Ono kada more obriše tragove u pesku jer sve je privremeno sem zaborava.
Ono kada se brod potpuno izgubi iz vida na pučini u nepovrat.
Ono kad je lakše prećutati.
Ono kada se nasmeješ u sebi sa olakšajem, jer će na svetu zauvek biti tajni.
Ono kada si u potrazi za nečim što kažu da se ne može naći, pa ga ipak pronadješ.
Ono kad uvek daš veći (bolji) deo drugome, a nekad i sve (celo)
Ono kad preskočiš izgovore i kažeš ajde, dobro, hoću, važi ili ono kad tražiš izgovore i sve ti je teže i sve napornije, i zatim shvatiš da si od jedne obaveze napravio drugu koja te samo čeka za par dana.
Ono kad je sve jedno DA a miran san nagrada.
Ono kada dete pita za bilo šta „da li postoji..?“
Ono kada se odrastao čovek pita za sebe „da li postojim?“
Ono kada je identitet fluid i kad znaš da si i od ovih i od onih i da je Pikaso fluid i da je Beograd fluid i da smo svi od svih.
Ono zbog čega laž ima kratke noge.
Ono kad je mnogo bolje što nešto ne znaš…
Mesto na kome se principi umore i razlike se ne vide, ni medju mestima, ni medju ljudima ni medju vekovima.
Ono kada se više ne bojiš.
Jupiter ulazi u Ribe 13. maja.
Čuvar onih što ne znaju gde će noćas da spavaju. Unutrašnji vodič koji nas je doveo do neke osobe, profesije, grada… pa smo sreli sebe. Onaj što nas tera na lutanja. Onaj što nam ne dozvoljava da stvrdnemo, ogrubimo niti da budemo ikada sigurni, jer mora da se veruje bez dokaza.
Eklektik i entuzijasta.
Sebe se odrekao da bi sebe pronašao.
Ništa vam nije jasno, je l’ da..
odlično.