Vodolija je nema sumnje najopasniji znak jer nosi sve ono čime čovek nije ovladao i gde smo i dalje u rukama neke veće sile zbog čijih se manevara i veruje u sreću.
Imao je sreće da izvuče živu glavu ili nije imao sreće.
To su sve takve priče. Da nije stao da veže pertle tačno bi mu balkon pao na glavu, ili da nije stao da veže pertle prošao bi 20 sekundi pre nego što je balkon pao. Kao da nije uopšte moguće razlučiti iz ugla rezona, šta je trebalo (bilo pametno) da se uradi. I kada znamo sve detalje i posledicu, opet rezon baguje pa zato i kažemo „Nema pravila!“ Kako je ‘nema pravila’ najraconalnije do čega smo došli, mirimo se s tim i ponavljamo ga. „Vidi, nema pravila…“
No oruđe za ovakve situacije nam je ipak bogom dato i zove se intuicija.
I svi je imamo. Ona je dokaz da je svaki čovek za sebe (ili druge) prorok. No problem sa njom je što ne možemo je dokazati dok se ne dogodi.
Tek kada se nešto desi možemo reći kako smo intuitivno prepoznali i odigrali prave poteze, uradili pravu stvar, pošli na vreme, pratili intuiciju… Intuicija tako i ove godine i generalno u narednih 20 koje su u decembru Jupiter i Saturn svojom vodolijskom konjunkcijom markirali traži da se prizna.
Možda ni ne primećujemo koliko je prisutna u svakodnevnom jeziku, imamo intuitivne telefone, sve što radimo za računarom je intuitivno prepoznavanje, deca uče intuitivno… a sigurno nismo ni svesni koliko je koristimo. Kako drugačije objasniti da svi ti klinci što gledaju u telefon dok prelaze ulicu ne prolaze tako loše kakve su nam slutnje bile dok ih gledamo.
Ono gde je intuicija međutim posebno važna jeste predviđanje prirodnih nepogoda. Čitanje znakova koje nam priroda šalje (kao kada su u Kini predvideli zemljotres stalnim merenjem u trusnoj oblasti gde je nivo vode i kopna, pa kada su i životinje počele čudno da se ponašaju a ovi parametri se pomerili evakuacija se pokazala kao prava stvar.) Recimo, konstrukcija nekakvih novih mašina sa intuitivnim algoritmima za praćenje seizmičkih talasa ili ponašanja prirode, sve zajedno prespojiti, povezati…
Intuicija je tako osim jedan romantični doživljaj koji volimo da nas prati, zapravo merna jedinica koja slično ‘deja vu’ dolazi iz prostora gde se prošlo i buduće sreću u jednoj tački. Kao da se desilo. Kao da smo znali. Kao da sam videla. Kao da mi je nešto reklo šta da uradim.
No da bi se vežbala intuicija potrebno je izlaganje prirodi. Čitanje govora prirode, posmatranje, zapažanje jer intuicija je usko vezana za percepciju i njeno širenje. Sećam se kada smo jednom bili u poseti Božidaru Mandiću u Bistrim potocima, već je svuda bio gust mrak jer to je Rudnik, nije grad pa da ga osvetljava neko ulično svetlo, kada je Boža predložio, ‘Hajmo na odbojku da vežabmo intuiciju!’
Izoštravanje sluha, zvukova, snalaženje u mraku recimo sve to donekle pomaže intuiciji.
Zato čitajte na temu intuicije knjige, tekstove ima toga na internetu puno. A priče znamo. Ono kad se komšinici učinilo da je neko zvao pa se okrenula, a na zemlji videla svoj novčanik koji je ispao. Ili ono kada pomislimo na nekoga posle sto godina, dakle neko ko nam nije deo svakodnevnog habitusa, i baš tog dana nam neko priča o toj osobi, pominje je i sl. Intuicija nije uvek u službi neke misije i spasavanja. Najčešće je samo tu da nas podseća da postoji i da nam donese taj osećaj kao da se golicamo sa univerzumom što uglavnom prija, a redje je neprijatna poput slutnje. Nekome je intuicija san, nekome je fizička, kretanje koje je intuitivno kao kod psa tragača pa nalete baš kad treba gde treba i slično. Ili ustane iz čista mira i kaže „Idem, vidimo se“ i ode 10 minuta pre nego što je nastao haos tu gde je sedeo.
Hoću da kažem, sve ćemo češće čuti kako je neko biti intuitivan.
Dalje, kao što nas je Saturn u Strelcu pitao „Gde ideš?“, Saturn u Vodliji nonšalantno oslonjen na zid na nekom ćošku sa blago isturenom nogom taman da se sapletemo, nas pita „Kuda žuriš?“
Zar ne vidiš da ceo svet može da stane. Život može da stane. Gde žuriš? Ne žuri. Zašto preskačeš stepenike?
Ovo zato jesu lomovi, prelomi, sportske povrede zglobova, kolena najčešće i skočnih zglobova, upravo onih delova tela zaduženih za brzinu i kretanje. Padovi sa visina, sva neograđena stepeništa i terase, klizavi tereni. Pa i ogradjene nisu sigurne nikada kad imate decu ili životinje, zato mreža, sigurnosne rešetke, samo udri ako živiš na visini, nije bitno šta će ko da kaže. Čudna su vremena kada i pas poželi da leti.
Ovo je kada nešto pada, uvek uz tresak, buku, nešto se ruši jer je dotrajalo, ovo je zub vremena i zub koji se klati i ispada. Sve zato pričvrstiti ili skinuti ako je sumnjivo. 2016. godine Ikea je povukla 26 miliona polica zbog smrti šestoro dece, zato nema „izdržaće“, Nemci znaju – Hilti.
Ovo je vrat koji diže glavu ka nebu, nekad da vidi da li će kiša, a nekad da proceni stanje fasade, ovo je strah da se prodje ispod skele, preko mostova, podvožnjaka, kao da će svakim časom nešto da se sruši. Ovo je nepoverenje u konstrukciju i novogradnju koju ne mogu nikome da savetujem sada kao idealnu za kupovinu stana. Jupiter koji je u Vodoliji je isto novogradnja ali onda mora da bude mnogo skupa, 3000 evra kvadrat da bi radio Jupiter. Ovo ostalo, bolje nešto što je napravljeno pre desetak i više godina nego nešto što se sada radi.
Ali ovo je i sneg koji se ruši sa krova i pada na nas, iz čista mira jer ako postoji sreća postoji i baksuz.
Ovo je stepenik na kom se spotičemo u brzini, ovo je automobil koji ide trotoarom, tramvaj koji iskače iz šina, skela koja se ruši, ovo je Bulgakovski rečeno onaj trenutak kada Anuška mora prosuti ulje na koje će se okliznuti urednik moskovskog književnog časopisa i pasti pred tramvaj koji će ga pregaziti.
Niz povezanih radnji koje kao da su vodile do lošeg epiloga. Ili jednostavno – konstantno nemanje sreće. I zato kažemo – baksuz. Kao u onom starom štosu kada baksuz uhvati zlatnu ribicu, ona mu ispuni želju da bude princ, on dolazi kući sav ozaren a tamo mu kažu: „Pakuj se Ferdinande, krećemo za Sarajevo!“ Jer, baksuz.
Saturn u Vodoliji napada mozak, glavu. Možemo biti vrlo zdravi, ali skloni povredama više nego inače. I sve se dešavaju u brzini i nepažnji.
Zato šlem i na skijanju – nema veze što skijate 35 godina, i kad ste na rolerima, i uvek kada ste naredne dve godine u brzini a na nogama. Zato ostavi mobilni dok voziš, jer Saturn u Vodoliji je tu da ismeje našu umišljenost da smo tehnologijom otišli u budućnost. Ideja se ruga materiji svaki put kad čoveka ubije ono što je sam stvorio. Kao Dedalova sudbina, tako i 1.35 miliona ljudi godišnje strada u saobraćaju koji su im očevi projektovali.
Ovo su kvarovi svega što je čovek napravio kako bi se ubrzao. Kvar lifta, loš internet, kvarovi na svemirskim stanicama, satelitima, raketama. Eksplozije u svemiru. Avioni ništa više od uobičajenog jer su već blizanačka simbolika baš kao i bilo koje drugo prevozno sredstvo, no ako je po sredi neka munjevita nova verzija aviona baš kao i automobila, voza – tu moze doci do havarija.
Kada je Titanik kao prvi od te vrste brod, potonuo, Saturn je bio u Biku, a Uran u Vodoliji i pravili su kvadrat.
Isto kao i sad samo su im mesta zamenjena. Sada je Saturn u Vodoliji a Uran u Biku, no kvadrat je i dalje tu tokom 2021. godine zbog čega havarije nekih novih verzija, modela, metoda su moguće, pogotovo kada kao na Titaniku materija sebi potčini ideju. I onda ideja ukine samu sebe i na dno povuče sa sobom i materiju.
Saturn u Vodoliji je dugme za reset. To su kočnice koje traže održavanje. To je volan kada se ukoči kao i vrat što se ukoči jer čovek nije fleksibilan za drugačije poglede do svojih.
Pretrpani i spor telefon ili kompjuter samo su manifestacija kako nam je svima u glavi.
Prenatrpano. Gužva je, zbijeno je, ne snalazimo se, počeli smo da bagujemo. Treba nam mali prekid, pauza. Jedan dan radi, jedan ne radi, imaj lufta.
Ovo je teško vreme (atmosferski), kao kada kažemo pao je pritisak, teško je vreme, boli nas glava, pali su nam kapci – pa svi sa zdravstvenim tegobama tog tipa (uglavnom stariji i više žene nego muškarci) sada moraju biti alarmantni kad im se zavrti u glavi, kad im se učini da mogu da tresnu, jer lako može doći do šloga i slično. Ne mislite proći će samo ako prilegnem. Nego zovi upomoć. Zakrčeni sudovi mozga, vrata.
Ovo nije Delete dugme nego Cancel, Abort
Ovo je biti zaglavljen. Nemogućnost kretanja napred-nazad.
A promena je više „vraćanje na fabrička podešavanja“ kako bismo ostali ‘u vinklu’.
Uskoro, godišnji horoskop po znacima i generalno koji sam vam obećala do kraja januara, za sve koji su se pretplatili molim za samo još malo strljenja. Samo uvod o Jupiteru u Vodoliji sam napisala ukupno dvadeset devet strana, uskoro završavam ostatak i dobijate.
Ko bi voleo od vas da se pretplati, postupak je sledeći:
