‘…jednom u životu
dat ću da me zarobi
muškarac hladnog stiska
i čeličnog pogleda.’
(Azra, “Duboko u tebi”)
Mars ulazi u Jarca. Već. Nekako mi je protutnjao Strelcem, kao na motoru željan avanture, kršenja besmislenih pravila u slavu slobode, odneo je pobedu na nekim filozofskim bojištima gde se raspravlja o smislu i besmislu, životu i smrti, početku i kraju, odvrnuo do daske Zeppeline i otvorio novo poglavlje. Kada imamo nov mlad jedar, pun snage duh – lako ćemo izgraditi svet. I taman dok je uživao u svojoj neprilagodjenosti, već se bližio kraj autostrade, a vedar nebeski svod kao da se spuštao sve niže najavljujući tminu i težinu onoga što sledi. Morao je da izadje iz starih leviski, i uzme štit, pancir, možda kožne pantalone (kao Pobesneli Maks), ili oklope starih vitezova. Neprijatelji su bivali jači. Oni najmoćniji, koji mogu sve a do kojih je nemoguće stićiu. Oni koji u bajkama žive uvek preko sedam gora i sedam mora i imaju obličje aždaja i raznih nemani. Oni koji su mnogo jači, veći, opremljeniji, snažniji. Oni zbog kojih je na startu ta borba uvek nekako delovala – nemoguća? Možda je zato shvatio da snaga i spremnost na smrt koju mu je u nasledje ostavio Mars u Škorpionu kao i duh koji mu je predao Mars u Strelcu nisu dovoljni bez dobre strategije, bez dobrog plana i bez beskrajne strpljivosti na tih pet minuta u kojima će taktika, čvrsta ruka, hladno srce uraditi svoje i odneti pobedu. Otuda je razvio izdržljivost u najnehumanijim uslovima, i rešenost da ako treba i poslednji u tom maršu ostane. Poslednji Mohikanac. Poslednji preživeli u logoru. Poslednji solunski ratnik na nogama ili onaj koji je Igman četr’es neke prešao noseći promrzlog na ledjima. Miran u opasnosti, kao kamen “što preteć suncu dere kroz oblak” kako to Djura Jakšić reče, i ovaj junak preti tišinom i ćutanjem, mirom i hladnim pogledom. On je u svome ratu sam. Nije prognan, nije otpadnik. On je sam jer samo sebi veruje. Samo sebe iskušava, nad sobom se iživljava. Sebe progoni nekad do manastirskih dveri, nekad do guste šume, nekad putevima Zaratustre, i možda sve do danas nije znao da je i na taj vrh, vrh svake vlasti na svetu došao ne da bi vladao. Već da bi cilj još davno zadan ostvario, pobedu odneo, sve lažno srušio, pretke osvetio. Pa tek kada na vrh dodje on u stvari pravi Mars postaje. Tek vlast, tek prava opasnost i jedini pravi pravcati izazov u njemu bude hrabrost, a hrabrost snagu. Pa bilo da je Eliot Nes ili Al Kapone, Betmen ili Džoker, bilo da je Zaratustra ili Rastko Nemanjić ili Oskar Šindler i general SSovac Amon, ili Banović Strahinja – što svakako jeste, u ovom čoveku su uvek oba ta lika, kao u onim filmovima u kojima imamo jednog dobrog i jednog lošeg momka, dobar je najčešće neki pandur ili detektiv, ali već posle 20 minuta vama se obojica svidjaju, obojica imaju nešto vredno privrženosti, nešto vredno divljenja – kao u kultnom filmu “Heat” sa Al Pacinom i De Nirom, ili u “Killeru” John Woo-a. Jer, ko danas u ovom cirkuskom vremenu “demokratije” razume Marsa? Marsa i njegovu snagu, njegovu hrabrost, njegovo oduševljenje ratom, borbom zbog stava i principa u koje veruje? Niko! A Mars u Jarcu je od svih Marseva, najjača personifikacija onoga što Mars Jeste. Njegovo otelotvorenje, njegova materijalizacija. To je pobeda svih kupola i krovova sa šiljcima koje upiru i prkose nebesima. To je The Game of Thrones. To je The Lord of the Rings. I svaki junak iz tih knjiga. Svaki predak takav nesalomiv i rešen u genima svakog čoveka koji Marsa ovde položenog ima. Pa bio on pekar ili prodavac, kad tad će zaigrati ulogu svog života u kome čist Mars postaje, kao što se to desilo i glumcu gotovo nežnog lica, Žarku Lauševiću koji Marsa baš ovde ima postavljenog.
To je prezir spram svake lakoće. Lakoća najčešće kod ovih likova vodi u destrukciju i pad, jer je čovek ovde sklon padu ako se sam nije vremenom dizao na noge i postajao sve čvršći. Ako nisu godine uradile to, neg’ mu se “posrećilo” preko noći – pad je siguran. I onda tek nakon pada, nakon zatvora, mraka poroka, bankrota, gubljenja svega – vere, smisla, tek tada se Mars ovde radja. Kada ostane sam i naježi se od slabosti koja u ljudima i svetu živi.
To je muškarac koji živi u arhetipu svake žene na svetu. Onaj koga je svaka sanjala, i kakvog je želela za sebe dok nije odustala prihvatajući neku bledju kopiju, nešto manje jako i hrabro. Ali san o otmici nikad ne umire. To je muškarac koji će svakome od vas oteti ženu samo ako bude hteo. Jer svaka žena ga od svog postanka sanja.
****
Vid mi je poslao odličnu muzičku ilustraciju uz ovaj tekst. 🙂
… i tekst pesme:
