Ovaj tekst posvećujem svom natalnom sekstilu Venere i Urana koji su mi zavrteli glavu milion puta do sada, što astrologijom, što svim tim ekstatičkim ljubavnim trenucima koji se uvek pojave kada se najmanje očekuju…
Kao da će biti nemoguće ostati samo u znanju i uzdići ga na akademski nivo, jer Blizanac se odavno smeje Jupiteru u lice i ruga, što ne vidi kako ta njegova naivna filozofija nikome hleb ne donosi.
Zato je sada čovek žedan ljubavi, senke prošlosti se javljaju, a pesma negde iz pozadine dopire… puna pomračenja, “Kraj mene sve je pusto, sve tamno, mrklo sve, kad čežnja ostane sama…
