Jeste malo kontradiktorno, da sada dok smo u sezoni Vodolije, znaka u kome se Sunce loše oseća biram baš da o Suncu pišem, ali možda i nije sve to bez smisla. Možda tek onda kada nešto zanegiramo uspemo da shvatimo suštinu zanegiranog, izgubljenog i izruganog. Možda bez tog sunovrata Sunčevog u Vodoliji, gde je Sunce u znaku svog izgona kao proterani Napoleon, gde je Sunce svrgnuto poput svih Lujeva, Miloševića, Gadafija, gde je Sunce meta tog Vodolijskog nišana koji retko maši jer zna da samo jedan hitac ima na sve Kenedije i Djindjiće ove planete, možda baš tada kad se pad desi, i narod veruje u dolazak boljeg, ne shvata da to bolje se bez Sunca koje u tom času mrzi baš zato i zove uvek Anarhija. Koje god doba bilo, ono što nakon Sunca svrgnutog sledi je haos. Nered. Anarhija. Nepoštovanje. Kosmos tu priču od početka zna i odaje baš ovom slikom Sunca u Vodoliji. Pa kako je Sunce i svaki poredak, ma koliko tiranski bio jer Sunce će uvek imati ambiciju da svoju slavu koja se samo još može nazvati moć i nikako drugačije širi i za sebe uzima, u Vodoliji to je dovoljan razlog da se stvori opozicija, revolucija, pobuna – jer naspram te tiranije, čovek oseća da nije jednak u slobodama i često pravima sa onima što su moćni. Pa kada revoluciju pokreće i diže, opet, zvala se ona Petooktobarska, Okupirajmo Wall Street ili Studentski protest, ne zna taj što u masi maršira da ga na ulicu nije izveo njegov Mesec što saoseća sa gladnima, niti Mars koji u svakom sistemu živi po svojim pravilima i moralnim principima pa od Sunca, tj vladara ma kog on puno ni ne zazire, pa čak ni Uran koji bi stvarnu jednakost svih želeo i mir u svetu, već ono što ga natera da srdito uzvikuje parole, da osujećeno pokaže javno svoj ponos i ujedno sram života koji živi je opet Sunce, jedan mali vladar kome je uskraćeno pravo da rukovodi i vlada svojim životom i imperijom koju sam u okrilju svoje porodice ili kolektiva želi da stvori. Nije mu dato da zavede red ne bi li život uredan bio, i otuda predvidiv onoliko koliko Sunce to omogućava. Bori se čovek za svoje Sunce tako, a desi li se da ga dobije, dok masa oduševljeno gleda u tog lika sa kojim je pila kuvanu rakiju na ulici dok su se zajedno smrzavali na debelom minusu i delili Milka čokoladu, ponosna što sad evo ima svog čoveka negde tamo, vremenom zaprepašćena postaje jer i on na ove prehodne tirane sve više liči. A normalno je da liči, jer Sunce je neku malu najpre moć dobilo, pa od svoje jedine ambicije da do najuzvišenije tačke dodje sa koje pogled dopire daleko, do one iste tačke na kojoj bi Sunce ovo na nebesima da može samo od sebe nekad najradije zastalo i divilo se sebi, u tom Zenitu, u tom podnevu, ono zabljesnuto sobom lišeno svake samilosti postaje. Jer nema Sunce milosti, a kako idete ka Istoku gde su leta vrelija, i vladari duže vladaju. Razmislite. Otuda je večna muka svih naroda da pravog vodju sebi izaberu, no priroda metafizička i kosmička je takva i ne treba se na vodje ljutiti. Već.. narod da se seti.
Da se seti da mu Sunce ni ne treba, nego Jupiter. Nije Sunce povelo narod ka Sent Andreji, nego Jupiter u liku vladike Arsenija Čarnojevića. Nije Sunce izvelo onaj starozavetni Exodus iz egipatskog ropstva, nego Jupiter – Mojsije. Zakonodavac. Pisac. Mudrac. Da li je Gandi bio Sunce ili Jupiter? Pravnik, mudrac, pacifista. Narod je gladan duhovnog vodje, a ne idejnog. Dok Sunce vlada, korporacije vladaju, sve što neku moć i vlast nameće. Kada Jupiter vlada, kultura vlada. Mesec prirodno želi Jupitera, jer je Jupiter u Mesečevom znaku, u Mesečevoj kući – znaku Raka, egzaltiran. To je prirodno vodja naroda koji spašava.
A vreme u kome smo se sada zatekli, ne samo što nam ne daje da vidimo makar jednog čoveka Jupitera u vlasti, već je i narod ogrubeo od Sunca, dušu Meseca isušio, spržio vlašću i Sunčevom slavom misleći da je njegova, baš kao što i Mesec umisli da je zvezda samo zato što tek nekakav odbljesak sunčeve svetlosti dalje šalje. Pa tako i narod, dobije nešto malo moći, direktorskih pozicija, i već sanja ambiciju taštu i raduje se svom hirovitom tronu koji je tek trončić plaćen gubitkom samilosti i dobrote. Udje čovek vrlo lako u svoje Sunce i kad nije u politici, jer svoju imperiju dalje stvara, još jedan ‘stančić’, još jedan autić, ma još jedno putovanjce, i ne oseti kako u toj zaslepljenosti sobom i svojom budućom imperijom sa svime velikim i veličanstvenim naizgled gubi samilosti i od bljeska ne vidi više komšiju koji i dalje prebija kraj sa krajem. 
A Jupiter negde ipak sanja, jer u Raku svak sanja pa i on, da možda i taj dodje dan… u junu će ući u Raka. Lično, radujem mu se kao nekome ko se vraća da nešto malo što se da spasiti – spase. Spasitelj. Drugo ime za Isusa kada se o njemu kao Jupiteru priča.Zato, ne zaboravite dobrotu i dušu svoju, idu grdni dani. Čekajte spremni dušom Jupitera u Raku. A Sunce svoje pošteno pustite da raste u svojoj taštini dok ga drugi hvale. Pa umesto da se sa Suncem recimo u 11. kući hvalite kako imate jake i uticajne prijatelje, budite vi uticajan prijatelj drugima i njima dajte svoju moć, organizujte im život, pomozite a oni će da vas slave, i ta slava će trajati više nego ma koja koju sami sebi pripisujete. Ako je u 3. kući, delite znanje i informacije, pišite, stvarajte, dajte slavu bratu, svakom ko pita za pomoć il’ savet, a oni će vas slaviti. Ako je u 7. kući, umesto da se takmičite sa partnerom dajte mu Sunce. Budite njegova slava koja mu se divi i pomaže da organizovan i red nad redom postane. Pa će otuda i slavna ljubav vaša biti. Ko god da je rekao da iza uspešnog muškarca stoji jedna uspešna žena, morao je imati ženu sa Suncem u 7. kući. A Sunce u 5. kući, neka se pokloni publici vernoj, neka skromno zahvali na aplauzu, neka bahato u tom sportu, glumi, teatru i ma čemu nikada ne postane. I najveći su se poklanjali i zahvaljivali dok je u tišini njihvoog bića ego prštao vatrometom radosti i ponosa, sasvim prirodnog.
Jer sve što je Sunce oduvek htelo je da svoju pozornicu nadje, da showman bude, pa baš zato su mnogi američki predsednici bili glumci, jednu pozornicu zamenivši drugom, a i naši se penju na bine da pevaju, sviraju, u realitima učestvuju. Sećam se kada je Milekić kada su Miloševića odveli u Hag rekao „njegov show tek počinje, odjednom će ga gledati milioni u prenosima, dobija svoju pozornicu, samo će ga učiniti vitalnijim.“ Zato je Sunce sujeta svakog glumca, potpuno opravdana, i svakog sportiste koji plače kada gubi. Ali i glumac i sportista znaju da bez Meseca – naroda, nema njegove slave, pa se tu Sunce može održati potpuno zdravim. ‘Nema svrhe Sunce ni na nebu da nije nas kojima sija’, parafraziram Ničea, a tako ni oduševljenog glumca bez publike, ni tima bez navijača, ni vladara na kraju bez naroda da ga izabere, ali samo da ga izabere i u tome je sva razlika! Ali svi oni, ili, svi mi – trebamo Jupitera da nam pokaže Put… a on je oduvek tu, u kulturi. Kultura čuva prave vrednosti. I kada tome narod bude dao moć, onda… idemo dalje!
…i kad radis nemoj hvatati na staru slavu
i kada mislis osloni se na svoju glavu
Zaboravi proslost, zaboravi strah
nemoj da trazis od ljudi previse
svima je hrana usla na pupak
i kada jedes nemoj progutati svoje prste
i kada ljubis, pazi
to su mozda tvoje usne
Seti se s kim si, seti se gde
nije sad vreme ko pre
ovo je vreme za promene…
