Vilijem Šekspir „Kralj Lir“

KENT: Zvezde nad nama, zvezde oblikuju naravi naše; ne bi inače mogli da isti supružnici rode toliko različitu decu.

~~~

EDMUND: Krasna je ta budalaština ovoga sveta: kad nam se sreća razboli često zato što se presitila našim sopstvenim postupcima mi krivicu za naše nesreće svaljujemo na Sunce, Mesec i zvezde; kao da smo hulje po nužnosti; budale po nebeskoj prinudi; nitkovi, lopovi i izdajice zbog toga što sfere vladaju nama; pijanice, lažovi i preljubnici zbog iznunene poslušnosti uticaju planeta; i sve u čemu smo zli zahvaljujući nekom božanskom podstreku. Divan izgovor za arhikurvara da svoj nagon za prcanjem stavi na teret neke zvezde!

~~~

GLOSTER: Ona skorašnja pomračenja Sunca i Meseca ništa nam dobro ne predskazuju; makar ih nauka o prirodi tumačila ovako ili onako, priroda ipak oseća da je bičuju njihove posledice. Ljubav hladni, prijateljstvo se otpanuje, braća se zavanaju; u gradovima pobune; u unutrašnjosti nesloga; u palatama izdaja; i kida se veza izmenu oca i sina. Na ovom mom nevaljalcu ostvaruje se predskazanje: eto sina protiv oca; kralj ispada iz kolotečine prirode: eto oca protiv deteta.

_____________________________________________

“There’s some ill planet reigns:

I must be patient till the heavens look

With an aspect more favourable…”

~Winter’s Tale, Act 2, Scene 1, spoken by Hermione