Piše: Aleksandra, 13 Feb 2006
Da li ti saznanje o sudbini dozvoljava da se od nje zaštitiš?
painting: “Road Across the Hills” © Galina Kakovkina
This artwork is in the public domain
Da li ti saznanje o sudbini dozvoljava da se od nje zastitis, i da li je to uopste moguce ili te samo ogranicava da pustis da ti se zivot desava – sa ili bez takvog saznanja?
Naslov ovog posta je zapravo pitanje koje je postavljeno izmedju ostalih komentara nakon prethodnog teksta. Obzirom da se radi o pitanju koje ipak zahteva poduži odgovor, ali možda još više jer se radi o pitanju koje je i te kako bitno definisati, nalazim za shodno da o tome posebno pišem….
I čini mi se da je ovo pitanje suština istine da su od posledica bitniji razlozi. Jer, šta horoskop jednog čoveka pokazuje. Ono što klijent, laik u astrologiji obično misli, to je… “ idem kod astrologa da mi kaže KADA ću promeniti nešto…”, klijent očekuje samo prevod nekih nerazumljivih simbola, žvrljotina na papiru na maternji jezik. Jer, tu bi trebalo sve da piše, zar ne? E pa vidite… u horoskopu piše svašta. I ono što je bilo nekad u vašoj porodici, kod vaših dedova, tu su zapisane najveće ljubavi vaše ne samo majke već i bake za koju možda ni ne znate da se iako u braku opasno zaljubila u kakvog mladog vojnika, doktora, zbog čega iskušenje u vidu kakve zabranjene ljubavi danas poput Damaklovog mača visi nad vratom osobe same. Pa se pita gde je moja ljubav u horoskopu, zašto je svaka moja veza nemoguća, zašto moram stalno kriti svoju ljubav, zar je nemoguće da i ja volim slobodnog čoveka, koji već nekome neće pripadati, ne znajući da potajno u sebi nosi priču koja se desila već jednom jer horoskop je večno vraćanje istog, verovali vi to ili ne… i naravno, ne samo horoskop već i naš život. Čudesno je koliko devojaka ostaje u drugom stanju u istoj godini kao i njihova majka, čudesno je koliko se mladića rano otisne u inostranstvo jer je neko već pre njih generacijama otišao, dok oni koji prvi želeše ka tom izazovu da podju nailaziće na prepreke svakojake… i dok se ljutito budu pitali “kako je ovaj otišao, em se neće snaći, em nema ni znanje moje, nema ni mudrost a o hrabrosti da ne govorim…” ne zna da tajna leži još dalje u prošlosti, u genetici tog nekog kome su dedovi od vajkada krstarili ili se u bežanju kakvom po tudjinama skrivaše.
I sad se možda vi pitate kakve sve ovo ima veze sa pitanjem koje stoji u naslovu. E pa, baš to što je bilo biće ponovo. Pa i žrtva nekad je samo nešto što je ostalo jer se ponavlja već godinama unazad. I kada vidite u horoskopu muškom Sunce u 12. ili Ribama, u losem aspektu sa Saturnom, znaćete da su mnogi preci bili zatvarani, bili žrtve, logoraši, zarobljenici, te u ova nenormalna vremena lako je logikom razumeti da će i mladić koji u svom najdubljem biću upravo ovaj aspect nosi, te s razlogom boji se nemoći, beži od bolesti ma kakve, smrti, i odatle želi da slavi život… jasno vam je da put njegov može biti vrlo strmoglav i težak, preko zatvora kakvih, kriminala recimo il ma kakve opasnosti … Ali ta opasnost ni u kakvoj hrabrosti ne leži, jer ma ko ko poznaje astrologiju zna da se u Ribama kao i 12 kući ni trunka snage ne nalazi. Već melanholija koja samo može u praznini ničega prihvatiti baš sve i s mirom nekim čudnim ući i u najopasnije , gotovo potpuno nesvestan da to što je prizvao i u šta je ušao je najopasnije za njegovo biće i dušu. Da baš to ga u zatvor može odvesti, ili u bolnicu na lečenje od zavisnosti… Ali astrolog bi bio besmislen u svojoj misiji, u svom radu, kada bi tu stao. Kada ne bi pogledao i druge mogućnosti koje taj isti aspect nosi. Jer, pogrešno je pored ovakve sumorne patološke gotovo potrebe bića sa ovim aspektom tražiti gde je Jupiter u karti. Jupitera se dočepati neće jer kako da pričamo o volji kada je Sunce potamnelo od muke Saturnove, kako da pričamo o ma kakvoj ekspanziji i kako da istinsku prirodu jednog gotovo mizantropa i bezvoljnika učinimo da bude Jupiterski blagodarna i optimistička? E tada nema druge nego držati se ovog jednog jedinog aspekta koji zbog svoje potvrde kroz gentiku očigledno preti biću ove osobe da ga potpuno ugrozi, obezvolji i natera na porok ili tamnicu. I tada astrolog postaje psiholog, jer u pozadini svakog fenomena koji zvrji iz naših horoskopa, nalazi se ne jedan već pregršt simbola kojima se ona prvobitna simbolika može zanegirati pa svesnim prihvatanjem izmeniti.
I da ostanem na datom već primeru… Dakle imamo jednu volju (Sunce) koja nesnadjeno luta i menja svakodnevno identitet svoj, gotovo pati što istinsku snagu koju Sunce inače obećava sada u sebi ne pronalazi, pa još imamo i Saturna koji kao stena pritiska sada tu isti volju i njom čini se vlada, tera je da zaboravi na sebe, da potisne i istisne i zrno onog sunčevog sjaja koji bi joj na tren možda ambiciju kakvu stvorio i pretio da verom bar nadaren (jer znak Riba i 12 kuća su jaka vera) poveruje da je izlaz moguć a ne samo privid. Dakle, potpuno ograničeno, zamračeno i oslepelo jedno biće koje izlaz ipak kakav traži. I tada samo treba gledati Saturna. A više od onoga što astrolozi o njemu pričaju in a šta ćete na internetu , po časopisima il ma gde o njemu pročitati, važno je znati da veće misije od Saturna nema, da veće žrtve od Saturna nema, da veće bolesti i patnje takodje od njega nema. I jasno vam je da biće pred vama gotovo na Isusa samog podseća, u svom iskustvu patnje )jer, zapamtite ovo : svaki aspekt je naše iskustvo koje je ništa drugo opet do ono što su naše potrebe raznorazne koje u nama u haosu žive prizivale)…
I tada možete ako je čovek mlad pričati o studijama medicine, gde će Saturn biti nosilac patnje i svi oni koji će u redu čekati ispred njegove ordinacije, jer ako je sudbina (koja JESTE zacrtana u ovom samo širem obliku) tada se ovo biće svakodnevno susreće sa patnjom i iako na početku, sve dok je ne prihvati od nje beži i skriva se, onda bar da patnja ne bude njegov tragičan život već sudbina svih onih kojima će on, sposoban za najveću moguću misiju i žrtvu (Ribe) pokloniti i pomoći im. I u tom času, kada ovaj čovek bude prvi put nekom bolesniku pomogao, nahranio gladnog, pružio ruku prosjaku, tada se izlečenje javlja.
Tada ovo nije loš aspect iako on i dalje ostaje da se zove “kvadrat”. E baš zato astrologija laže ako je vi lažete, ako ne vidite da je baš taj loš aspect i samo los suština svih naših potreba i kao da nas opominje govoreći nam šta treba da prihvatimo ili od sebe odbacimo. A šta treba neko sa Suncem u Ribama ili 12. kuci da odbaci, da žrtvuje? Pa sve! Jer samo apsolutna žrtva će doneti momenat da Sunce oživi, i tada će mu Saturn još fanatičniju volju doneti da u tome istrajan bude. Da ne poklekne. Jer on zna da ga mimo te svojevoljne žrtve čeka ropstvo. Neretko ovo su geni nekoga u čijoj je porodici sem što rekoh već, zarobljenika bilo, bilo robova, sužnja… pa u nekom najčešćem obliku ovo je čovek što za kakvim strojem radi, u magacinima ili fabrikama, gde niko ni ne zna za njega ako pitate za njegovo ime. Jer poput senke (Ribe) on ćuti i trpi jer to mu je dato kao snaga i kao sudbina istovremeno, pa zar na kraju naša snaga i nije naša najveća sudbina i ono što prizivamo da se desi, bilo u vidu kakve žene-muškarca ili posla ili muzike kakve…?
I dok ljudi budu odmahivali glavom dok se vi raaspitujete za njega, da li ga iko zna, pa nemoguće je jer tu je on, u toj fabrici već čitav svoj život, preko 30 godina… on, taj čovek kao u polusnu vredno radi, ćuti, uvek prvi završi, nekad ni na doručak pošten ne ode, uvek sam, ili postrance…. Da sudbina jednog bića ne bi bila takva, jasno je da se može preinačiti u nešto drugi što taj isti aspect nosi a što je mnogo pozitivnije za samu osobu. Pa bilo da ovakav neko postane vrhunski lekar kome će baš Saturn ambiciju i slavu čak doneti, jer samo Saturn , samo oni koje će spasiti će mu probuditi volju za životom… bilo dakle da postane kakav lekar, bilo da postane travar, ili neko ko će pobeći na kraj sveta u potrazi za svojom snagom i samim tim životom koji bi ovde da ostane vrlo jasno u senci godinama živeo. Zebeći al zapravo prihvatajući bolest pa smrt svoju (Saturn).
I tada, i samo tada astrolog je taj koji predlaže da se od dva loša izabere manje, i onda njegovim prihvatanjem i sprovodjenjem u delo pretvori u nešto pozitivno. I tu, kako pitanje ovog teksta kaže, “saznanje o sudbini ti dozvoljava da se od nje zaštitiš..” mada možda više da je prihvatiš, jer zaštita ne postoji.
Teško je mladima sugerisati ljubav. I na tom polju praiskonske potrebe ljudi, leže najčešće borbe, koje idu od najbljutavijih ljubavnih priča, do onih bajkovitih koje opet nekako u vremenu i pogotovo pretvore li se u brak, baš zato što su toliko idealne ne mogu trajati. A kako se u ljubavi nalazi najveća čovekova nada, kako smeti nekome ukinuti nadu? Nadu da će se pojaviti baš takav kakvog neko zamišlja? To se ni ne može ni ne sme. Ali u svest gurnuti jedno biće, svest koja će vremenom čak i potrebe ljubavne promeniti e to je moguće. Pa neretko devojka u lošoj vezi, kako krene na fakultet ili se počne baviti onim što njeno biće negde ispunjava, prestaje misliti o starom partneru a neki potpuno novi se pred njom pojavljuju… Kada žena ima aspect Sunce-Uran (dobar) ne može naći takvog muškarca ni lupom da ga traži ako sama nije primer duha i intelektualnosti. Razumete šta vam pričam? Tek onda kada kroz intelekt bude krenula da ostvariuje sopstvenu viziju, kada pronadje svoje ja u onome što je njena profesija, nešto u čemu će celim bićem osećati ispunjenost i ostvarenost, tek tada i samo tada se može lik kakvog genijalca koga ovaj aspect predstavlja pojaviti. I zato opet astrolog,umesto da priča, “znaš ovaj tvoj mladić i nije baš za tebe”, treba da kaže ”zašto ne bi upisala književnost? Elektrotehniku? “ ma šta… ili ako to sve već postoji, ajmo na magistraturu… jer samo u intelektu vizionarskom (URAN) sudbina nalazi muškarca za ovu ženu, pa možda nikada i neće biti svesna da je tajni razlog njenih studija zapravo bio susret sa onim koji je jedini srećnom učiniti može.
Budućnost nije stvar odluke. Već prepoznavanja, tj da li ćemo moći u vremenu koje zovemo budućnost tačno prepoznati i prihvatiti potrebe u koje smo često nesvesni toga ulagali svu svoju energiju. A kako bismo drugačije mogli nazvati potrebu nego iskustvom, koje bi nam bilo apsolutna materijalna potvrda za ono što smo želeli.
