Mars po znacima

Mars u Ovnu – Radost osvajanja

Successful professional casual man celebrating work success and raising arms against city background on sunset. Job achievement or goal concept.

Kako je Mars potencijal svakog muškarca na planeti, dok u ženskom horoskopu govori tek o potrebama njenog animusa skrojenog iz likova bogate muške genetike i fantazmagorije, ostaje nam da pažljivo pratimo šta se dešava na Marsovom gameboardu, koji je od svih planeta najživopisniji. Kako i ne bi bio, kada je reč o najzahtevnijem liku astrološkog poslanstva. Osim one školske i po malo dosadne astrologije koja nas uči da je Mars snaga, hrabrost, bog rata, večiti pionir, Mars je pre svega oduševljenje životom. I otuda, trebalo bi da je oduševljenje životom – ambicija svakog muškarca. Pogotovo kada se Mars kao sada nadje u Ovnu.

Jer, život je za njega radost osvajanja, vera u pobedu, prokreatorstvo i nepristajanje na poraz. Korto Malteze, apsolutni Mars koliko apsolutni mogu biti fiktivni karakteri, sigurno bi se sa ovim složio. U jednoj epizodi Korto kaže „Autoritet postoji sve dok nisi prinudjen da ga dokazuješ.“ Autoritet? Pa da, Mars je pravi, prirodni autoritet koji se ne dokazuje nikome sem samom sebi. Na kraju, nijedna njegova bitka i nije bitka za trofeje već za priliku da se iskreno i zasluženo divi sebi, svakog puta više za jednu novu, dostignutu i realizovanu viziju. No i one trofeje s početka prethodne rečenice će brižno i radosno odneti majci, sestri ili ženi da ih postavi na neko njoj bitno mesto. I upravo u toj autentičnoj nežnosti koju samo Mars poseduje nalazi se sva njegova slabost. Zato sebi dozvoljava da na taj način slab bude jedino kod svoje kuće. Pa tako dodjosmo i do kuće, skrovišta a ne skloništa, jer nema on potrebe za sklanjanjem. Dom je cilj svakog Marsa, ostao još od onih njegovih predaka što su izmišljali razne načine da od zemlje, pa pruća, pa cigle naprave kućerak. Za koga? Za druge. Za one koje voli, najpre, a gde će on samo doći da glavu u sigurno krilo spusti i smehom i duhovitošću koja mu je prirodna ispuni dušu tog doma.

I kao da neprijatelja nema tako spreman na ama baš svakog i ama baš sve, sem Vremena. Ne pristaje na starost, na gubitak, na završetak, od samog pominjanja ‘prolaznosti’ ledi mu se krv u žilama. Mudar dovoljno da na vreme shvati da su želje potrošna stvar, zapinje od najranije mladosti. Sanja avanturu. Da ode daleko, da osvoji nepoznato, ljubi drugačije, da se oproba u onome što mu baš ni ne ide, da uspe tamo gde niko ne uspeva. Uplašenost drugih i senka opasnosti, rizika, avanture često su njegove motivacije da izadje na scenu i zavrne rukave. Gotovo po pravilu, baš tada i doseže uspehe i napredovanja. Zna Mars u Ovnu da je mladost čarobnjaštvo puno trikova i mogućnosti, i da možda samo tada je istinski spreman na maksimalne akcije i nemoguće snove. Da ako tada klicu sebe u svet pusti – nikada neće stati, a to je sve o čemu sanja. Legenda jedna kaže da je Aleksandru Makedonskom, mudrac rekao: “Kada pokoriš čovečanstvo, ratovaćeš protiv šuma!” I to je to. Njegov san i njegov osmeh. Nikad ne stati.

I počeci su ogromni refresh za njegovu usplamtelu dušu. Kako ne, kada gleda oko sebe svet koji gaca po magli. Kundera, Ovan – dakle živi Mars, kaže u svojoj „Knjizi smeha i zaborava“ da je za muškarca, dakle Marsa, najveći izazov ‘u borbi sećanja i zaborava’. Živo utisnute slike doživljenog iskustva nekada ga bude noću. Da, naježi se i on, pusti suzu, zagrli sebe samog, uvuče se ženi u krilo i sklupča. Slike iz sećanja ga progone kao dečaka što zaviruje pod krevet u potrazi za duhovima, ali ne u strahu od njih. I ako bi u tom času samo uzeo olovku i zapisao par redova, pisao bi danima, jer ono što Mars može da vam ispriča u pesmi ili romanu, nije fikcija. To je iskustvo pretočeno preko slika u reči, to je najtačnije moguće mesto za svaki znak interpunkcije, to je najbriljantnija reč koja na svetu postoji za neki osećaj. To je neprevazidjena metafora. Otuda, nema dobrog pisca, a naročito ne pesnika bez Marsa. On objavi jednu knjigu i pokori svet. Nije da je hteo, nego ne zna drugačije.

Iako pobornik reda, ne može se reći da je pobornik konvencije. Najpre će se složiti sa svim uslovima koji su mu postavljeni poput najodanijeg vojnika – samuraja, a onda će delom i primerom polagano menjati šablon koji mu je najčešće od samog početka već bio nešto što se može i mora prevazići. Da misli da je to nemoguće – ne bi se ni uključivao u projekat. Jer je ostavljanje ličnog pečata, originalnog stila, ono što je pop kultura kasnije nazvala „linija“ njegov imperativ. Nova linija cipela, pene za brijanje ili dizajna automobila – svejedno, linija je njegov zaštitni znak. Gotovo logo. Prava linija. Direktno usmerena akcija, živa volja koja se ne gasi, samo povremeno izjeda u nezadovoljstvu koje opet, ide iz perfekcije i za sebe bira uvek najbolje, najtrajnije, najpouzdanije. Linija, prava kao strela potentne snage da gonjena željom stvara budućnost. Da dok je živ, istražuje i stvara, zauvek stvara – bio on Kundera, Gaudi, Steve Jobs ili Tarantino.

10383824_859122257473187_6340147451599106325_o

* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se! 

Klikni da bi komentarisao

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Najčitanije

Na vrh