Iako je krajem oktobra prošle godine Saturn ušao u Vagu, 7. aprila (sutra) Saturn se privremeno vraća u Devicu. I šta da vam kažem… Možda je najbolje da se samo saturnovski ironično nasmejemo. 🙂 Taman su ljudi malo počeli da se suočavaju sa krizom i ovom ne baš sjajnom situacijom u kojoj se nalazimo, da tu i tamo nalaze posao, da se više smeju a manje brinu oko detalja, da manje analiziraju.
I tek što ih je Saturn u Vagi poneo da gledajući jedni u druge razumeju bolje nego ikada onu Andrićevu misao da “ni u čemu što nam se dešava nismo ni prvi ni poslednji”, pa se na tren počeše vraćati nada, snaga, strpljenje – čak i da su sivilo i oblaci još uvek prisutni, kao da ćemo ipak morati još malo da gledamo nemoćno u male, malo veće i velike probleme u fiokama naših života. I dalje će drugi odredjivati šta je to za nas sada priritet, pa taman što ste isplanirali da promenite život i obogatite ga lepotom, smehom i ljubavlju (Vaga), a kad ono ne može! Još je radno vreme (Devica), još nije trenutak za odmor, poručuje Saturn. Pa vas vraća u operativni status gde ste na službi životu i drugima koji će kao i u prethodne dve i po godine odredjivati šta ćete danas da radite. A šta vi želite, ma ko vas pita!
Back up-ujte svoje želje da ne izblede, to vam ja kažem, jer proći će i ovo. Saturn u Devici iznuruje čoveka u čoveku, on ga tera da se pita, ima li išta smisla kada si rob svemu i svima. Robovi na poslu, robovi u kući, robovi materiji, novcu, ambiciji, svome telu, pa možda ako neko uspe da razume “umetnost služenja”, dosegne onu robovsku slobodu koja se ogleda u činjenici da nam je minimum dovoljan ako je taj minimum sloboda, a sada – slobodica tek, u kojoj nikom ništa ne dugujemo, i nikom ništa ne dodjemo, i ni od koga ništa ne očekujemo.
Da, baš dugo nisam pisala. Saturn iz Device pravi kvadrat sa mojim Merkurom, pa stagniram u pisanju, pravim pauze iako nisam tako planirala. Merkur je planeta intelekta, i odnosi se na sve što se tiče mišljenja, pa sada sa Saturnom – čini mi se da u svojim astrološkim zagonetkama koje svakodnevno sebi postavljam dotičem mnogo dublje i skrivenije delove, neke veće tajne, slike se same slažu, puzzle se sklapa, ali kako se obradujem zbog same spoznaje novim, tako moja sumnja (prikazana isto ovim Saturn/Merkur aspektom) postaje veća – hoće li me ljudi shvatiti? Kao da nova saznanja stvaraju jedan nevidljiv zid… Pa se pitam, kako da objasnim a da bude jednostavno ono što jednostavno nije – ali je logično. I da li ću zapamtiti proces u mišljenju kojim sam došla do nekog otkrića, pa kao u bajci dodje mi da bacam mrvice za sobom, jer kao da se sa novim rečenicama stare brišu zauvek i geneza misli koje na kraju dolaze do otkrića nestaje u magli. I kako više vremena provodim u tom razmišljanju i puštanju da me kroz ovaj period života vodi taj kvadrat Saturna i Merkura, tako se manje hvatam tastature a više nalazim sebe u kontemplacijama.
