Znate šta ima novo? Mars je izašao iz Škorpiona. Nakon duge borbe sa manihejskim principima, evo ga gde spremno u nekakvu samo njemu znanu borbu za pravdu kreće, uveren da se dobro jedino borbom može sačuvati! Kao blagosiljan zaštitnik svih slabih i nejakih, sa ožiljcima sopstvene savesti koja mu večno diše za vratom, tu je da nas podseti da se za dobro i vredno moramo boriti! Da dobro moramo čuvati, štititi, izvojevati. I kao da ta njegova uloga ostaje podjednako aktuelna u svim istorijskim epohama, samo se neprijatelji smenjuju. I možda je on danas skoro pa državni neprijatelj, jer ne propušta priliku da upre prstom u vlast, sistem i društvo, ne birajući mesto, ne vodeći računa o tome da li je trenutak ili ne. Možda ćete ga ovih dana sresti u taksiju, za volanom, i dok vas bude vozio do odredjene destinacije pričaće vam priču o slobodi, buntu, idealima mladosti – svoje mladosti u kojoj večito ostaje zarobljen, o vremenu kada su duga kosa i gitara bili dovoljni da se smuva svaka devojka, kada je džins bio ’brend’, kada se stopom mogla prokrstariti cela Juga bez prebijenog cvonjka. I kako se budete približavali destinaciji biće vam žao što znate da se priči bliži kraj, priči koja je u vama tog momenta probudila jedno vanvremensko stanje duha – nekakav entuzijazam, nekakvu čudnu slobodu da se bude svoj, bez godina, bez pripadanja, pa ćete doći kući i proburaziti po starim pločama, ili ćete se zapitati ako takav život niste imali – da li sam ikada bio slobodan? Da li je ovaj jebeni život koji živim iole slobodan i moj izbor, moj bunt, moja priča?
Ovo je svaki predstavnik policije, vojske, državni službenik koji će napraviti ustupak, koji vam neće pisati kaznu, koji će svoja pravila pod kojima radi prekršiti, ali samo ako u vama prepozna to iskreno zrno slobode i bunta koje u vašem iksustvenom žive. To jest, samo ako ste ikada u životu ostali bez prebijene pare i lutali nekim nepoznatim gradskim četvrtima gledajući svetla u noći, sa rukama u džepovima i zvucima Džimijeve gitare u ušima. Ako u vama još života i avanture ima. Jer nijedan Mars ne zna bolje od ovog šta sa životom, šta sa prijateljima, i nijedan teže ne dolazi do mogućnosti koja se astrološki Jupiter zove, a u pragmatizmu u novčaniku živi od ovog. Jer ako ima on, ima i svako njegov. I nikada dovoljno, i nikada isto, ili ima ili nema, ali tu je uvek neka ruka da mu ne dozvoli da postane ogorčen i zao, da ga spase i podigne, nahrani, zbog čega je i postao okoreli optimista i idealista. Sanjari ovaj Mars kao i svaki drugi Mars što ume da sanja, ali sad o jednom divnom carstvu ljudi, pametnih i savesnih, gde se radjaju deca sveta, sanja svet u kome se prijatelji nikada ne zaboravljaju, u kome prave ljubavi postoje – one zbog kojih bi se odrekao lutanja, ili sa kojima bi nastavio da luta zajedno i večno. Ali jedan pogled na današnju mladost i već nekakvu prazninu oseća da mu steže srce. Jer, deca nam više ni u šta ne veruju. Pa okuplja bar one mlade koje (i ako) ima oko sebe da ih nauči dok može vrednostima pravim, dobroj muzici, pravim knjigama, da ih odvede u pravi noćni provod, da ih zanese pričom, tiho nadajući se da će bar u nekome od njih klica slobode one jedine prave – slobode idealizma da se nastani.
Jer koliko to mora da je pusto i grozno živeti bez ideala pita se on i ne veruje dok posmatra današnje mlade… „Ja neću da mi se da! Neću da mi Jupiter pokloni! Ja odbijam sažaljenje vaše, odbijam vašu licemernu moć, odbijam skupe poklone, gala večere, muka mi je od vašeg užasa koji nazivate srećom! Muka mi je od vaše neukosti, neobrazovanja, podlosti i gadosti, površnosti i svih vaših mediokriteta!“ Pa iako besan na svet koji je doživeo da vidi, shvati da ponosan i gotovo pretenciozan u svojoj doslednosti idealu koji živi i sada sa 40 ili više godina on jeste. Pa zamalo da pusti suzu, kad se osmeh poput sunca na istoku pojavi na njegovom licu, a pred očima mu prolete milion slika. Pa shvati da je voleo najlepše žene, da je imao prijatelje „to die for“, da je avanture bilo i previše, pića, žurki, provoda, pravog provoda kada se u razgovorima i smehu dočekuje jutro, da je i u zatvor jednom dospeo, da je o životu naučio sve iz iskustva, sa ulica, od ljudi, a ne iz knjiga – one su služile samo da mu pokažu šta još nije bio, šta još može, pa kao da se sa svim tim piscima, misliocima i junacima iz knjiga takmičio čitavog života ko će dalje i ko više savestan i ispravan, a pri tom svoj i nepripadajući biti.
I zato ostaje i u ljubavi sanjar – iako je voleo mnoge, davao se mnogima, jer lak na strast ostaje celog života. Samo pozovi – i tu sam! Doleteće na svom pastuvu, neukrotivom kao on što je. A nekada, nekada se čini da se usidrio, da je sebi luku našao, da je spreman da se odrekne slobode, pa ipak…
Pa i ovaj tranzit sada, tu je da nam donese strast, mladalački buntovni nemir, uzbudjenje, nemoralno samo onoliko koliko žrtava nema, jer ne može ovaj Mars biti srećan a da neko drugi nesrećan bude. Muževan i hrabar, više iz ideala i vere nego iz fizičke snage, gotovo opčinjen strašću i zanosom kada je u ljubavi, spreman je da tada nemoguće stvari učini. Preleti okeane, ispiše hiljade stranica pisama, zbrine roditelje i svoje i njene, pokaže brigu kakvu niste videli skoro. Sve, sve, sve – kada voli. Tu je sada i zato da nas podseti kako se živi i kada se nema puno para, kako se dočekuje jutro sa prijateljima i bocom crnog. Kako nikada nije hladno ako smo i na minus 10 napolju sa voljenom osobom. Ili, vi i dalje želite komfor? U redu, kaže Mars u Strelcu. Idite u vaše tople sobe, napirlitane restorane, gledajte vaše televizije.. ali zapamtite – život je na ulici i u „malim ljudima“ koji su jedino veliki!
A ako u životu i on dospe pod okrilje kapitalističkih kompanija, opet ćete ga videti kako u neko veče mimo posla razdrljene košulje i raspojasan provodi noć i gotovo bahato kao da se sveti materiji što postoji, troši novac srećan što na svetu postoje prijatelji. Ali ako pak, postane i on moćnik koji zapoveda i ugnjetava slabe, koji maše svojim mačem „pravde“ ne gledajući ispred sebe i ko su žrtve, posećiće i samog sebe – kad tad, jer u nesvesnom, uvek kada izda sebe potreba za kaznom živi. Državni neprijatelj – da, ali neprijatelj običnog čoveka, nikada. Pa ako život živi tako da sebe u tu ulogu dovede – da on druge, obične (koji su nalik onome što je on bio nekada) ugnjetava, na sebe nesvesno priziva bolest, kaznu, zatvore, bilo šta strašno da ga spase demona zla. I tek tada, kažnjen ili na smrt bolestan, miran i ponovo savesti čiste biva.
Kao ilustracija, jedan od mojih omiljenih Marsa u Strelcu… Njegov Škorpionski temperament (rodjen 11. nov 1948) ne bi imao takav duh i ne bi bilo te emocije koju svi osete iz njegovih pesama, knjiga, tekstova, da nije bilo Marsa u Strelcu. Dušan Prelević. Ko ne zna ko je on – nek’ vidi najpre ovaj tekst, a onda nek’ gugla!
„Ako ja u ovom gradu poznajem stotinak hiljada ljudi, ako mene zna milion ljudi, kako je moguće da pre tri dana prođem Knez Mihailovom ulicom i ne sretnem nikoga koga poznajem? Makar da sam sreo nekog sa kim ne govorim. Kako je moguće da više nemaš sa kime da sediš u kafani, da čuješ nešto što ne znaš, da upoznaš nekog tipa koji, recimo, noću piše sjajne pesme ili priče, a preko dana je spreman da se pobije ako neko opsuje ili uhvati za dupe neku žensku dok prolazi. U ovom gradu je bilo takvih ljudi. Sada nema takvih ljudi, ni takvih kafana. Nema više momaka sa gradskog prozora, nema onih koji su rođeni na Bulbulderu, a znaju svaku ulicu na Dorćolu.“
~ Dušan Prelević
