Ako budemo uhvatili Jupiterov decembarski talas dok je u chill trigon modu sa Neptunom i ostanemo u tome pri ulasku u 2018, moguće je da ni ne skapiramo da se godina promenila jer nas je Neptun povukao na svoju pučinu odakle se prostire vidik ka Univerzumu, ka beskonačnom i nebrojivom, neuhvatljivom za oko a inspirišućem za dušu. Tu su najstarije medju tajnama, najskrivenije istine o smislu oko kog Jupiter večno raspreda priču i u čije ime podiže škole i fakultete. Ko smo, šta smo, odakle smo – kao da i nije bitno. Već nada da čuda postoje i da su moguća, da nije dobio samo onaj što nije tražio. Tad dobro legnu priče o sudbinama gde se neka visa sila konstantno mešala i od života pravila film u koji je teško poverovati, da ne znate čoveka lično. 
Čuda… da li samo deca veruju u bajke ili su one izvorno prebivalište Nade koja bez bajki, snova, mistike i čuda ne bi postojala. Kako zamišljamo budućnost nije samo stvar planova ega i strukture i strategije, već i možemo li zamisliti nemoguće? U ovom trenutku sad – nešto što nam se čini da je nemoguće, rekli bismo još – nerealno. Ali možemo li zamisliti, a onda pustiti neku muzikicu, rege ili bossa novu pa kao na talasima opet ostati u toj slici i pustiti je da nas vodi maštom dalje. Šta vidimo kad vidimo? Ovo su moćne vizuelizacije kao tehnika, ali još više i važnije kao način da se Nada drži živom.
I iskreno, baš mi se svidja što ćemo sa Nadom ući u 2018. Medjutim, nije baš IN ta Nada već godinama… gotovo kao ćirilica ili Internet Explorer. Skroluj dalje, boooooring!!! Kao da ako si onaj koji se nada, koji sanja, koji i dalje u četrdesetim ume da mašta – zastareo i tup, uglavnom dosadan. Jer baš tu Nada i živi. U dosadi, odnosno tačnije – dokolici. Odavno je nismo imali pa i sada ko ne bude, opet kažem, uhvatio talas Jupitera i Neptuna, možda će osetiti da ga nešto vuče za rukav, ili čuo je, ma jasno je čuo da ga je neko zvao imenom (šta, niko nije čuo? Ma nema šanse da mi se pričinilo…) ali nastaviće dalje da juri vreme i da beži od dokolice iako se na čas zaustavio i u vreenu i u prostoru, kao da je skliznuo u neki intergalaktički procep gde je sve bilo na delić sekunde moguće…. Odatle je poneo naježenu kožu po rukama i onaj dodir koji je jasno osetio, ali evo novog maila… sa posla, da vidimo šta traže i zviz, kao da se ništa desilo nije.
Decembarski završetak 2017. donosi nam i vrlo važnu novinu na nebesima, a kako gore – tako i dole. Saturn je overio sve Strelčevske perone i karta mu ističe 19. decembra (da, i Saturn ima deadline). Od tog dana sa perona i ulica, bulevara i univerziteta, seli se u kožne fotelje skupština, u ekonomske vesti, u šume i planine jer visina mu godi. Što više to bolje, to je ona kozica sa stock fotografija koja je uspela da sa sve četiri dodje do strmog vrha i tu se ukipi kao da pozira, i kao da joj na kozju pamet ne bi ikada palo da odatle sidje. Gde su ti vrhovi, kako do njih, da li smo postavili svoje ciljeve i doveli u spremnost i spospobnost svoje kapacitete da ih ostvarimo? Neće Saturn (nije sklon tome) gledati kroz prste, ovaj papke dok je u Jarcu nikome ko precenjuje sebe, već će se potruditi da ispuni onu Beketovu “Nema veze, probaj ponovo. Padni opet, ali padni bolje.”
Decembar nas vuče i u Strelčevskom maniru ka euforiji, optimizmu, trošenju, rasipanju i novca i vremena i poklona i priče.. pa ups, izletelo malo i šta nije trebalo (Merkur je retrogradan u Strelcu), al nema veze, kad je još Strelac sebe kritikovao, opravdanje mu večito brže doleti mislima nego kritika. I ne mislim Strelac kao ljudi rodjeni u tom znaku, već svi sad postaju malo neoprezno brbljivi, a to se čini ipak važnim jer je Merkur nakon toga u Jarcu. On zna da zidovi imaju uši, kao i knjige nemarnog djaka i da samo kamen ne progovara, mada mu nije bilo svejedno kad je u trećem osnovne čitao onu narodnu priču U cara Trojana kozje uši. Takodje zna iz svoje istorije da se zbog pogrešne reči vazda išlo na robiju i kaznjavalo pa malo više opreza nije na odmet
Venera je u Strelcu, evo od danas je tu. To je ona koju su najviše zeznuli, rekli joj da ljubav oslobadja. Poverovala je ona u to kada je bila mlada i zaljubljivala se platonski što i danas mladima donosi. Inspirišuće ljubavi, zanosne koje teraju na pero, muziku ili daleke puteve, 
na istraživanje ezoterije i književnosti i arhetipova paralelno, sa povremenim odlascima tetka Ruži da baci pogled u karte i šolju. Da li luta ili traži ne zna ni ona sama, jer je prestala da se pita. Samo zna da je najsrećnija bila kad nije imala cvonjka u džepu jer ju je to vodilo ka avanturi i takvim tipovima. Vodilo je ka riziku jer hrabra je na način da je željna života i živog iskustva. Ali novo vreme, a posebno novac kao da joj je sve to malo po malo ukidao. No ipak, najviše za mlade, ali i one koji se “tako nose” ovaj mesec donosi radost (ne nužno i slobodu, to je samo marketinški trik 😉 ) ako se usude da prate srce ma kud da ih vodi. Jer tako to Venera u Strelcu radi.
Zato se usudjujem da kažem da je decembar 2017 jedna fina završnica. Nekada zbog završnice pamtimo filmove, knjige, letovanja, ljubavi, žurke… zaboravimo na dosadne početke, neugodne momente pa možda to i nije tako loše. A onu listu kada budete pravili sa svojim očekivanjima od samoga sebe, tu listu rezolucija, amandmana i sažetaka, pravite je za 2020. odmah. Jer, Saturn ulazi u Jarca, a on je fanatik koji godinu dana smatra periodom potrebnim za razvoj ideje, cilja, strategije, obilazak prostora i upoznavanje sa vremenom, prilikama, ma to je tek priprema koja vodi u akciju a tek onda realizaciju.
