Mars u Devici – Istinski samuraj

Mars je u Devici od 25. septembra – 12. novembra

Jesen je stigla u moj kraj, a sa njom i majstori. Jeste. Nije svakome jesen da se podvuče pod ćebe ili u koliko god naporan kancelarisjki ambijent. Neko radi na otvorenom dan-noć. Evo kopaju mi pred vratima, menjaju neke cevi, šta li, a komšiluk se još buni što ovi rade i nedeljom! Al’ ne što nije ljudski i korektno da čovek nedeljom radi, nego što mu buku pravi. Pa niko da se seti da ljudima kafu skuva, doturi neko pivo, samo psi rešili da im društvo prave. A šta je čovek, i šta je rad, i šta je ponos – ovaj Mars bolje zna od ostalih. Nekako, ono što ti nedostaje i ono što ti muku stvara najbolje znaš šta je. Pa tako, naizgled samo skroman i u stidu poput devojke koja prvi put izlazi u grad i sumnja u svoj izgled, ni ovaj Mars glavu puno ne diže, ni pogled sa svojih cipela. A daleko od toga da je zadovoljan.

Bilo da je majstor, intelektualac ili kakav stvaralac – nezadovoljan je od rodjenja. Sve što pipne kao da samo sebi posao prizove ili napravi, i sve što zna – čini mu se da bi moglo još i više i da nije dovoljno, pa tako bez entuzijazma i vere postaje princ sumnje, vitez propuštenih prilika, kralj detekcije koja narodu – a ne njemu – koristi. Zato to i jesu najbolji majstori svih zanata, vešte ruke i detekcijske logike, dobri lekari, precizni mehaničari, analitičari, slovoslagači.. Ah da, to zanimanje odlazi u prošlost kao i mnoga zanimanja ovog Marsa. Pa kako da ne bude nezadovoljan… A nekada, baš on je kosio i vodu nosio, on je sejao po vrstama, postajao agronom onda kad to nije bilo popularno kao danas što se svi kao razumeju u farme, zemlje, poljoprivredne proizvode. A on je upisivao poljoprivredni onda kad su se mladi gotovo stideli da kažu da studiraju poljoprivredni. Stid je njegov pratilac. A da bar ima čega da se stidi takav majstor, takav poznavalac struke, knjiški moljac koji kada se za knjigu umesto za alat uhvati čita sve što mu šaka padne, al ne vredi. Stid je sa slugama stigao medju ljude, pričaće vam, i ta nemoć da iskoreni slugu iz sebe, poslušnika koga prezire silno koliko i rad sam, čini da i danas on najbolji medju podredjenima jeste. Večiti vitez, nikad kralj. Patricij il’ plebejac, zagledan u staleške razlike i sve nepravde što otuda idu. Tužan zbog oca i svih predaka što behu primeri poštenja onda kad su svi oko njih grabili i prisvajali. Gotovo mu se čini na tren da je i otac trebalo tako da postupi.. pa opet, zna da i njemu kad bi se prilika ukazala ne bi mogao tako zbog čega sa godinama sve više počinje da razume oca.

A želeo je da bude heroj. Ratnik. Da se svi dive njegovoj snazi. Da mu zavide. Da dokaže da nisu bili u pravu. Da su grešili što su sumnjali, ali nije primetio kada je tačno i on sam počeo da sumnja. No što je više sumnjao, sve je više poznavao ljude. Pa bilo kojim poslom da se bavi, bilo gde da živi, procenjivanje mu je postalo uža specijalnost. Da prepozna slabost svakoga. Ljudi se otkrivaju tek u stresnim situacijama, kada su pod pritiskom. A videti ih može samo onaj ko se najiskrenije obračunao sa sopstvenim slabostima, slabim karikama, manama, iskvarenostima.

Te snovi iz mladosti sa godinama bivaju zamenjeni snom o mirnoj i dobroj zemlji. Priroda i životinje su dobri, neiskvareni, čisti. Iskreni. I on ih bez rezerve voli isto kao i oni njega. Šaptač psima, konjima, vrapcima, mačkama… I odjednom što je više posvećen postajao njima, sve je više zaboravljao da je ikada želeo išta drugo. U današnje vreme, kada je gotovo postao trend da se iz grada ode u prirodu, vrati selu, periferiji grada – Mars u Devici je prvi koji čeka u tom redu. Samo mu obezbedite knjige ili wifi. Mora da ostane u toku, da čita i prati, da se na oduševljenje okoline i sa pedeset godina poput dečaka zainteresuje za neku ideju, napravu, rat, politiku, situaciju i njom bude očaran kao mladom ženom.

Ali šta danas ovaj Mars predstavlja – kad korupcija i u administraciji postoji, ovo su muljanja svih službi, ovo je kriminal u zdravstvu, ono što nekad sa ovim Marsom behu advokati i pravnici britkog jezika i tačne misli, danas je kriminalac advokat il’ pravnik, kako hoćete. A ako nije to njegov slučaj, kao što naravno da ima i onih koji i dalje uporno žele da iako u sistemu koji proždire ostanu čisti i ispravni, onda je naivni naivko koga cimaju i eksploatišu, a on se nada… „priča se, biće povišica…“ te ostaje još jedan mesec. „Priča se dolaze novi ljudi i da će sa njima biti bolje..“ Pa ostaje još godinu.. „Priča se…“ a onda prosto iznenada jednog dana kada nije bilo više priče ili jeste ali je izgubio svaku nadu i veru – vrati kući pre vremena jer je dao otkaz. Neće više da radi. Njemu je ionako vojničko sledovanje mera koliko mu treba i sa koliko može da živi. I da su nervi mirni. Da je želudac zdrav. Da nema više fizikalisanja, služenja nemogućim gazdama, strogim, iživljavanju sklonim kakve ima samo onaj kome je Mars u Devici. No i taj sa bičem je isto jedan Mars u Devici što radnike maltretira ne zato što je sadista, već što sebe u njima mrzi. Tu bezrezervnu poslušnost, tu spremnost da se radi pod ma kakvim uslovima, to ponizno i stida puno biće koje zbog egzistencije pristaje da najprljavije i teške nekad poslove radi. Zato na ovakve tranzite neko će dati otkaz i jedno duže vreme verovatno neće raditi. Blagosloveni su svi sa Marsom u Devici koji su na vreme krenuli ka produkciji, proizvodnji, studiju, agenciji, ordinaciji svakako samostalnom radu i zanatu gde rade svakodnevno. Dok je kolektiv poput ruleta. Dobiješ dobru ekipu ili ne, a prilagodjavanja baš i nema. Samo trpljenja do pucanja. Pa opet isponova.

Zbog toga su tranziti ovog Marsa već godinama unazad teški. U to vreme se najviše razmišlja o otkazu, ali se retko kad otkaz i da, no misao proganja da je tu baš izlaz. Tada šefovi postaju strožiji, mobinzi pršte, egzistencija se prebraja i sitno se čuva, a ne samo krupno. To su dani kada slušamo o šinterima, pas ujeo nekoga i odmah odmazda na životinje koje ništa ne traže sem vazduha. Al’ ne zna šinter što u hajku ide da tada samog sebe goni i hvata. Taj pas taj šinter, ista je simbolika i ista sudbina. I ovih dana ćemo slušati o infekcijama crevnih puteva, zarazama preko hrane, bojkotuju se GMO i farmacija, svi zovu na zdrav život, vraćanje selu i prirodi. Tih dana dok je Mars u Devici, policija i uniformisani imaju pune ruke posla. To je poziv. Pripravnost. Spremnost. Red. No i u svetu je uniforme mnogo više, pa i Rusija krenula u akciju u Siriji kako je i bilo najavljeno. A Mars je tek ušao.

Na drugom kraju sveta Mars u Devici zahuktava ogromnu mašineriju hiperprodukcije, novih filmova, albuma, rijalitija, reklama, standarda koje ovaj trenutni svet podstiče da se vrti u krug, i svi zavise od zeleniša. $.

Nego da ne zaboravim, ne pametujte mu – jer time ćete ga uvrediti, pokazati nepoštovanje prema onome što jedan dan živeli niste.
Dobro, možda jeste, ali niste duboko patili zbog spoznaje i uvida kao što je ovaj Mars. Kako bi on samo voleo da ne vidi ono što sve vidi. Kako bi voleo da zaboravi sve ono što je čuo i saznao da čovek mirnog srca može da poželi. Zato neretko na žalost u mladosti hrli ka narkoticima, kako bi pobegao u neznanje i zaborav. Obično i neka apoteka bude obijena na ove dane a neko veće krijumčarenje se otkrije ili gledamo na yt kako spaljuju zaplenjenu marihuanu, dok se Mars u Devici pita kako priroda može biti nelegalna?

No ne pametujte. Zato kad vam majstor ovih dana u kuću udje, zagledajte se u njegovo mirno lice i poletnost, u način na koji on prihvata i sluša vaše sugestije bez da vas prekida nekulturno ili vam nameće svoje – a da možda nije ni čuo za reči asertivnost, i druge psihološke popularne termine sa kurseva na koje idete. On sve to zna iz života. On je mala akademija na njivi koliko i u gradu, rešena da celog života gori poput Aleksandrijske biblioteke i tek ako ga pitate – savet koji vam da, možda zlata vredi. Samo vi ne pitate njega, vi tražite stručnjake, dok čovek koji razume vašu muku bolje od svih, upravo prolazi sa crevom u ruci i sklanja se da vam ne smeta.

Ašta još možemo dok je Mars u Devici..  Kako da mu se odužimo. Napravite kućicu za ptice, biljku unesite u kuću, sredite plakare, uhvatite se prljavih poslova u kući koje odlažete. Nekada, ceo razred bi išao da zasadi drvo. Jedan djak – jedno drvo. A danas, mislim da nema toga. Posadite drvo. Ne znam ni da li smemo tek tako da posadimo drvo… Verovatno je potrebna neka dozvola – jer gde da ovako lepu poljanu pošumimo kad taman fino može da se na njoj gradi i zaradi.  Kompjuter sredite, sada se prave odlične arhive, taman da sredite gde vam je šta, napravite nov razmeštaj u stanu da vam korisnije bude, knjige tudje vratite, svoje pocepane ukoričite. Uposlite zanatlije, neka vam probuše još jednu rupu na kaišu jer ste na ovog Marsa malko smršali od rada,zakrpite pocepano, očvrsnite nestabilno, a buboubice neka dodju da potamane la kukarače – bubašvabe. Ili, skinite World of Warcraft pa se zazimite uz igricu.

A onda jednom, kada prođu godine ili sada ako je već u godinama – počeće da piše. Knjigu. Ozbiljno. Oduvek je imao šta da kaže, oduvek je video i ciljao kao „kroz“ nišan pa mu je i vid zadivljujući (oko sokolovo) Ali ga je sumnja svaki put pritiskala da sačeka. Još malo.. Priča se… No ako na vreme probudi samuraja u sebi, sve muke koje je prolazio precenjujući pa potcenjujući, bljesnuće poput najvećeg od svih uvida koje je od samog rodjenja u sebi nosio. Da je na ovom svetu da ukroti čoveka. Da ukroti sve bestijalno, da pripitomi sve divlje. Da služi dobru, zauvek obdaren snagom da ga prepozna jednako dobro kao i ono loše. Da ga u sebi beskrajno i beskrajno pronalazi, kao što je nekada u drugima. Da živi sopstvenim izborom, a ne slučajem koji bi ga poneo na ovu ili onu stranu. Da bude motivisan, a ne manipulisan. Da bude koristan, a ne iskorišćen. Da bude primer pravljenja promena, a ne opravdanja. Da nadmašuje sebe, a ne da se takmiči sa drugima. I najvažnije od svega, da se oslanja na svoj unutrašnji glas, a ne slučajna mišljenja drugih. Baš kao i u Bušidu, sedam vrlina: Iskrenost, Hrabrost, Dobrota, Učtivost (Uljudnost), Istina (Čestitost), Čast, Lojalnost (Vernost). Ovaj svet treba savremene samuraje. I sve gore pobrojano će sada biti na ispitu kod svakoga od nas.