Pun Mesec u Strelcu je ono doba godine kada bi i naša duša na odmor. Da ode što dalje od Sunca u Blizancima, od glave koja misli i cirkuliše u svetu realnih mogućnosti, dilova, poslovnih kontakata i materijalnih ciljeva. Kada bi još i znanje moglo od ljudi da se odmori! Sve te knjige poslati na spavanje dok je Pun Mesec u Strelcu, zaključati biblioteke i knjižare, a za sto posaditi filozofe i bankare i napiti ih dok se iz svađe oko toga da li je bitnija materija ili duh zagrljeni ne izvuku.
Zato na ove dane oni koji znaju bi da zaborave, a oni koji imaju bi da potroše. Kada bi krivnja i griža savesti mogla da postane selektivno gluva ili da oćoravi makar na jedno oko poput gusarskog kapetana što luta morima u potrazi za snom dok se valjaju burići ruma na palubi. Ista poput onih koja je more u vreme prohibicije donosilo na obale Havane. Ovo je zato romantična, utopijom o slobodi ovenčana Kuba, čije su prve revolucije dizali pesnici. Polja šećerne trske i duvana i čuveni Cuba Libre!
Pun Mesec u Strelcu je naša žudnja za utopijom. Nikako potreba da nešto naučimo. Još manje da budemo u bilo šta sigurni. Ovo je radoznalost duše da vidi koliko je zapravo široka. Da li kao ruska stepa ili Sahara, ili je više prostrana kao Tibetska visoravan sa sve hramovima? I baš zato sada dajemo prostor drugima. Dajemo im da dišu, da budu sami sa sobom ako je to ono što im treba. Dajemo im da se prostru i ohrabrujemo da budu slobodni, ima mesta uvek za još i to bez guranja… svi stajete! Samo izvolte, ovo je WELCOME na otiraču nekih kuća, kao i Srećan Put na izlasku iz svakog grada gde široki putevi gutaju kuće koje ostaju u daljini. Zato se sada putuje noću.
Ovo je zato čežnja za putevima, logorskom vatrom negde u mašti, udaljavanju od svega što znamo i svakodnevno viđamo dok smo sve bliži nepoznatom, stranom, dalekom. Sloboda svake duše da se od ljudi odmori lutanjima i susretima sa onima što isto lutaju bez da nešto traže, a kamoli zahtevaju. Ovo je kada kažemo „Nikad se ne zna…“ Avanturizam. Ovo je vreme kada se bane ili nabasa.. Čista, dečija težnja da se svet upozna veštinom gledanja i čudjenja. Inače bez toga, samo ostaju san, hrana i dosada kaveza. I mašta kao eskapizam dostupan baš svakome.
Ovih dana još možemo biti ometeni čudnim mislima, idejama, impulsivnim odlukama oko stvari koje nisu egzistencijalne, već naprotiv. Bez kojih život neometano teče dalje, ali mi bi bez toga bili siromašniji. Ne bismo se nasmejali iako skroz sami u sobi, dok nam napamet pada neka čudna misao ili scena.
I neće Jupiter samo zato što je u Raku promeniti prirodu Strelca pa da Pun Mesec u ovom znaku bude ‘nothing more but feelings’. Ma kakvi! Jupiter u Raku je obaveštenje „Your Gate is Now Open“ pa da li u Pariz ili Beograd kao da je mnogo vazno. Neko u kafanu, a neko u san. Da se siti naspavamo. Ovo je „Kaži volim te.. i zaboravi!“ Jer, “Čemu sećanja? Pogledaj kako trešnja u tvom vrtu iznova cveta svakog proleća. Nasmeši se jutru koje dolazi, zagrli belinu novih dana… i zaboravi.”
Zato je ovo vreme rastanaka koliko i susreta, zagrljaja na aerodromima, i na Odlascima i na Dolascima. Ali i osećanja koja nas zatiču nespremne tek tamo u daljini, pa nam nedostaje onaj jedan pogled koji znamo, jer je Pun Mesec u Strelcu priča o nedostajanju. Kao u priči Tona Telehena o mravu koji je predložio veverici da se neko vreme ne viđaju da provere da li će jedno drugome nedostajati.
Možda ne znamo ko smo, ali sada možemo da znamo bez čega mi isti nismo.
