DUŠA IŠTE ŠIZILIŠTE

Neke duše su meke poput jastuka koji je baka brižno punila guščijim perjem, pa kad ih osetiš odmah bi i da se u njih uvučeš, ušuškaš i zauvek nastaniš. Takav je recimo Mesec u Biku. Nešto dobro osetiš pa makar mu lice bilo markantno i opasno, obrve guste a vilica jaka, ali kad zagrli, prinese, ugodi i oraspoloži – ma sve opraštaš i zaboravljaš. A ima i duša koje su stvorene da brinu poput najodanijeg prijatelja, da provere za tobom sve još jednom. Nekada smaraju sa toliko brige, ali češće osetiš da je dobro što su tu. Mogu u nedogled da podsećaju na praktične stvari koje bi inače zaboravio, brinu oko detalja koje inače predvidiš, stalože ti iluzije kao u tetrisu pa sve popadaju jedna na drugu, poslažu se u neki mozaik sa puno šupljina pa dok im brk igra ti priznaješ da je tvoja zaluđenost ipak bila prolazna. Takav je Mesec u Devici. Ima i onih duša koje bukvalno čine da se ovaj svet vrti u krug! Povežu te i upute, sretneš zahvaljujući njima neke divne ljude, stalno inspirisani da te sa nekim povežu, uglavnom počinju sa “Tebi bi se on svideo, moraš da ga upoznaš!” ili ti nadju posao bez da si obavešten pa ti samo stigne poruka “Javi se sutra u 8 ujutru tu i tu..” Takav je Mesec u Vodoliji.

Ima i hrabrih duša. Tu su da brane druge, da zastupaju večito slabije, da se poput nebeskog svoda nadviju nad nejakim i zaškrguću zubima iako nežnih toplih očiju i naizgled blage. Takav je Mesec u Strelcu. Ili one nikada dovoljno odrasle, što večita manguparija ostaju da čuvaju mladost i snagu željama, da osvajaju život po hiljaditi put, da svaki put žele kao da im je petnaest. Da se raduju iskreno i ciče od sreće, podjednako kao što vidaju sami svoje rane posle stotih razočarenja, ali nedovoljno da ih zaustave. Takva duša je Mesec u Ovnu. Ima duša bez kojih bi ovaj svet zaista bio jedno krajnje ružno mesto za život. Te duše u svemu vide lepo ili da se ispravim – umeju da vide lepo gde god da su. Njima se i oči smeju kad se smeju, a glas zvonak i veseo podseća na prijatnu melodiju koja dopire sa ulica u neko rano proleće. Njima sve lepo stoji, i stil im je drugo ime čak i kada puno ne brinu. Oni ublaže svaku tenziju, zatupe oštrice, istope led i uvek imaju neko rešenje. Takav je Mesec u Vagi.

Mesec u Blizancima čini da svet ne umre od dosade i naročito od gluposti, pa čik opusti vijuge i ‘zableji’ u prazno kad si sa njima, ha ha ha, svet se smeje i svi se smeju i on se smeje, jer ko ne nauči da se samom sebi smeje – magarac ostane! Mesec u Jarcu je ona od ozbiljnijih duša, pa se priča tiho kad su u blizini. Kao u najstrožem poverenju, jer puno je tajna ovde bilo u prošlim životima il’ genetici (kako ko voli), odgovornih stvari koje je duša ova baš morala da čuva kao oči u glavi, eh sad taj teret baš na nju da padne, al ko drugi ume da čuva kao ona? Kome verovati ako se njoj ne veruje, pa kao čuvari trezora najvećih tajni čovečanstva ove duše žive, al preponosne na svoju ulogu možda najodvažniju koju kao svaka stara duša moraju da nose. I šta bismo bez duša koje su poput Meseca u Raku, jedan konstantni PMS, jedna svakodnevna promena raspolozenja, a zapravo samo otvorenost da upiju u sebe ambijent, pa sa dosadnima i one su same sebi dosadne, sa glumcima – glume, sa važnima i same postaju važne. Poput najistinskijih ogledala nekad verbalno, no češće neverbalno jasno pokazuju kakva je atmosfera vašeg doma, ili još bitnije – vaše duše. Pa pričate nešto naizgled mirni i posvećeni a ona se vrti, uzvrpoljila se jer vaš nemir koji ne priznajete preko nje sad poput najdarovitijeg medijuma kipi i želi napolje. I postoje duše koje su san čovečanstva, jedan veliki beskrajni odmor od žagora i verve. Ćutanje je najlepša muzika a krevet što nudi san omiljeni ljubavnik. Zamišljaju sebe uvek pokraj providne morske vode i u hladu palminog lišća. One su istinski čuvari mašte kao autentičnog rehabilitacionog centra. Takva duša je Mesec u Ribama. Postoje i duše koje su ponosne na svoj život, na svoju decu, svoje izbore, svoje prijatelje, sve svoje. Bez njih ne bismo ni upola bili važni kao što jesmo, zato je potreban jedan Mesec u Lavu tu i tamo, više u mladosti i detinjstvu nego kasnije, ali uvek dobro dodje, jer niko se ne ponosi nama kao ova duša. Ponosna na sve, ponosna na sebe. Istinski ispunjenog srca zbog uspeha drugih. Zaljubljena u uspehe i pobede. U trijumfe hrabrih.

I na kraju, tu je još jedna duša koja je tu da održava balans sa ludilom sveta i dokazuje zakonitosti apsurda.

credits: Aquasixio

Da se petlja gde drugi ne sme, da čačka jače, da beži, da se plaši slabijih. Nesvesna svoje istinske mere osudjena na impuls, na istinkt – umire milion puta da bi se ponovo rodila, sa svakim jutrom, sa svakim novim danom. Te duše nas pohode sve jednom mesečno, ali ova poslednja, duša Meseca u Škorpionu tu je ovog vikenda. Već danas pa do kraja vikenda sa nama je da pomogne naše lično vaskrsenje. Znate, ljudi koji je imaju – vaskrsli su toliko puta tek da je dovoljno da u smrt ne veruju. Svoju. Oni žive večno, ali strepe za sve ostale. Ni pesimisti, ni optimisti. Ni nihilisti ni egzistencijalisti. Svojevrsni feniksi što sami sebi lomaču priprave pa da kao novi krenu dalje. Duša Meseca u Škorpionu je negde izmedju ljudske i mitološke, vremenske distance su im nepoznate, kiklopi su bili juče, zmajevi do juče, a veštice i vile nikada nisu ni prestale da postoje. Oni su katalizatori energija, transformišu negativno u pozitivno i efikasno. Normativni i efikasni, nezaustavljivi u večnoj borbi sila dobra i zla, svetla i tame. Često neartikulisani, skloni da naprave rusvaj i poplave sve živo, ali večno zaduženi za tugu ovog sveta, da je pod okrilje nežno uzmu jer oni sa tugom najbolje od svih umeju. I posle toga im bude bolje. Zato ovog vikenda pažljivo sa sobom. I samo nežno… najnežnije.

* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se!