Astro-Oskar goes to Guillermo Del Toro!
Vidite, filmska umetnost je kompleksna. Preneti svoju viziju do publike pričom je najjednostavniji deo. Zato mnogi pomisle da ako su sklepali nekakav story u slikama „imaju dara“ za režiju što je dokaz gluposti 21. veka. Isto kao što mnogi na psihoterapeutskim seansama pomisle da bi bili dobri terapeuti, ili oni što kada im ostave ispod statusa na FB „kakav tekst, treba da napišeš knjigu!“ umisle da su rodjeni da pišu. Ruku na srce, trend ovog veka je da verujete u sebe i da pratite svoje snove pa makar završili u cirkusu kao atrakcija koja čupa glave kokoškama! Dobro, to vam ne kažu da može i tako da se završi.
Veliki Majstori su oni koji od prvog do poslednjeg kadra isprate toliko verno (da ne može vernije) svaku scenu što sada znači: da ono što je priča, postavka, ambijent, muzika, detalji na stolu, zidu, kostim, vreme u kome se radnja dešava, psihološko stanje likova, dinamika, oni sve to drže kao osnovnu temu, jezgrovitu, gustu da iako nam se čini da se slike menjaju jer gledamo film u kome se sve kreće (jer ne gledamo u fotografiju koja je statična slika) mi smo prevareni na najlepši način – jer zapravo mi jesmo u jednom principu od početka do kraja uhvaćeni i zaglavljeni, ne šetaju nas, nema miksa, nema iskakanja, sve je jedan princip, jedan fundament u koji se najpre sam autor uhvatio i samo ako je veliki uspeće da bude medij tom principu i da ga prenese bez greške do kraja a da ne poludi! Kod Velikih Majstora sve stoji u vernoj simbolici koja ide iz napregnute vizije koja će trajati od prvog do poslednjeg minuta i nijednom neće izdati. Kadrovi se smenjuju ali nema izdaje!
Kao astrolog to uvek vidim, razočaram se milion puta što se najčešće dešava kada više autora piše scenario ili radi na filmu i tačno se vide sudari, ali kada toga nema – to je onda, Divine!
I tako u filmu Nightmare Alley, Del Toro maestralno od početka do kraja vuče niti aspekta Mars kvadrat Neptun. Od cirkusa do opijuma, od psihoanalize do bušne cipele, ali ne na momente! To na momente je lako, mada i za to je potrebno da umetnik ima i visinu i dubinu i metafizičku širinu. Ne bre! Nego u SVAKOJ SCENI! Bukvalno, svaka scena i sve što u njoj vidite, to sunce koje se muči da se probije tokom celog filma i doživljava poraz iznova i iznova i iznova jer pada kiša neprestano ili sneg, taj rat koji počinje, izgubljenost svakog lika koji ima svoje tajno beznadje, taj fetus u tegli i opijum u alkoholu, sakriveni ožiljci, mesingane samostojeće pepeljare, tarot karte, frizure, šeširi, cirkusi i Izrodi (dati nekome ime Izrod – samo to ime je Mars 90 Neptun) i duhovi i to sveprisutno mučenje svih njih u svojim životima, taj gotski stil (Acin komentar: Kao da gledam Betmena!) Jer nema dana a dan je, taj ambis iz kog niko ne izlazi Nikada, kako glavni lik često ponovi na terapiji – Nikada! Nikada! sve to je Del Toru došlo tačno kako jeste, on je poput kanala samo pustio da to sve isteče i verovatno se tresao na kraju :))) jer stvarno ovek mora biti mnogo dubok, duhom gromada i vizijom nesaglediv da bi išao do kraja, svi ostali što pobegnu od istine to rade da se zaštite, spasu – Nolanov Betmen je slična priča – isto Mars 90 Neptun od one pucnjave u bioskopu na premijeri do Ledžerove smrti zbog tableta, al da ne mešam ja sad dve priče…
Poenta je, mnogo je teško biti toliko veran od početka do kraja, često i dobri reditelji negde iskliznu – ubace neku nelogičnost, to obično dodje da bi ugodili sponzorima, ili političkim korektnostima ili kako već rekoh, da zaštite sebe pa pobegnu od izvora ka površini – tako da ako ste i gledali ovaj film, gledajte ponovo iz astrološkog ugla i učite astrologiju, jer ona se samo ovako uči.
Ne postoji astrološka knjiga koja će vas naučiti astrologiju jer astrologija nije znanje koliko je jezik. Nju morate da znate da čitate, pa vi gledajte i sami vidite. Ja sam vam previše odala šta sve da vidite, al to nije sve. Del Toro sigurno nije imao astrologa, jer to ni ne ide tako.
To ide iz Izvora pa ako si pravi onda je pravo. Ako nisi onda ćao! To je mesto odakle se astrologija dokazuje i pokazuje, u nju nema šta da se veruje, ona se čita.
Tako da bravo za Del Tora, film nije skroz moj senzibilitet – ali je maestralan u svojoj sintezi psihologije, ambijenata, relacija, prirode i energija. Ovo je dokaz da ništa ne postoji van celine, mikrokosmos je samo reč, a ono što postoji je oduvek makro i obuhvata baš sve.
Meni ostaje da pogledam jednom i original iz 1947. i uporedim.
I sam naziv filma, „Sokak noćnih mora“ i to je Mars 90 Neptun