Venera i Uran – Slučajan susret

..Ovaj tekst posvećujem svom natalnom sekstilu Venere i Urana koji su mi zavrteli glavu milion puta do sada, što astrologijom, što svim tim ekstatičkim ljubavnim trenucima koji se uvek pojave kada se najmanje očekuju… Svim svojim partnerima, svima koji su bar na sekund u mojoj glavi i samo u mojim mislima mogli to da postanu – pa opet, samo za taj dan, i možda još neki posle. 🙂 Ali su se svaki put uspešno konvertovali u literaturu, u tekstove na ovom sajtu koje pišem najbolje onda kada treperim i kada sam uzbudjena i sama kao kumulus i nimbostratus. 🙂 Ne bi bilo ni mene ni astrologije, da nije bilo svih tih pogleda, slučajnih dodira, i hiljade mailova. Možda jednom objavim knjigu… šteta da ne uzbudimo svet, bar svi mi koji ljubavnu prepisku i dalje smatramo najsavršenijim orudjem samospoznaje.  Zato se potrudite i vi svi koji ovaj aspekt imate, i svi vi kojima je Venera vladar (to znači da ste Bik ili Vaga u znaku ili podznaku) – potrudimo se, da ovih dana koji su pred nama zabavimo Univerzum da nam ne umre od dosade. 😉

Nego, dodje tako godišnje par puta to neko vreme, tih par dana kada se usijaju žice, kada internet prokuva kao hladnjak, kada se najviše priča o ljubavi, kada se zbog ljubavi najviše ide astrologu, ili se u komšiluku okreću šolje, u sve se veruje, jer se u najbolje nada, u ono: “kada će se pojaviti neko nov”, u obećanje, koje niko ne nudi kao neiživljena i neodigrana budućnost. To je vreme i kada mobilni operateri trljaju dlanove, kada Venera pravi promet jer eros bi da kaže, da prenese, da direktno, iskreno zavodi kao da vremena nema, smajliji i ostali emotikoni se nižu jedan za drugim, neki novi izmišljaju, pesme posvećuju, profili na fejsbuku njen i njegov razgovaraju kroz pesme, nekad i statuse, i samo oni znaju da je to njemu/njoj posvećeno, dok kolena igraju, dok se u stomaku kovitla… Baš kao da cure poslednji sati čovečanstva i ako nešto vredi – ajde da se ljubimo kao da je kraj sveta, odmah i sad, napeto i oslobadjajuće onog časa kad se usne spoje, jer.. Možda tako baš i spasemo svet!

Dodje tako to vreme, kada erotski strujni udar kao signal proputuje od njega do nje, pa zavibrira, pa malo kao da struja pecne, kao grom da sevne, pa radost na radost, spontanost na spontanost.. nemir na nemir, sms na sms, mail na mail, a za susret potreban je sluh da čuje taj unutrašnji impuls koji kaže “Sad il’ nikad!” Uzbudjenje i drhtaji, no važno je prepustiti se. Pogotovo sad, kada će u sekstilu Venera i Uran biti mnogo duže nego obično, sve od juče, 19. juna do 8. jula.

Medjutim, ovo nije obična ljubavna priča. Ovo je trzaj, udar, pulsacija koja se održava onoliko koliko ste otvoreni ka svemiru i njegovom besprekornom ritmu, i biće vam žao ako ga frustrirate, a opet, mnogi će baš to da urade… Pa tako recimo, On je došao, stavio joj je ruku oko struka, kao neobavezno – tek da se pozdravi. Ona je već osetila da joj se malo zavrtelo u glavi i vrelo strujanje… primakao je svoje lice njenom, opet spontano da bi joj nešto rekao, i ona je jasno osetila da je samo ta jedna reč koja je poslala njegov vreo dah u njn vrat pokrenula bujicu i žmarce kroz čitavo telo, ali.. umesto da zatečena ostane u tome i preda se trenutku koji su oboje jasno osetili – ona je prokomentarisala nešto, nešto u smislu “jel ideš negde na more”, “kakvo će vreme biti sutra” i ostale gluposti koje će mnogi i mnoge reći u momentu kad vreme za to nije samo da bi razbili kumuluse i stratuse erosa. Tenzija nabijenog i uskomešanog elektriciteta želje i svih onih snova, fantazija sa kojima je bila potpuno slobodna dok je o njima maštala noćima sama, sad, kad se to dešava, kao da neurozisom, psihološkim mehanizmima, a najviše telesnim grčem koji se ne snalazi pred snagom koja preti da postane neobuzdana pretvara se u grč, kao gromobran i ne dozvoljava da ova strujanja kao u diznijevim crtaćima pospu onaj magični svetlucavi prah oko njih dvoje, zanesu ih i povedu u svet romanse i avanture pre nego se misao ičeg pametnog doseti. Otuda i te gluposti, nedomišljene i banalne reči, komentari koji opet bude stid i crvenilo istog časa, jer sve se vidi sada. Uran ne dozvoljava da želja ostane skrivena, pa ako i niste zadržali taj trenutak, tj. Ako ste se pravili “kao da se ništa baš nije dogodilo”, obrazi vas odaju. I uši. A vi znajte, da je to bio momenat koji je prošao! Hese kaže “što je propušteno, ostaje nedostižno”.. nekima i bukvalno.

Zato su sve ovo dani Kairosa, koji je poznat kao bog srećnog trenutka. Kairos je onaj koji se pojavljuje davajući čoveku mogućnost da ga „uhvati za čuperak“. Onaj ko u tome uspe smatran je sretnikom. Kairos se nečujno i hitro kretao među ljudima pružajući im priliku da ga uhvate. Oni, koji zaobilaze probleme, koji su plahi i strašljivi pred životom, koji se boje delovanja i promene, ne mogu uhvatiti Kairosa. Izazovni čuperak na njegovoj glavi pruža mogućnost, ali jedino od čoveka zavisi hoće li u jednom trenutku delovati. On sam mora da izabere. Ako pokuša, može uspeti ili ne, ali ako odluči da ostane „na sigurnom“, da ne rizikuje, on ni neće uhvatiti taj božanski trenutak. Kairos provocira, izaziva čoveka dok mu čuperak pada niz lice i može se uhvatiti jedino s prednje strane glave – tj. ako se čovek s njim suoči. A ako Kairos prodje, već je kasno i situacija, pravi trenutak u kom nam je pružena šansa da reagujemo i odvažimo se – prošao je zauvek.

Zbog toga, iako na nebu Venera i Uran nemaju nameru da se ‘ostave na miru’, samo retki će opet – oni koji prate svemir, što ne frustriraju veličanstveni ritam univerzuma umeti da ovaj nesvakidašnji ples odigraju do kraja. U ovom pelsu svak prati svoj ritam, jer su se pulsari ova dva bića već prepoznala i tela su spremna da oslobode želju tim ovlaš dodirom koji vodi dalje, tim vrelim dahom ili lepom porukom, i sve to vodi dalje dok jedan ne zakoči.. Čak i kada je jedan spreman a drugi nije – opet frustracija. E zato je teško pratiti ove dane ako niste dobro zajahali talas univerzuma. Oboje! A sve što se od vas traži, to je da ste slobodni sa svojim telom, da čim uhvatite osećaj da ga pratite, da emocije direktno iskazujete a ne da čekate da vam neko čita misli…. Jedna reč, nema ovde puno reči jer jasno je… a kada je jedna  reč onda je to okidač, fitilj, ide se ka eksploziji. I ne pitajte šta će biti sutra. Zato se ovo oduvek zvalo – avantura! Ovo je trenutak kada balrina izvodi piruetu, ovo je talas koji dvoje dok plešu osećaju da je postao jedan i postaju slobodni za sve buduće piruete i novine. Ovo je nepodnošljivo laka i duhovita, varničava komunikacija. Ovo je dovitljivost i zavodljivost. Kao u filmu „It Happened One Night“. Ovako se sreću i upoznaju Venera i Uran:

Ellie Andrews: By the way, what’s your name?
Peter Warne: What’s that?
Ellie Andrews: Who are you?
Peter Warne: Who me?
[smiling]
Peter Warne: I’m the whippoorwill that cries in the night. I’m the soft morning breeze that caresses your lovely face.
Ellie Andrews: You’ve got a name, haven’t you?
Peter Warne: Yeah, I got a name. Peter Warne.
Ellie Andrews: Peter Warne. I don’t like it.
Peter Warne: Don’t let it bother you. You’re giving it back to me in the morning.
Ellie Andrews: Pleased to meet you, Mr. Warne.
Peter Warne: The pleasure is all mine, Mrs. Warne.

Upravo zato ovaj aspekt iako se očitava u ljudskoj rasi kroz eros, kroz seks, kroz dodir i visprene, varničave reči koje podstiču munjice, u stvari je aspekt samospoznaje kroz ljubav kao najveće spiritualno iskustvo. Tek sa ovakvim iskustvima menajte se – for ever! Da napišem još jednom: Z A U V E K!!! Nakon ovakvih iskustava, iako ste možda izašli u grad pateći zbog nekog koji se eto ne javlja danima i mesecima, niste ni slutili da će slučajan susret te večeri preokrenuti stvari potpuno, pretumbati i dovesti do turbulencija u donjem stomaku, dok vas vatreni bičevi duž kičme budu terali da igrate.. onda, igrajte!

I zato ovo nije priča o braku, već o ljubavi koja može da traje samo kao i grmljavina, kao i varnica.. O ljubavi koja oslobadja svih stereotipa, svih indoktrinacija, svih ograničenja, skrupula, pravila, zabrana, primera, o ljubavi koja bez reči ili sa jako malo reči jasno poručuje da ste uzbudljivi kao biće, dok se krećete, dok pored otvorenog prozora se bez stida presvlačite što ranije niste – dok vam nesvesno traži slobodu, eros treba da je slobodan, tela treba da su slobodna, želja treba da je jasna i prepoznata, reči direktne jer nemamo vremena.. ljubi me brzo, žurim! Zato na stranu sa nezadovoljstvima, egom, sujetom, tvrdoglavom ukočenosti zbog svih onih nesrećnih ljubavi, osećaja odbačenosti, na stranu sa senkama odgovornog i racionalnog ponašanja, na stranu sa racionalizacijama zasto je dobro da se nista ne desi.. Već taj pelcer iz mračnih i vlažnih dubina pustite da dok ste olujno napeti upoznate još malo slobodnog i slobodnu sebe! I samo bez očekivanja! Samo bez planova surovih i pitanja… šta ćemo sutra… Predajte se trenutku, jer ništa od ovoga se ne bi desilo da je Svemir slušao vaše planove!

Uran pršti i okreće Veneru kao u plesu, jedan okret, pa još jedan, on je orkeće i okreće i okreće, i okreće, neumorno, neprestano, sve brže i brže. Čekaju pljusak… Nenadani, na ove vrele dane., Čekaju grmljavinu koja se ovih dana mora desiti i to više puta, jer da, baš tada kada noćno nebo bude blještavo belo od sevanja dvoje će se ljubiti prvi put kao da je poslednji, baš tada njoj će stići poruka koja budi viziju i nadu, baš tada ona je spustila dlan na njegovu nogu slučajno, baš tada njemu je otkazan izlazak zbog kog će otići na mesto koje nije planirao i tamo videti nju koja je i tu došla greškom. Baš tada na aerodromu dok čekaju na svoje letove, dvoje koji se ovog trenutka ne znaju dodirnuće se i elektricitet će reći “podji za njom”. Od njega zavisi. A ako podje, to dvoje će biti u jednom avionu iako su planirali drugačije, to dvoje će rizik shvatiti za jedini način na koji čovek može da pokaže zahvalnost Univerzumu i ili će biti u jednom avionu zajedno, ili će ostati na aerodromu da se ljube. A možda će samo proći jedno pored drugog, kao da se baš ništa čudno nije dogodilo. Baš, kao da se to treperenje javlja svaki dan.

I zato, za kraj, insert iz filma Meet Joe Black – koji sam već pre koju godinu stavljala kao ilustraciju za ovaj aspekt – na facebooku, ali nije bilo tada nekog propratnog teksta… Radnja se i ovde dešava u avionu. Hopkins, u sjajnom monologu gde se obraća svojoj ćerci poručuje ono što poručujem i ja vama: “Stay open! Who knows? The lightning could strike!”

* slika koju sam iskoristila za ilustraciju je plakat za film „It Happened One Night“ – jedan od mojih top 10 filmova. 🙂 To je film upravo o ovome o čemu sam pisala, te ako niste – obavezno sada pogledajte.