Ako je Mesec kao što sam već pisala, nežnost, praštanje, briga, san i čista emocija ljubavi, onda je položen u Strelcu on sve to samo puta deset! Jer Jupiterski Strelac sada svojim pozitivnim i konstantno afirmatvnim pogledom na život, neprekidno budi i tera ovu osobu koja u svom horoskopu ima Mesec u Strelcu, da sanja budna, da veru u dobro ne gubi, veru u to da će jednom sve dobro da se svrši. Iako je Mesec biće koje ka razumu ne hrli, niti kakvoj logici sem onoj ljudskoj, zasnovanoj na tome da je najveća sreća biti od koristi drugima, pomoći nekome i živeti predano svom snu il kakvoj misiji, on sad ovde zbog Jupitera kao da na momente postaje svestan. Kao da se logika, pravda, moral i poštenje mešaju sa tim iskonskim emocijama, pa iz potrebe da brine i daje, on sad može drugome kuću sagraditi, nekoga iškolovati, decu tudju usvojiti, il ma šta što u sebi zrno pravde, moralnog čina i misije ima.
I baš zato ovo su ljudi koji neće ostati uskraćeni za tu emociju čiste radosti koju nesumnjivo osete svaki put kad kakvo dobro delo učine. Najveći misionari, graditelji, lekari, svi oni koji osnovaše razne fondove, zadužbine, humanitarne organizacije nešto od ovog Meseca imaju. I ma odakle da je osoba, ma iz kakvog bespuća došla, ona neku ne malogradjansku, već pre svetsku crtu u sebi nosi, bilo dok vam priča šta se nosi na ulicama New Yorka, bilo dok vam opisuje kakve su prašume Amazona il gde je sve igrao neki tamo glumac, dok se vi pitate odakle to njoj samo, kad živi isto tu gde i vi. Čini se maltene smešnim, al što je teži život same ove osobe, što je više omedjen barikadama koje nameće društvo, politika, teška egzistencija, to Mesec maštu više pokreće i potrebu da u tom ne baš sjajnom svetu stvori jedan mali, samo svoj svet u kome će neometano čitati, pisati, slikati, putovati, verovati da se prave vrednosti ipak nisu izgubile okupljajući oko sebe intelektualce, umetnike, ljude sa stilom i ukusom. Nekakva ironija života tera ove ljude da u situacijama poput današnje, svu snagu mašte usmeravaju na san o inostranstvu il kakvoj kući daleko od mesta rodjenja, na san o fakultetu i školama koje završavaju iako nisu ni uporni, ni jake volje, na san o blagostanju i onda kada im plata ne prelazi 150 eura.
Ovo je Mesec koji suze roni samo onda kada ne može nikome da pomogne, kada je bespomoćan da išta učini da bi ne njemu, već celom svetu bilo bolje. Ovde peku suze deteta u Iraku, gladnih u Etiopiji, rušenje istorijskih spomenika, spaljivanje knjiga, progon intelektualaca, beda studenta koji mora da radi da bi preživeo iako bi čist genije mogao biti, nepravda koja poput najcrnjih oblaka se širi preteći njihovoj veri da dobro pobedjuje. I zato oni plaču samo onda kada dobro gubi, kada bespomoćnost pred nepravdom i zlom se pretvara u muk.
Majka je često iz daljine, ili baba svejedno, kao što će i žena sa ovom pozicijom Meseca otići negde daleko od mesta rodjenja i tamo tek zasnovati porodicu. Zašto je to tako? Delom jer su se u genetici i ranije preci mnogo selili, putovali, pa to kao neka vrsta genetske predispozicije po principu «biće samo ono što je već bilo» ostaje, a delom jer daljina, kao i svako putovanje optimizam i veru snaže, baš kao i plodnost. I nema tog, koga ova osoba ne može da podigne, oraspoloži, izleči, materijalno obezbedi, ne žaleći ako za nju ne ostane dovoljno. Jer duboko veruje da dobro se dobrim vraća, i nikako drugačije, te joj život uvek samo dobre i od pomoći ljude na put šalje, samo isplative poslove, pa sve liči na nekakvu rekli bismo “sreću”. I zato, ma koliko dala, ona dobija uvek duplo, i uvek ima i za sebe i za nekoga još. Drugima liči kao da je naivna, te je drugi pitaju šta joj je trebalo da nekog momka, prijatelja od bankrota spašava, šta joj je trebalo da se toliko puta seli, menja škole i fakultete, poslove, zašto nije prihvatila izazov koji joj je preko noći obećavao puno novca i jedan situiran život… «Moral!» Možda će vam reći, a možda i ne, da je moral njena osnovna vrednost, da nema para za koje se obraz i ugled mogu kupiti a lako ih je izgubiti.
I baš zato izazov ovde postaje biti čist, neuprljane duše ići kroz svet, pa ako se i desi da u nekom periodu svog života zabrlja, napravi kakve ludosti, udje u kriminal il nemoral, izlaz je neminovan jer ovu dušu boli samo jedno – što ne ume biti ni lažno zla a kamoli istinski, okorelo. Ljubav daje al teško je prima naviknuta da poklanja, dok će se žena sa ovom pozicijom Meseca pre odreći kakve bogate prilike za udaju zarad ljubavi prema čistom i plemenitom čoveku, kakoje to već rekao Šekspir u «Hamletu», kao da je o ovom Mesecu pisao:
«Bogat dar bez ljubavi,
ništavna je stvar!»
To su trgovci što samo od bogatih i slavnih mogu živeti, dok sirotinji i bedi ništa ne bi umeli prodati, već samo pokloniti. Možda baš zato Mesec u Strelcu imaju mnogi vlasnici restorana, motela, privatnih škola, izdavačkih kuća, turističkih agencija, hotela, benzinskih pumpi, gradjevinci koji za bogate grade, a onda druge izdržavaju, jer na njihovim ledjima neretko je po minimim petoro. A ako ga malo snizimo i «spustimo» na nivo života prosečnog gradjanina recimo baš ove zemlje, onda je to najbolji radnik koji lako stiče poverenje nadredjenih, koji zato vremenom napreduje do šefa, direktora, načelnika, koji podiže kredit i kupuje stan bez teškoća, to je neko ko u finansije ulazi iz optimizma i vere da rad spašava, znajući da drugačije nije sposoban da živi. Nikada neće prihvatiti da bude socijalni slučaj, da bude na grbači drugima, jer mu urodjeni stid ne da da on zdrav i sposoban – bespomoćan bude. I svima on može oprostiti sem sebi, jer grižu savesti duboko u sebi nosi, te što gresi više dušu pritiskaju to nesvesno bespomoćnost šalje kako bi se u muci dobro probudilo.
Danas se sva trgovina, medjunarodno pravo i ekonomija, cela priča o Evropskoj Uniji svodi baš na ideal koji Mesec u Strelcu nosi, ideal pravde i optimizma, prosperiteta koji na radu, intelektu, veri u dobar život leži. Ali ideal je ideal, a život je život, te neretko razočarana lažnim obećanjima u koje je verovala, lažnim dobročiniteljstvima osamljuje da bi tek tada sama ponovo oživela one istinske vrednosti koje ne gubi iz vida ni u najvećem padu i gaženju. Ovo je sjaj vere i morala, snaga duha koji samo želi da stvara, da gradi, da radja, da širi znanje i dobro.
Kada Mesec prolazi znakom Strelca, svi koji rade s klijentima, žive od prometa obično imaju pune ruke posla, jer ovo je pre svega promet na veliko, gužva u tržnim centrima, gužva na ulici, na auto putu, u školama, pred ambasadama ili na stadionima. Ovo je tih dana spremnost na davanje, bilo u vidu novca ili saveta. Moral se budi, želja da red i vrednosti opet zasijaju, što ljudi postaju revnosni postupajući onako kako moral il zakon nalaže, ne nalazeći razumevanje za «hvatanje krivina» i lenjost. Odatle će baš tih dana neko dobiti slabu ocenu jer profesor nije hteo da progleda kroz prste jer misli da će time veru u znanje kao vrednost pogaziti, svako će morati da plati kaznu za bilo kakav prekršaj jer ovo su dani kada saobraćajac ne želi da u mito ulazi, ambasade izdaju papire samo onima sa kompletnom dokumentacijom, poslove dobijaju samo oni sa najboljim CV-jem i tako redom. Sa druge strane, ovo su dani okupljanja porodice, zajedničkih izleta, rulkova, putovanja, kontakti sa strancima il onima koji žive negde daleko se intenziviraju, a TV – koji je prozor u taj svet snova, se ne gasi.
