Ljubav je ljubav prema sudbini (Goran Milekić)

„…Ni sam ne znam, niti bih mogao da nabrojim, za čime sam sve tragao, borio se da do kraja razumem neku tajnu zagonetku ili kakav problem rešim do kraja. Svaki horoskop, ili klijent u potrazi za sobom ili u otkrivanju nekog lica, za njega od presudne važnosti u ovom ili onom smislu, su ustvari, moja potraga u kojoj opisujem idealno ili jedino moguće. Zato što je najteže suočiti se sa sobom, sa svim svojim manama i nedostacima i zato što neprekidno bežimo od sebe i zato što ne možemo podneti strah od sopstvenih slabosti, bežimo od sebe sličnih… Ljubavno prokletstvo se nalazi i u tome što često tražimo nadmoćnu snagu seksa, materijalnog položaja, znanja i moći uopšte, od kojih moramo biti odbačeni, jer nama pripada mera koju posedujemo mi sami. Ta svest koja nam nedostaje da se suočimo sami sa sobom je ista ona svest koja bi pomogla dvoma ljudima da zajedno sazrevajući i živeći stvore svoj svet pa da iako se razlikuju po snazi što je prirodno kod muškarca i žene uliju se jedno u drugo kao manja reka u veću. Vi ćete reći – suprotnosti se privlače, što je tačno, ali samo za tren, jer će se one na kraju odbiti i ostati da žive u sebi…
Tajni razlog i smisao prihvatanja života kao najveće mudrosti u kom čovek u patnji mora raskrinkati sve zablude o sebi, u stvari je samilost da prihvatimo sve to što je malo jadno i bedno u nama i u osobi sa kojom zaista možemo u vremenu živeti. Prihvatanje je poklon ljubavi. Prihvatanje poklanja ljubav. Samo ljubav prema vlastitoj sudbini i činjenicama da vlastitu sudbinu, ma kako bolna ona bila ne bismo menjali ni za koju drugu radnju ljubav da zauvek volimo osobu sa manama i vrlinama poput nas. Ljubav je drugo ime za čovekovu sudbinu. Ljubav je ljubav prema sudbini…“