E sada, kad znamo da će Jupiter uskoro ući u Ribe, iako se malo posle vraća u Vodoliju da bi se u decembru ponovo slio u poslednje jato, predstavila bih bi vam ga još malo.
Naravno da ga mnogi imaju tu, ali ne živi ga svako, on je kao i svaka potentnost horoskopa najteži i najvarljiviji. Zbog toga nam je uvek lakše da živimo ono što nije tolko jako, izraženo, potentno iz našeg horoskopa. Jer nije zahatevno! Sa onim što nam je negde malo okrnjeno da l’ aspektom ili pozicijom možemo da se cenkamo, da snishodimo, da se pretvaramo, da se ubedjujemo… sa potentnim pozicijama ne možemo, one su zahtevne, traže maksimum ili se ni ne vide, kao mrtvo slovo na papiru koje eventualno odradi neki posao za nas, a da opet toga nismo ni svesni.. kao blagoslov nekog pretka zbog kog smo i dobili tu jačinu, ali sve to ljudi često uzimaju zdravo za gotovo, ne zastanu, ne shvate da je zapravo dragulj, pa ga ni ne razviju.
Te moćne pozicije su prosto beskompromisne. I kada ih živimo onda se one žive maksimalno u svim sektorima života. Ne može se biti u misiji privatno a poslovno da radite kao izvršitelj sa Jupiterom u Ribama, na primer. On neće takav posao, radije će jesti pileća krilca i pisati pesme. No to ne znači da nikada nije bio izvršitelj. Najčešće mora baš tako početi svoju spoznaju da bi kasnije mirno mogao stvarati neku svoju umetnost. Razmišljati o multiverzumima, ili uspešno se truditi da udovolji drugima kao Florens Najtingejl – koja ga je ovde imala.
No njega ne dodiruje ljudska muka, kao Jupitera u Raku koji može biti istinski ganut nečijom sudbinom. Jupiter u Ribama ne bi da se ogreši ako ne zna zašto je neko postao to što je postao, zato bi da sazna sve. I što više o nekome zna kako ta pozicija nalaže, sve je dalje od jurisdikcije i sve bliži razumevanju i istinskoj empatiji. Ali mu i dalje nije žao. On je mnogo bliži divljenju nego sažaljenju. Kako kaže Džordan Piterson (isto ga ovde ima), parafraziraću, ‘nije čudno to što je neko obustavio svoj život, počeo da pije, postao pasivan. Čudno je kako svi mi to nismo jer je to oduvek bilo najlogičnije (život je težak) i nije zahtevalo borbu!’ Jupiter u Ribama se divi onome što nas održava u nemogućim uslovima da živimo, da ne odustanemo, da se borimo. On čeka bludnog sina (prodigal son) da se vrati. To je njegova ‘divine mission’. On u tu nadu veruje da je uvek imamo, samo je lakše da je uspavamo, anesteziramo. I on hoće da vidi kako se čovek okreće životu, kako ne odustaje. Psiholozi bi možda sad pitali, „da li je imao u porodici nekoga koga je želeo da spasi?“ i sigurno bi našli potvrdu. Ali metafizika je starija od psihologije, pa bi odgovorila „Imao je, da bi saznao da poseduje prirodno veštinu razumevanja, da mu se nadje ako i psiholozi u Čoveka počnu da sumnjaju.“
A pravda i osveta mu nisu bliske. Niče se bije sam sa sobom u pokušaju da nadje istinu, pravi put, njegove rečenice su unutrašnji dijalog njegovog Jupitera u Ribama sa Marsom u Devici. On pita i odgovara pa opet pita i opet odgovara i opet pita, i nema kraja sve do ludila. Za razliku od Ničea koji je pao u mrak, Gete (isto Jupiter u Ribama) koliko god da ga je obuzimala tema smrti u delima ipak umire sa rečima: „Light! More light!“
Otuda i u godini kada je u Ribama, lako se susrećemo sa takvom situacijom. Sa nečijom beznadežnošću, gde nema lakog rešenja, ni utehe i gde je samo prisustvovanje, ne odlaženje, ne okretanje ledja – nada za drugog. Nada za čovečanstvo. Nada da ćemo tako spasiti i sebe. I možda biste vi na vrata, ali podsetiće vas Jupiter u Ribama neke vaše muke i teške godine, vaših posrnuća, onoga što zovemo destrukcija. Pa odjednom sami sebi nismo više toliko bolji od ovog pored nas. A ako se još malo dublje zamislimo, a Jupiter će se sad i tu potruditi da nas niko ne prekine kako bi na miru mogli da se mučimo u unutrašnjem konfliktu, u nekom trenutku će nam se učiniti i da su ljudi od kojih bismo najradije pobegli možda čak bolji od nas samih. Neko ko takodje vidi sve naše mane i posrnuća ali ne kritikuje, ne ostavlja, ne omalovažava. I kako sad na vrata, a sve spremno? Biće jako teško otići mirno. Nemirno je već moguće, ali to je onda „bekstvo“ sa furijama koje kao da nas jure i žele da nas kazne. Ko ima novca onda gubi, daje, plaća, troši, pokušava da kompenzuje – iskupljenjem. Ko nema nekad pije tri put više. Nema ostavljanja, nema gde da se pobegne sa broda na pučini. Nada i vera nisu produkti razonode i slatkih talenata, već muka. Ko se bude dovoljno mučio, na kraju biva zahvalan što ništa nije uradio što je u nestrpljenju hteo. E tako je sa ovim Jupiterom.
Što manje snage, to bolje.
Što manje odmah, hirovito, afektno – to je bolje.
Zato je on tu da širi ljubav i milost. Mercy, Mercy Me…
Kao Marvin Gej (Jupiter u Ribama). On ga je tu imao, naravno, ali bukvalno da sad odete na tekstove njegovih pesama i kliknete nasumice, naći ćete ovog Jupitera u gotovo svakom stihu.
„If you need me call me no matter where you are, no matter how far. Cause there ain’t no mountain high enough, ain’t no valley low enough,
ain’t no river wide enough to keep me from getting to you…“
U ljubavi Jupiter u Ribama je onaj koji daje uvek više. Koji čini sve. Suludo. Neočekivano. Pasionirano, kao da će sutra Kraj sveta. Često drugi ni ne znaju da je dao sve. Ili šta je sve podredio. On daje sve kao poklon, kao da su svi na svetu zaslužili toliko ljubavi. Toliko njegovog prostora. Toliko njegovog vremena. Kao da samo takva ljubav za drugoga može da spasi. Da vrati nadu i veru i zrak svetlosti u nečijoj duši. Puno davanja, previše, najviše. Samo davanje. A i kada sve to prodje neslavno, on je ima i dalje da sve ponovi i deset puta.
I zna da će failovati i da negde neće uspeti da se probije ta ljubav, ali naidje kad tad neko ko oseti i ostane. I sigurna sam da će se takvi sada sretati, a još sigurnija da će ih okruženje odvraćati – jer „zaslužuju bolje“. Važno je nekada biti na svoju ruku dovoljno lud i ne slušati okolinu.
Kao da radite protiv sebe, ali osećaj nije taj. Osećaj je da baš radite za sebe.
I generalno biće mnogo razmena poljubaca, zagrljaja, pogleda, čežnje ali ne i želje jer želja je princip snage koje u Ribama nema. Čežnja je ovde stimulans koji traje dok traje. Nema pravih obećanja, samo onih neizrečenih nadanja. Potreba za potpunom predajom, bez dugih uvodnih razgovora. No name relationship. Ili platonska romansa.
A iskrenije i esencijalno.
Kao stimulans se može pojaviti i greh. Nešto što je nedopustivo. Greh je esktrat ovog Jupitera i generalno, spašava jer nas oslobadja rigidnih i prestrogih očekivanja od sebe. Nakon greha smo i mi kao i drugi. Nismo savršeni i to je oslobadjajuće. Možda u cipelama nekog čoveka koji nas nervira bi bili gori od njega. Odjednom takve misli dolaze. Pa onaj samoživi brat nas ne nervira toliko.
Zato ovo nije godina za nadmetanje ko je bolji, ispravniji, u pravu. Svi grešimo.
Uvek. Svakog dana.
Više puta.
No ne bavi se on ni opraštanjem. On samo vidi takav svet i voli ga takvog. I ljude voli takve, sve do jednog! I samo se nada,
da će lopovi biti još veštiji, umetnici nadahnutiji, deca nasmejanija, trgovci šarmantniji, advokati sujetniji, socijalni radnici još više svesni odgovornosti i krivice – dovoljno da im ne bude nikada lako. Da će se svet mešati i komešati u šarenilu kao i do sada, jer samo u takvom svetu on će uvek biti potreban da ih razume… on koji ne ume da se podsmeva, da mrzi, da eliminiše jer je svaki čovek tajna vredna njegovog večitog divljenja.
♠︎ ♣︎ ♥︎ ♦︎
Tu ga još imaju/ili su ga imali (navodim relevantne kao primere za JU u Ribama): Leonardo da Vinci (neko je morao da veruje da je moguće, a i pomoć katoličke crkve za istraživanja), Joaquin Phoenix (može da bude bukvalno bilo ko na filmu), Jodie Foster (u poslednjem filmu u kome igra a i koji je režirala „The Mauritanian“ brani osudjenika za terorizam 9/11 „When I stand by my client and I insist that he get a fair hearing, I’m not just defending him, I’m defending you and me.“), Sigmund Freud (akcenat na snovima, snovi će nam svima biti povremeno vrlo čudna i neobična iskustva), Isak Njutn (metafizičar), Tina Turner (i život i delo, „I don’t care who’s wrong or right,
I don’t really wanna fight…“)
Frank Sinatra, Tarantino, Billy Holiday, J. R. R. Tolkien, Pol Verlen (simbolizam, manifest simbolizma – lirika Jupitera u Ribama je uvek oslonjena na simbolizam, asocijacije i metaforički prikaz), Kazanova, Anais Nin & Henri Miler, (za njih dvoje bi išla ona Sandrarova: „Ako je ljubav princip života, onda je mazohizam princip svemira!“ Večna predaja, potčinjenost i kako je biti progonjen željom da se udovolji drugome), Paul Klee, Orson Vels, Gabrijel Garsija Markes, Kopola, vivaldi, Margaret Jursernar, Sara Bernar, Kepler, Rembrant, Dejvid Finčer i mnoooogi drugi. Istražite, Jupiter u Ribama najviše voli da otkriva sam, da nalazi logiku pa će i toga biti puno. Otkrivanja tajni, nepoznatog ili skrivenog. Od umetnosti mu je najbliža filmska, kolažna, montažersko rediteljska, a od likovnih je komercijalizovao onu koju su po legendi u svet doneli mornari i kurve. Njegova deca. Tetovaža.
*Slika na početku teksta „Prodigal Son“
*Slika na kraju teksta preuzeta sa ovog linka