanja. Zato smatram da će se broj brakova znatno povećati (ili će se broj razvoda drastično smanjiti), jer ćemo postati realniji, svesni svojih nesavršenosti (zahvaljujući njegovom dugom boravku u Devici) pa samim tim više u prilici da nadjemo ono što je realno naći. Ljubav kakva postoji na zemlji a koja se ogleda u prihvatanju, udruživanju, saradnji i poštovanju. Nema zato ovde zaludjenosti, izgubljenosti, lelujanja na oblacima zavodljivog sna i iluziji. Ovde je sve jasno. Kada prihvatite sopstvenu nesavršenost prihvatićete savršensost drugog da vas dopuni, dok će vaša savršenost dopunjavati nesavršenost partnera. Jin i jang, taj simbol (opet) Kineske filozofije koji predstavlja spoj dobrog i lošeg kao jedinu savršenost – je jedini put do trajne i čvrste ljubavi.
photo: „Story of the Apples“ © Mahir Ates
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.
Pa šta ako ljubav ume da zapadne u monotoniju? Pa šta ako vas nekad partner nervira? Pa šta ako nekada nema seksa danima i nedeljama? Umesto da kao do sada odmah otrčite kod prijateljice na kafu i ogovaranje muža, umesto da ženu odmah zamenite zgodnom koleginicom, umesto da dozvolite majci, prijateljima i nekim nepoznatim novim ’frendovima’ na fejsbuku gušt da se slade dok ružite onoga koji je tu i dalje u vašem krevetu, stanite. Osamite se i posmatrajte tu osobu ne kritikujući je, već se upitajte – da li ste je ikada upoznali stvarno? I pitajte se kako ona vas vidi i budite realni. Ne zaboravite svoja ponašanja i neostrugane pete. Čovek u stanju zaljubljenosti ili kada je nošen nagonom da oseti to stanje nevidjeno je sposoban da instant zaboravi na pravu sliku sebe. On je tada opčinjen drugom osobom. Koliko samo puta sam imala priliku da čujem kako su se internet veze koje su na chatu vrcale od ljubavi i razumevanje i što je najapsurdnije ’sličnosti’ raspukle pri prvom susretu. Možda se samo niste potrudili. Možda vi i ne trebate stvarni odnos pa bežite od ljubavi, koja je uvek prihvatanje i odgovornost. Ne pitajte zato ’kada ću se zaljubiti’ jer ako imate potrebu da se zaljubite – zaljubićete se preko noći u ma koga samo da bi ste se nahranili time, ali ako vas zanima ’kada će se desiti prava veza, brak’ onda prvo nadjite odgovor u sebi jeste li svesni da je imati vezu – imati pored sebe biće često potpuno drugačije od nas, sa potpunim pravom da takvo bude i ostane, i da je prava ljubav prava samo ako je oslobodjena narcizma koji nas tera da volimo samo one koji su nam slični ili naše kopije.
Za kraj vas pozdravljam savršenom pesmom – ilustracijom uz priču o Saturnu u Vagi. Joy Division, „Love Will Tear Us Apart“…
When the routine bites hard
and ambitions are low
And the resentment rides high
but emotions won’t grow
And we’re changing our ways,
taking different roads
Then love, love will tear us apart again
Why is the bedroom so cold
Turned away on your side?
Is my timing that flawed,
our feelings run so dry?
Yet there’s still this appeal
That we’ve kept through
our lives
Love, love will tear us apart again
Do you cry out in your sleep
All my failings expose?
Get a taste in my mouth
As desperation takes hold
Is it something so good
Just can’t function no more?
When love, love will tear us apart again
PS Molim vas da ovaj tekst ne kopirate već za prosledjivanje i postavljanje na druge sajtove i forume poštujte autorska prava i koristite za to opciju za prosledjivanje koja se nalazi na kraju posta, ili jednostavno postavite link do ove strane. Veliko Hvala.
