O Ljubavi i Psihoterapiji

Milica ·
sanja malo me je zbunila recenica da osobe sa ju u lavu kod psihoterapeuta lece traume iz detinjstva koje ne postoje… to je prevelika generalizacija, na osnovu samo jednog aspekta. jedan aspekt ne odredjuje licnost. ja ga imam u horoskopu i to sa egzaktinim trigonom mesec u strelcu, i ne bih mogla da se slozim.
________

U pravu si. No suština te rečenice nije bila da ne treba da idete na terapije, nego potreba za publikom jer su ljudi sa JU u Lavu ponosni na sve što su doživeli i proživeli. Često u mladosti neustrašivi, lako sublimiraju u druge aktivnosti (koje neretko postanu i zanimanje kasnije) ono što je bila trauma. Nisu klasični klijenti terapeuta koji trebaju spas. Oni trebaju divljenje prvo, pa onda sredjivanje po nijansama. Još jedna stvar je tu važna kada već dotaknusmo psihoterapiju i astrologiju. Jupiter u Lavu traži romantičnu ljubav kao potrebu. Srčani i zaljubljeni mogu da budu i sa 50 godina kao da su mladi. To psihoterapija ne podržava baš. Psihoterapeuti savetuju kako da se uzemljimo, nadjemo partnera, imamo realna očekivanja i ostalo… a JU u Lavu želi mnogo više od nečeg tako predvidivog, on traži zaljubljenost, divljenje partneru i partnerovo divljenej sebi i to je ok.
Hoću da kažem to je zdravo, nije nikakva nesigurnost iza toga niti kompleks. Nego hrabrost da se otvoreno voli. Jupiter u Lavu kada se zaljubi on nije van sebe. On je prilično sa sobom, i tačno zna šta želi, i kako. I hrabar je da to kaže, traži, podje za tim. On ljubav smatra esencijom života, ali ne na neki Venerast izidealizovan način, jer ovde nemamo Venerin ni znak ni Veneru. Nego je ovo ljubav kao pokretač, kao oduševljenje, divljenje i igra, provod, zdrav eros. Venera zato najviše od svih i ide na psihoterapije. 🙂 Venera i treba da ide na psihoterapije! Mada opet džaba – i opet zvuči kao generalizacija. Jer pomoći će joj trenutno, a onda sve isto. Njena potreba je ideal. Al terapija dobro dodje Veneri da eros razvija samopomoći, jer ona u samoći eros i neguje. Svaka Venera, ali po gradaciji. Ona u Blizancima najmanje, a ona u Ribama najviše. Pa Venera u Jarcu ili Ribama, ili Strelcu i Škorpionu – ide na terapiju trčeći, „Ima nečeg tu uzbudljivog za nju! Erotičnog!“ Blesava Venera.

Generalno smatram da psihoterapja (ova ovdašnja, kognitivna, prilično stavljena u kalupe odakle dokle) ljubavi ne služi. Nego prioritetima ostalim, samopotvrdjivanju u poslu, samorealizaciji i aktuelizaciji. A ljubav je van moći psihoterapije, i tu se kao klica korisnog pojavljuju neverbalne metode, poput plesa 5 ritmova ili bodyworka. Jer nesvesno se dotiče isključivo kroz neverbalno, ali je baš zato sve to i opasno, jer praktikant ne zna šta će da takne, koji taster da okine. Ova kognitivna, razgovor, dobar dan – dobar dan, jedan priča drugi sluša – samo može da posluži jako dobro u nekim krizama, ili da bi smo se od ljubavi čuvali. Stvara distancu od ljubavi, al kod opsesija je to i potrebno. Psihijatar bi ionako prepisao lekiće kao distancu – blokatori bola! Ljubav ne traži smisao, razloge, ni objašnjenje. I nepredvidiva je. Ne možeš da izabereš koga ćeš da voliš. Niti znaš zašto. Onda odeš kod psihoterapeuta da bi video zašto. I dodješ do toga. I kao lakše ti… a nije. Jer nije zato. A i da jeste zato, zar ćeš izabrati da se odljubiš i da ne voliš jer je to šta ja znam, projekcija nekog odnosa… pa i neka je. Zato ljubav i postoji, da se kroz ljubav raste, razvija, zato je Saturn egzaltiran u Vagi. A ne da bismo racionalizovali odnose.

Ljubav bez mazohizma (dobrovoljnom davanju i izboru takodje dobrovoljnom druge osobe da nas muči) :)) nije romantična, polna ljubav. (znam da će mi mnogi zameriti na tome što sam baš ovaj termin upotrebila „mazohizam“, ali to je termin Saturna u Vagi koji je egzaltiran tu i koji svu priču o polnoj – partnerskoj ljubavi nosi) može biti ljubavi koje su ja poštujem tebe, ti poštuješ mene, niko nije ljubomoran, svi smo sigurni u sebe, može biti spiritualnih ljubavi, platonskih ljubavi, prijateljskih, BFF ljubavi… ali ljubav koja nas uzme, otme od sebe, je ljubav o kojoj se priča bez da mora da se objašnjava dalje na šta se misli. Čim je čovek siguran kada voli, znači da to nije ta ljubav, nego neka druga, a tlo mu se može izmaći pre ili kasnije. On i te kako takav može biti voljen, ali nisam sigurna koliko voli ako se bar u nekom danu ili nedelji njegov ceo svet nije slio u postojanje druge osobe, kao kod mladog Vertera kome se čitav dan sliva u očekivanje ljubavnog susreta. Svi znamo kako to izgleda, ili ne? I nebitno je da li će trajati, romantična, polna ljubav uz koju JEDINO rastemo, razvijamo se, ni ne treba da traje. Ona kada traje to je onda skandal na rolšulama. Ali ima kandidata uvek i za to!
Pa teraj čitavog života… a posle se o njima snima film, ili postanu primer velikih ljubavi u istoriji ljudskog roda. Ljubav – anima/animus živi u nesvesnom. Nesvesno je potrebno istraživati isto kao što je i opasno čačkati ga. Prosto ne znaš kako da mu pridješ tom nesvesnom. Al ljubav kad se desi, fljus! Sjurimo se u nesvesno, pa eto grča, eto preznojavanja, nesigurnosti. Ne može biti čovek siguran kad voli jer moć nad sobom daje drugome. Ako je partner tu uz mene – super, biću happy, ako nije, ko god da mi pravi društvo – dosadno je. Misli su mi negde tamo daleko… sa njim. Zar to već nije davanje moći drugome, a tako je banalno? Ako mi piše drugačije se osećam, nego kad mi ne piše… itd. Kome je sve jedno i uvek vlada sobom, možda i ne zaslužuje da ima iskustvo ljubavi romantične, al sve jedno imaće ga. Samo su male šanse da će ga i isoristiti, da će mu se predati. Pre će u ponos, ego, u pravim se da mi nije bitno, ne, ne.. ne mislim toliko o tebi (dakle laži), ili u psihoterapiju da vrati sebi dostojanstvo. Tek poniženjem dobrovoljnim dosežemo ljubav, i to sami sebe ponizujemo, druga osoba ne mora ni da je svesna toga. Već sami onaj svoj ego kruti teramo da se savije i klekne pred drugom osobom, čak i kada ona toga nije možda svesna. Jer tek kad klekne, mi zadovoljismo onog Saturna u Vagi koji nas to tera, da pred partnerom kleknemo. I on pred nama, al to je već njegov deo, ne naš. Ali se podržavamo u klečanju, i što se više podržavamo, sve se više volimo. Al sami sa sobom kad smo pomislimo „bože, šta dozvoljavam…“ dakle, tako nekako.

A Jupiter u Lavu, taj je uvek za ljubav, on ume da izjavi ljubav, ne preza od romantike, daje primer gotovo kako se ljubav živi i kako je se ne treba bojati. Na terapije ljudi idu jer su usamljeni. A šta se desi kada se zaljube? I to kod svih :)) Odmah zabušavaju sa terapijom, jer da, hoću da lebdim, da sam srećan, da sam lud ako treba i ponašam se nerazumno možda.. ali da, hoću, osećam da mi se tu nalazi srce, osećam ga da je vrelo i da titra u grudima! I zato neće niko na terpije kada se zaljubi. Terapija je za sve ostalo ok, svi smo kul i svi smo hype. I integrisani i osvešćeni. Al u stvari, treba nam zemljotres. svima. from time to time. A ljubavni je najzahvalniji za rast. 😉

„Give me all of you!!! I don’t want so much of your time, so much of your talents and money, and so much of your work. I want YOU!!! ALL OF YOU!! I don’t want to only prune a branch here and a branch there; rather I want the whole tree out! Hand it over to me, the whole outfit, all of your desires, all of your wants and wishes and dreams. Turn them ALL over to me, give yourself to me and I will make of you a new self – in my image. Give me yourself and in exchange I will give you Myself. My will, shall become your will. My heart, shall become your heart.“
– C.S. Lewis

* Usput, na tumblru imam stranu sa ljubavnim citatima i galerijom slika.. LOVERS INC. Pa koga zanima: http://stellarcollision2000.tumblr.com