Ne znam samo zašto astrolozi kad pišu o Plutonu, a sada puno pišu jer 23. marta ulazi u Vodoliju, u znak u kome je poslednji put bio od 1778-1798, koriste termin „inspirisani“, „Pluto will inspire us…“ Pluto nema nikakve baš veze sa inspiracijom, on je kataklizma, tektonska promena, erupcija. Takodje Pluton NO TIĆER! NO! Ne edukuje nas, ne daje nam lekcije… To što smo zarobljeni, ali bukvalno zarobljeni u Vremenu kao mernoj jedinici koja prati samo jedan smer, kazaljka ne ide u nazad ili mi bar tako mislimo, ne dozvoljava nam da potpuno razumemo Plutona.
Trudimo se da ga opišemo, da ga zamislimo iako onda moramo da zamišljamo ono što je kao nemoguće da se desi, a dešava se konstantno, Jer Pluton je KRAAAAAALJ PARADOKSA. Samo on zna ko je stariji kokoška il’ jaje. Ne vidimo da se dešava a dešava se, jer smo previše blizu nemamo pun krug njegovih 250 godina da obiđe Sunce, gledamo u jedan kadar koji ne daje kontekst.
On je drugi zakon termodinamike i sve što znamo je da energija može da predje sa jednog tela na drugo i da se transformiše. I kao, „aaaa, to je…“ i opet ništa ne znamo šta je.
Jer ni smrt ne znamo šta je.
Znate ono… ako bacimo 4 novčića istovremeno, da bismo dobili pismo ili glavu – postoji 16 rezultata koje možemo dobiti. Onaj najuredniji, 4 pisma odnosno 4 glave se pojavljuje najređe. A više se pojavljuje neuredan rezultat. Dakle, to je Pluton. On ZNA da je DISORDER mnogo verovatniji uvek od ORDERA. Ili zamislite da imate uredno poredjan dek karata koji promešate. Koje su šanse da ćete ga milionitim mešanjem vratiti u savršen red kako je bilo na početku? Pa, NIKAKVE. Jer Pluton kaže i ovo, da čak i ORDER naginje uvek ka DISORDERU. To znamo i po papirnim novčanicama koje uredno lepo posložimo u novčaniku, kao da se brže snadjemo kad zatreba, al DŽABE! Nered za čas!
O Plutonu se više uči iz tako nekih eksperimenata i svih zakona fizike, astronomije… nego iz astrologije. On nema puno zajedničkog sa psihologijom, već sve sa energijom i najviše sa entropijom. Kako sam danas pročitala na sajtu Sarajevske sveske, u „Dnevniku“ Branka Anđića: „…Moguće je da si se u Barseloni od toga prilično odvikao, ali mi smo iz onih uzburkanih zemalja u kojima stvari nikad da dođu na svoje pravo mesto i u kojima se zato barem od dosade ne umire. Možda zato i sam uspevam da živim toliko dugo u Buenos Ajresu, a ne u Torontu ili Bernu.“
Pluton je mleko koje će pokipeti onda kad odvratimo pogled sa šerpe. On je neuhvatljiv, ne može da se kontroliše, ne može da se poseduje. Pluton transformiše, ali taj proces mi ne možemo da osvestimo. Samo možemo kada neko drugi ili nešto drugo Plutonovski na nas deluje. Uneredi nas. Razbaruši. Pomeri. Izmesti. Rastavi. Dubina.
Zato su deca mali plutončići, patuljci u kući koji prave nered stalno jer TAKO TREBA. Oni zapravo dovode kuću u stanje haosa jer je to uredno stanje. Da ne pišem više, jer ionako će sve biti zaboravljeno :))) ali kad udje u Vodoliju onda onaj prirodni Vodolijski disorder ima disorder… živi bili pa videli, jer nismo bili na planeti prošli put kad se dešavalo.
All change distributes energy,
Spills what cannot be gathered again.
A ramp has been built into probability
The universe cannot re-ascend.
John Updike
