„No, u svakom slučaju… on je neko ko prvi nudi, prvi daje, prvi pruža ruku, jer davanje je radost njegova plemenita samoljublja!“
(Goran Milekić)
Ovaj tekst posvećujem Jupiteru. Mom vodiču i zaštitniku, i ni malo slučajno ga započinjem citatom moga učitelja, koji pokazavši mi put i dozvolivši mi da sa baklje njegovog znanja ulovim jedan plamičak, predstavlja Jupitera samog.
Kada bi samo znali kako je teško započeti ovo pisanje. Radovala sam se ovom tekstu danima, dok sad kao da mi fale reči jer tražim najbolje, nikako obične, tražim one koje bi mogle da fasciniraju, kao što i svako sa jakim Jupiterom ili Strelcem želi da fascinira, da ponese i oživi u bukvalnom smislu te reči te potom radostan posmatra ono što je oko sebe stvorio. Zato ne bih da ovo bude običan astrološki tekst na temu Jupitera… Volela bih da uspete da oživite onog Jupitera u vašim horoskopima, da poverujete u njegovu dobrotu i spremnost da vam izadje u susret na prvi poziv. Sve tuge neće time nestati, ali će neki smisao naći. Nisam čitala Bibliju od korica do korica još uvek, al ono što povedena svojim Jupiterom koji je u Ribama često citiram (a Ribe su vezane za hrišćanstvo, te otuda verovatno i baš taj citat sad) je: „traži i dobićeš, kucaj i otvoriće ti se…“ E, to je suština onog u šta Jupiter veruje, da rešenja i izlaza uvek ima.
A svi ga imamo negde u horoskopima, svi imamo tog dobričinu koji samo čeka da se da, jer samo to ume. Neće Jupiter tražiti pomoć, neće tražiti uslugu, pa i ako to uradi, uradiće jer je nekom drugom nešto potrebno a ne njemu samom. Njegovi ciljevi su pravda, harmonija, bogatstvo, mudrost, pozitivizam, gotovo da idealima teži reklo bi se, al on u te ideale i veruje. On nije zainteresovan da spase jednog, on hoće da ruku pruži svima, njega ne zanima svadja supružnika niti otkaz najbližeg, već sudbine bespomoćne dece i porast nezaposlenih… jer objasnite njemu to, kako da on bude istinski radostan kada zna i vidi patnju drugih?
image: „Jupiter“ (1597) © Matham Jacob
This image is in the public domain because its copyright has expired / Autorsko pravo za ovo delo je isteklo
I tu je sva razlika Saturna i Jupitera, jer iz iskustvenog, Saturn sebe lako sa uniženima poistovećuje, sa uvredjenima, bespomoćnima, onima koji su osetili nepravdu života na svojoj koži, onima koji za bedu ili nemanje znaju, i patnju njihovu bolje od ikoga razume. A Jupiter? Oduvek je imao, pa i kada je to bilo tek nešto da se preživi, opet je imao gde da prenoći, šta da pojede, opet su ga neke spremne ruke nekog drugog Jupitera sačekivale, i pravu nesreću (što daje Saturn ili Jarac) kao ni pravo zlo (što donose Pluton i Škorpion) ipak nikada neće razumeti ma koliko ga u iskustvenom imao, nikada zapravo demon zla u njemu neće se probuditi niti ono bespomoćno biće koje bukvalno izbora nikakvog nema. I baš zato, more takvih njemu grižu savesti budi jer kako da njemu bude dobro a nekome loše, kako da se on raduje ako je bar jedan pored njega nesrećan? Logika i svest se bune protiv toga, pa zato na prava odlazi il’ filozofiju ne bi li u tim sveskama mudrih našao opravdanje za takav svet. Rodjen sa jakom logikom makar bio samouk, ne prihvata bezizlazne situacije i slepo veruje da rešenja mora biti. Zato lista, čita, sluša, željan znanja reklo bi se, a zapravo željan istine koja će ga osloboditi eventualne krivice.
„Slobodom ljudskom ovladjuje samo onaj ko umiri svoju savest“, reče Dostojevski u Karamazovima, i ne sumnjam da je ova rečenica izmilela iz njegovog Merkura u jupiterskom Strelcu, i Jupitera u 9. kući koja je opet, analogna Jupiteru. Razumeti i naći smisla u životu ma kakav on bio, opravdati svakoga za život koji mu je dat, o da, to Jupiter može lako. I čini se sve lakše dok još nema, dok nešto nije stvorio, dok kakvo bogatstvo nije napravio, a potom moliće se da mu i komšiluk bude bogat il mudar bar, da u njemu nema talentovane dece što para za školovanje nemaju, ni na smrt bolesnih, a ako ih bude, evo ga gde prvi odlazi i nudi svoju pomoć – ako ima novca onda novac, jer logika egzistencijalnog koju on razume objavljuje istinu da novac mnogo toga rešava i zato mu samo novac toliko i treba , da reši, pomogne, učini nekome pa i sebi, naravno i sebi uvek jer na sebe ne zaboravlja, al’ opet, ako bi samo mislio na sebe ne bi sebi to oprostio niti bi mira iskrenog imao i samo bi prizivao kakvo zlo da ga oslobodi bogatstva pa da ponovo bude pošten i miran. A ako nema novca onda će pomoći tako što će drugima kao za sebe pomoć tražiti, pa ako ni to ne može, onda će ovaj lik mudrog lica makar bio i sa četiri razreda osnovne, slušati onog koji je u problemu i savet nekakav mu davati, pričaće sa njim unedogled, satima i danima, samo da olakša…. kome? Naizgled tom jadniku, al ne, on time zapravo olakšava sebi i pokušava da plemenitošću spase sebe od krivice.
Al’ zašto bi Jupiter osećao krivicu, kad nikome nije naudio niti je sposoban istinski za to… Jedina njegova krivica je što mu je dobro, što je previše opušten ili srećan a zna da neko nema ili ne može ili pati. Zato ovaj neretko potomak aristokrata i bogataša, potomak velikih putnika i trgovaca koji su nekada za gospodu važili, iako prihvaćen i od onih na najvišim pozicijama koji ga sami nekako uz sebe vezuju, uvek može i ima potrebu reklo bi se, da bude sa onima koji „običan svet“ čine, sa prostim narodom jer samo taj narod njemu sreću donosi. Kada je njima dobro – dobro je i njemu i zahvalan, kako samo Jupiter ume da bude, odlazi tada domu svome pun vere, srećan što dobro postoji. Jer, sve što je ikada naučio daće drugima, i sve što je ikada zaradio podeliće sa drugim. On ne ume da kaže „ne“, on nudi i pre nego ga pitate… i skoro pa blesav što je takav, da nema ovaj bog reda u sebi gnev koji iz perfektnog i božanskog osećaja pravde ide. Te ćete ga često videti da je ljut i poput andjela osvete zavodi red, bori se za jednakost i pravdu, traži opravdanja. Odmah bi on nekome dao otkaz jer zabušava i zaposlio nekog ko na posao dugo čeka a treba mu više nego ovome, misleći da time čini dobro delo. Odmah bi on sve novce u škole i bolnice uložio, pa baš zato politiku nikada neće razumeti do kraja vodjen idealima dobrog. Kada bude došao momenat za laž, prevaru, ili će odustati ili će se uporno za ono u šta veruje da je jedino ispravno bezuspešno boriti. On ne zna da spašeni ne mogu biti svi, niti harmoničan svet ikada može biti uspostavljen sve dok je patnje i nesrećnih, jedan se spase, drugi strada, večiti je to krug, al ne, on i u najvećoj sumnji veruje da je sve samo trenutno i da će kad tad biti bolje, i da svaki čovek sam sebi može da pomogne… Zato nekad na žalost, ceo život mu prodje u nekakvoj borbi i čekanju na „bolje sutra“ koje je uvek dobro al možda nikad bolje, pa mu ceo njegov život nekad bude jedno gorko iskustvo optimizma i vere u dobro. No i tada, pošto smisao u svemu mora naći, ako mu bar deca budu uspešna i zadovoljna, ako svi oni kojima je ikada značio budu dobro, videvši u svemu deo svoje zasluge naći će mir i tada, do sledeće situacije kada se ponovo seti sebe…
Njemu iz svih ovih razloga, najviše zato odgovaraju zanimanja u kojima će moći da svoju misiju sprovodi neometan od drugih, bilo kao lekar, profesor, reditelj (Kusturica na primer je tipičan primer Strelca, samnim tim i Jupitrera, te iz gornjeg pasusa možda će nekome sada biti jasnije zašto svaki film snima sa ciganima), obdaren snagom vizije da iz činjenica logikom spozna tajnu budućnosti odličan je savetnik, idejni vodja, onaj koji druge pokreće na ideje i rad.
Pravdoljubivost, moral, koji savest njegovu mora da zadovolji i miran san mu donese, i blagostanje koje sigurnost u imućnosti nalazi glavne su odlike ove planete. Sklon širenju i progresijama, ekspanzivno deluje uvek gde god se našao u horoskopu, šireći duh, uvećavajući materijalno bogatstvo ili sticnjem znanja pa samim tim i zvanja.
A sada, kada se ponovo vratio u svoje stecište duha, u sazveždje Strelca, čini se da nam svima može najviše dati. Samo da je izašao iz mračnog Škorpiona. Škorpion je u astrosimbolici „tunel“ i ne malo puta od Strelaca sam čula ove godine pitanje „Ima li svetla na kraju tunela?“ koje je indirektno iz teške pozicije Jupitera na nebu izašlo, što oni naravno ne znaju. E to „sunce“ je sada sve jače i treba ga samo videti, treba ga zapravo osnažiti. Osnažiti Jupitera značilo bi praktično sve njegove glavne osobine snažiti, baš kao što su sve te osobine za vreme njegovog boravka u Škorpionu u 2006, bile maksimalno umanjene. Te nigde duha, nigde optimizma, nigde snage, nigde vere, nigde znanja, nigde smisla, nigde ekspanzije i širenja, samo skučavanje i stiskanje jedno, trpljenje kome inače nije sklon, a čim bireagovao krivica se nadvijala i osećaj da čini grešku i nešto zbog čega se može kajati. Jer, ni Škorpion ni Saturn iz Lava ne dadoše da se raste.
Zato sada, raširite krila Jupiteri!
Pa i svi vi, koji to niste (niste Strelci u znaku i podznaku) jer svakome je neka kuća horoskopa u ovom znaku kojim Jupiter sada prolazi, te jačanjem njegovih osobina prizivate i jačate veru i ispunjenje onoga što ta kuća znači. Pre nego krenem sa kratkim osvrtom na to šta Jupiter u Strelcu donosi svakome od nas, setih se studenata i aktuelnog protesta koji je započet onda kada je Jupiter (što je sav intelektualni obrazovni svet pa i studenti sami) bio u gnevnom Škorpionu, koji iz aspekta Jupitera u Škorpiji je maksimalno sva Jupiterska (čitaj: studentska) prava negirao. Studenti se tada bune, puštaju da ih Škorpion povede, i dobro je da je tako. A sada kao da će biti zadovoljni jer menjanjem znaka i situacija se mora prosto promeniti i to na čiju kmorist? Njihovu. Koga će Jupiter u Strelcu prvo zaštititi ako ne one koji ga bukvalno pa i tamo negde na nebesima „hrane“ i održavaju u životu ne svojim znanjem, već svojom željom i žudnjom za znanjem, svojim nagonom da nadju smisao i pravdu. Od te želje živi Jupiter, a sve što je napisano samo je materijalizacija duha koji i dalje mora da raste i razvija. Zato mislim da vrhunska pravda i u slučaju studenata mora biti zadovoljena, iako na prvi pogled Jupiter u polju fakulteta već ukazuje na visoke školarine, ali koje mogu biti smanjene onda kada Saturn doda svoj trigon na to pa sve spusti da bude realno.
