Mesec u Škorpionu (emotivni profil)

Uvek skrećem pažnju svojim djacima, čitaocima, ljubiteljima astrologije da se astrologija u stvari, najmanje uči iz knjiga. Ona je svuda oko nas, u životima drugih ljudi, u knjigama, u pesmama. A tu je, jer astrologija se ne uči – ona mora da se doživi. Bukvalno. I zato, pored starog teksta o Mesecu u Škorpionu (koji sam odabrala za temu potpuno subjektivno jer ga ja tu imam postavljenog), danas ću pokušati da vam Mesec u Škorpionu dočaram kroz pesme koje sam redom postavljala kao ilustraciju napisanog…

Temu otvara Sting, pesmom „Moon Over the Bourbon Street“.

„It was many years ago that I became what I am
I was trapped in this life like an innocent lamb
Now I can only show my face at noon
And you’ll only see me walking by the light of the moon
The brim of my hat hides the eye of a beast
I’ve the face of a sinner but the hands of a priest”

Duša, predstavljena Mesecom u Škorpionu kao da zaista nosi taj dualizam andjeoskog i demonskog, grešnika i sveca u sebi. Čovek ovde ne može istinu da sakrije od sebe, a istina je da zlo koje je iskusio, video, doživeo postoji kao maleno seme u njemu, pa uvek kada se čini da će početi da klija kreću najnezamislivije unutrašnje borbe čoveka sa samim sobom.

Grozničave borbe da se ostane čovek, da se bude – dobar, plemenit, čist, da se duša ‘ne proda djavolu’, da se mržnja ne zapati, da se zlo ne prenosi dalje. Da se zlo ubije i da se umre ako treba zajedno sa tim pobesnelim demonom koji vuče u opsesije, vodjene motivom pravde, osvete. Najčešće, uzroci se nalaze u Mesečevom periodu – u detinjstvu. Porodično nasilje, beznadje u porodici, depresivna atmosfera doma, tragika, rane smrti, roditelji alkoholičari… Mesec u Škorpionu od svih poroka najviše naginje alkoholu jer je alkoholizma već moralo postojati u porodici, što je samo  pokušaj da se ‘izgori duša’, pa za piće ovi ljudi pre biraju nešto žestoko, jako, razorno, vrelo – gotovo poput otrova, nego što će to biti pitka čaša vina koju više vole ljudi sa Mesecom u Ribama. Priču o detinjstvu sam predstavila odličnim muzičkim ilustracijama „Family Portrait“ – Pink,

„Mama please stop cryin’
I can’t stand the sound
Your pain is painful and it’s
Tearing me down

I hear glasses breakin’
As I sit up in my bed
I told dad you didn’t mean
Those nasty things you said
You fight about money
‘Bout me and my brother
And this I come home to
This is my shelter

It ain’t easy, growin’ up in world war 3
Never known what love could be
You’ll see,
I don’t want love to destroy me
Like it has done my family.“

i po meni, jedna od najboljih Mesec u Škorpionu deskripcija, „Cleanin’ Out My Closet“ (Eminem) gde je i sam naslov pesme svojevrsna astrosimbolika potrebe da se izbaci napolje sav taj bes nastao iz previše jakog bola za ljudsko biće. Bol ostavljenosti, odbačenosti, nevoljenosti, koji se nagomilao u dobu kada smo bili previše nejaki da se branimo za sebe i da se čuvamo od drugih oko nas:

“I’ll take you back to ’73, I was a baby, maybe I was just a couple of months,
my faggot father must have had his pantie’s up in a bunch, cause he split,
I wonder if he even kissed me goodbye,
no I don’t on second thought, I just fuckin’ wished he would die..”

Bespomoćnost se uvek nalazi u tom semenu zla, mržnje, osvete, besa, sa kojim se čovek posle čitavog života muči. Kako oprostiti roditeljima, kako stvoriti dom, ili možda, odluka – da ako već nikada nismo imali taj pravi dom, tu srećnu porodicu sa puno podrške i razumevanja, onda kao kod Morrisseya (koji i ima Mesec u Škorpionu), prekinuti porodični lanac i da se na tome sva ta patnja, nasilje, beznadje završi. („The End of Family Line“)

„Our family tree hacked into decline
And I’m spared the pain
Of ever saying
(„Goodbye“)

I’m the end of the line
The end of the family line…“

Ono što zaista jeste tragično kod ovog Meseca je što nije kriv. Mesec je inače previše ranjiv i blag da bi mogao izašta biti kriv u ma kom znaku da se nalazi, ali kod Meseca u Škorpionu kao da je osudjen na najgoru kaznu, da žudi za životom koji ne može da ostvari i da ima. Za toplim domom, srećnom porodicom, podrškom, voljenošću od onih koje on voli.  Gotovo da živi kao po kazni i prokeltstvu što se kasnije (u mladosti najčešće) odražava u brutalnom inatu, preziru, nekada agresiji mnogo jačoj nego što bi očekivali da je Mars pokaže, jer ovde duša krvari, a rane nikada, ali nikada potpuno ne zarastaju. To se sve još kasnije u zrelijim godinama najviše odražava na emotivne odnose u kojima se ide iz krajnosti u krajnost. Od posesivnosti i potrebe da se gladno i animalno hrli ka ljubavi, do najstrašnije hladnoće i samokažnjavanja ravnodušnošću i nemanjem osećanja ni za druge, ni za sebe samog. Kada je reč o ljubavi, oni kao da znaju da je drugačije neće nikada dobiti, osim ako je ne preotmu, ako se ne nametnu, ako je ne zgrabe maltene kandžama ljubavi, a kojima rukovodi reka neuslišenih želja i nedoživljenih a željenih dodira, pažnje, zagrljaja.

“All your hidden faces
Your seven veils unfold
Give me forbidden places
All your tales untold
Give me ever and always
Body and soul

Give me ever the years you wept inside when cold
All the sins and secrets never cried
All the dreams you kept and the tears you sold
Give me
Give me ever and always
Body and soul…” (Sisters of Mercy – „Body and Soul“)

Medjutim, iz čekanja na onog ili onu koja će ih zarobiti nežnošću i nepresušnim dokazivanjem ljubavi koja je jedini način da se suzbije duboko usadjena nesigurnost i nepoverenje, od intenzivne ljubavi obično se priča završava debaklom, rušenjem, najgorom ličnom destrukcijom u kojoj sada Mesec u Škorpionu odbacuje i po prvi put shvata (ili bar ima priliku da shvati) da ne ume da bude voljen kao ni da voli drugačije nego kroz bol, izdaju, napuštanja, rastanke, čežnje, nemire, žudnje…

“But I never said I would stay to the end so
I leave you with babies and hoping for frequency
I leave you with photographs pictures of trickery
stains on the carpet and stains on the scenery
songs about happiness murmured in dreams
when we both us knew how the ending would
be…” (The Cure – „Disintegration“)

Kada takvo iskustvo počne da se ponavlja, što je često slučaj, osoba otvrdne, ohladi se za sve normalne odnose, koji bi eventualno mogli i da imaju taj happy end. Kada dodje do takvih veza, standardnih, normalnih, takvi odnosi je čine ravnodušnom, nezainteresovanom previše, sem malo nežnosti na početku i sentimenata koji jako brzo presahnu.

“You see the trouble with me
I’ve got a head full of fuck
I’m a basket case
I don’t think I can love, love, love

A heart so deep
I drown in it
And as it breaks
I swim through cracks
And leave with words
I can’t take back

You see the trouble with you
There’s no trouble with you
So when you say that you love me
That stops me loving you…”

(Robbie Williams – „The Trouble With Me“)

Jer, duša uvek ovde traži pakao, pa samo od individue, njenog duha, intelekta, razuma, potreba, zavisi da li će izbarati da ostane sama bez želja („The Thrill Is Gone“ – BB King),

da li će napraviti kompromis i umreti u vezi koja nema ni strasti ni želje, nesvesna da što duže ostaje u tom mraku zombijevskog života bez čežnje i ljubavi sve više priziva da joj se u liku neke osobe ponovo otvore vrata ka željama, strastima kada će osetiti da je ‘vraćena u život’  (Evanescence – „Bring Me to Life“),

„(Wake me up)
Wake me up inside
(I can’t wake up)
Wake me up inside
(Save me)
call my name and save me from the dark
(Wake me up)
bid my blood to run
(I can’t wake up)
before I come undone
(Save me)
save me from the nothing I’ve become.“

ili će živeti te krajnosti čekajući da se desi čudo,

„Waiting for the miracle
There’s nothing left to do
I haven’t been this happy
since the end of World War II…“ („Waiting for the Miracle“ – Leonard Cohen).

Mesec u Škorpionu je astrosimbolički prikaz svih onih koji su na marginama društva, već etiketirani kao odbačeni, a koji ne zaboravimo – nisu krivi. Život je bio surov prema njima, pa u zavisnosti od intenziteta i drame koja je izazvala traumu, zavisi kakav će biti epilog. Nekada se uporno biraju pogrešni partneri koji će dušu ostaviti raskrvavljenu i u ožiljcima („Don’t Cry for Louie“ – Vaya Con Dios);

„When she saw me crying
She said I had no heart
When my heart was bleeding
She turned around and laughed.“

nekada se rano osoba otisne u kriminal, agresiju, ili borbu za svoju pravdu i ličnu osvetu. Sublimacija se održava tako što svoju bespomoćnost pretvara u najjaču snagu i počinje da brani slabije, da se bori za pravdu, često precenjujući sopstvenu mogućnost i završi na ulici, kao vodja masa jer su vrlo harizmatični, drugi u njemu prepoznaju hrabrost i usmeren bes ka konkretnom cilju (Beogradski sindikat – „Istina Srbije“),

a u kontekstu žena, to su sve prostitutke na svetu, sve one koje nude ljubav koju nikada nisu dovoljno dobile

“Sister of night
With the loneliest eyes
Tell yourself it’s alright
He’ll make such a perfect prize
But the cold light of day
Will give the game away…”
(Depeche Mode – „Sister of Night“)

Neretko da bi se došlo do sreće, ovde se prethodno čovek mora naći u talogu beznadja, sam i skučen, melanholičan po prirodi, ali baš onda kada suze krenu, kada se duša razbije, uvek negde na kraju zaiskri ljubav. Oseti se  puna snaga emocija koje on još uvek ima u sebi da daje. Kada bi bar mogao samo da volim i da nikada ništa ne očekujem, nekada će pomisltii za sebe, znajući da već sa prvim jakim strastima dolaze i očekivanja, zebnje, strepnje, mučenja, slatka mučenja koje vremenom on rado prihvata pa im se i raduje.. ipak je bolje sve ovo što mi se dešava nego ništa. Nesrećno-srećan, to je otprilike klasičan background duše, unutrašnjeg stanja ovih osoba. Nikada previše srećne, a kada pomsilite da su tužni, usamljeni i bezvoljni, depresivni, samo ih pustite i uskoro ćete videti Feniksov primer preobražaja te tragične sentimentalnosti, kao da samo još u patnji, u sladostrasnom prepuštanju tugi i samoći leži izvor nepresušne njihove ljubavi i radosti… (Stereophonics – „Maybe Tomorrow“)

„So maybe tomorrow I’ll find my way home…“

UPDATE: Od gore navedenih muzičara, Mesec u Škorpionu imaju: Robbie Williams, Morrissey, Kelly Jones (pevač benda „Stereophonics“), Dani Klein (pevačica „Vaya Con Dios“).
Kada sam pisala tekst o tome nisam razmišljala, pa mi je utoliko zanimljivije ‘prepoznavanje’.

Još neki ljudi is sveta muzike sa Mesecom u Škorpionu:

Najpre, oni koji pesmama upiru prst u oko sistemu, društvu, primer kako se prezir, bes i agresija sublimiraju u borbu za prava bespomoćnih, diskriminisanih: Bono Vox,Tracy Chapman, Bob Marley, i svi reperi i hejteri sa Mesecom ovde postavljenim kao što je ima Snoop Doggy Dog.

Mesec u Škorpionu je večiti ‘bluz’, pa ga mnogi bluzeri ovde imaju: Eric Clapton, Eric Burdon („House of the Rising Sun“ bi se bez problema mogla naći na listi.. Eric Burdon bio je pevač Animalsa)

RIP: Ian Curtis (pevač benda „Joy Division“, izvršio samoubistvo), Falco (nastradao u saobraćajnoj nesreći),  Michael Hutchence (pevač benda „Inxs“, izvršio samoubistvo),  Bon Scott (prvi pevač AC/DC, ugušio se od alkohola)

Dalje, još su tu: Bjork, David Brubeck, Miles Davis, Crissie Hynde,Alanis Morissete, Ennio Morricone,Kim Wilde

i oni, čiji su životi bili apsolutni primer Meseca u Škorpionu koga su i sami imali:  Isidora Dancan, Phil Collins i Johnny Cash (obavezno pogledati, ako niste, video za pesmu Hurt)

I hurt myself today
to see if I still feel
I focus on the pain
the only thing that’s real
the needle tears a hole
the old familiar sting
try to kill it all away
but I remember everything
what have I become?
my sweetest friend
everyone I know
goes away in the end
and you could have it all
my empire of dirt

I will let you down
I will make you hurt

I wear this crown of thorns
upon my liar’s chair
full of broken thoughts
I cannot repair
beneath the stains of time
the feelings disappear
you are someone else
I am still right here

what have I become?
my sweetest friend
everyone I know
goes away in the end
and you could have it all
my empire of dirt

I will let you down
I will make you hurt

if I could start again
a million miles away
I would keep myself
I would find a way