Danas mi je bila klijentkinja sa trigonom Venere i Plutona, s tim da je Venera egzaltirana, očarana, zaljubljena, u zanosu, erosu i samoći sva u Ribama, a Pluton u Škorpionu u 3 kući… i ta slika mi već satima ne izlazi iz glave a evo zašto. Horoskop – sama reč – horoscopus u prevodu bi značila „u času“. Šta se dešava u času kad gledamo neki kosmogram što može, ali i ne mora biti vezano za vlasnika istog. Koliko puta baš kad mi dodje Mars u Raku eto psa koji ne prestaje da laje negde na ulici, eto svadje da cela ulica čuje, i naravno burgijanja.
E pa u času kad ja gledam njen horoskop, na stolu pored stoji mi jedno ljubavno pismo iz avgusta 1943. godine (dakle, ratno pismo Pluton u Škorpionu u 3. kući) sa sve štambiljom Trećeg Rajha na koverti. Dan pre sam se okupirala (Plutonova akcija je okupacija) njegovim prevodom, obzirom da ga kao stari filatelista večni amater imam 20 godina (na nemačkom je i do sada nisam znala šta u njemu piše). I nekako je slučaj odabrao baš jučerašnji dan (5. avgust 2021) da se to pismo i prevede uz pomoć prijatelja dragih sa fejsbuka. Ono što je slučaj takodje znao tek mi je donelo thrills and chills, pismo je i pisano takodje 5. avgusta, samo ’43. I sad dok gledamo horoskop ove moje klijentkinje, taj Pluton u Škorpionu gde god da se nadje to vam je nešto staro ili kako se kod nas u narodu kaže „predratno“… staro, matoro…
U osmoj kući je otpad, kao i otpadne vode, u drugoj kući je sva ona hrana koja ljudima sa tom pozicijom truli redovno čak i u frižideru, uvek se tu zaturi nešto što im promakne pa odstoji od prošle godine (nekad i u želucu jer kako bukvalan prevod Plutona u Škorpionu u 2. kući kaže „jedu g… svakojaka“). To je u drugoj kući i ona zemlja oko koje će se i danas ponovo svi u kući posvadjati jer nosi ono što stanovnici fejsbuka zovu „negativna energija“ a zapravo je nekada bilo ubistvo baš na toj zemlji. Da l’ je neko nekog zbog te zemlje ubio, ili baš na tu zemlju slučajem izbranu izveo pa streljao, ili zakopao ubijenog – ko će ga znati…
A kad je u petoj, eto straha svih koji ne uče astrologiju iz pravih knjiga pa se zanesu lakim štivom sa neta i onda nalete da imaju Plutona u petoj pa kuku majko da li to znači da će se nešto desiti mom detetu, da li to znači da neću imati dece… a ne vide da im dete odvuklo sav libido pa se ni ne užele više jedno drugog kao nekad jer dete sada kao da je rodjeno iz najljućih bitaka, ostrašćenih, niti spava, niti miruje, ako je fizički tip nema gde se neće uspentrati, ako je verbalni to je reka reči koja teče i ne prestaje, nema ni pauzice u govoru i pitanjima da drugi nešo kažu, dete nameće sebe energiji kuće, i kako ko se usudi da pomisli da će ikako drugačije biti evo deteta da stane na put neustrašivo ko da su ih u NBA pravili pa samo lupaju rampe. No svakako takvima kad ih sretnete recite da oči s deteta ne skidaju kad na obalu reke nekad idu dok su deca sasvim mala, jer su to virovi, ali im dete može biti prvak u golfu, bilijaru, gde virova (rupa) ima u koje lopta upada. A kad odrastu i kajak, i vaterpolo i plivanje, jer energija hoće da napravi ceo krug u petoj kući koja je okrugla kao lopta i kao svaka arena i kao sunce naravno od kog je napravljena, ili krug, pa kao što je tu nekad nešto počelo pa se prekinulo evo unuka ili unuke koja neustrašivo skače, pliva, takmiči se u rivalstvu ni sa sobom ni sa drugima nego samo sa energijom tom prastarom.
No ova moja draga klijentkinja od danas, ima Plutona tog u Škorpionu u trećoj kući. Gledam i pitam se, kakva je to magija uopšte sačuvala ovo pismo pisano u sred rata, u sred Rajha… realno, sve živo izgore u tom ratu, pa i Pluton u 3. kući pre će vam opisati uništena nego sačuvana dokumenta osim ako ga „nešto mistično“ nije sačuvalo.
Pluton u 3. bio bi i sve tajno, skrivano, top secret, šifrovano… to su agenti u hladnom ratu kad pričaju o „trulim jabukama“ a misle ‘spali sve’, do onoga što mi ‘bezbrižni’ danas znamo kao enkripcija, pa nam whatsapp kaže da su nam poruke encripted, dakle kodirane i da ih niko neće čitati, a mi naravno verujemo. To je zatim svaki papir vezan za rat, sa kojim prolaziš ili ne, od aušvajsa preko „permits“ za prelaženje berlinske granice i opet, u ova smešna vremena „da li si vakcinisan“, što jasno je da znači – u ratu smo samo ne znamo jer „bezbrižni vazda“ bili su oni…
I tako gledam i pitam se, ma jel moguće da mu je u ratu njemu, očigledno nemačkom vojniku njena ljubav spasila život. Jer ta Venera iz Riba što ima jak trigon sa Plutonom – priča baš o tome koliko snaga ljubavi može biti istinska zaštita. Koliko li je to u fotonima? I da li je Franci (kojoj je ovo pismo pisano) dok je u samoći čekala i pisala nekada i po dva pisma dnevno Fredu uopšte znala koliko mu ljubavlju svojom šalje blagoslove, zaštitu i koliko je ta dobra namera ljubavnika važna… više naginjem da verujem da je Franci neke 1943. to možda i slutila, verovala da je tako bar, nego što danas i muškarci i žene znaju. Kako bi iz malera svi mi izleteli samo kad bračni i ljubavni parovi, pomislili ne bi ružno jedno o drugome nego strepeli ko u ljubavi najvećoj, brinuli i kroz tu brižnu ljubav čuvali jedno drugo. Kada bi pisali pisma i čekali odgovor lojalno kao da se za sve drugo nema zašto puno i živeti. Magija Venere u Ribama nije u tome što ona daje uzvišenu ljubav, kao da ljubav može biti bilo kakva inače nego uzvišena čak i kad je Venera u Ovnu gladnom svega, samo se tu glad animalnog i uzvišenost biju na dnevnom nivou. Pa bi navalio u nestrpljenju žedan, gladan ko vuk, al bi i da sačuva za sebe zauvek tu lepotu koja ga očarava pa je u mukama sve u svemu… Uzvišenost je ljubav uvek. Ali je u Ribama predanost tome, dakle potraga, lutanja, jedan poseban cilj postaje dokazati svetu da je vera u ljubav neuništiva i da je ne znam kakva lutanja neće omesti.
Teški aspekti te Venere u Rbama bi ukazali na iskušenja na putu veri, ali ovde u trigonu sve priča o jednom mirnom trajanju i večnosti. O tome da najvažniji amulet koji donosi sreću i protekciju ne kupuje se kod Kineza ni u spiritualnim prodavnicama svetskim metropola, nego stane nekad u jedan red tek, kao kad Fred piše i kaže „Tvoja vera me uvek vrati sebi.„
Pa kad krene priča o ljubavi, a vi slobodno recite „ostani sa onim čija te vera uvek vrati sebi“ i odjednom drugi neće imati ni „ali“ ni bilo kakvu psihologizaciju, intelektualizaciju. Svi znamo šta nam treba, odustali smo zavedeni glupostma da verujemo u ljubav, a jedino u to možemo da verujemo jer znamo da postoji i da ima jednu supermoć, može da vaskrsava. Ne mislim na ponavljanje istih veza, ni na to koliko samo puta pomislismo da više nikad voleti nećemo tako, a kad ono… Već vaskrsava u smislu da ova ljubavna priča tačno osećate da je negde i dalje živa. Pa baš zato kad nam se desi osetimo da je vaskrslo nešto predratno, prastaro ili kažemo „kao da se znamo iz prethodnih života“. Drakula, odnosno Bram Stoker, je ipak imao najbolju definiciju da izvine njuejdž sa sve prošlim životima, „Čekao sam 4000 godina da te sretnem.“
Ljubav. Ta jedna do koje stignemo ili baš zato što stigli nismo, lakše sa ovog sveta odlazimo kao da nas je prodao jer nam je nije dao.
Za one koji su propustili tu objavu podeliću vam je ovde pa ako još veru izgubili niste, a pogotovo ako ste malo i romantik – osetićete sve i što rekla nisam.
Veliko hvala na dobroj volji Tatjani Vukelić koja je ovo pismo prevela u celosti sa nemačkog. Ujedno, moja preporuka ako vam ikada zatreba prevodilac za nemački jezik. Njen kontakt mail je tatjana@vukelic.info
5.avg 1943.
Draga Franci,
tek danas ponovo stižem, draga moja, da Ti napišem par redova. Najpre Ti se najsrdačnije zahvaljujem na Tvojim ljubaznim pozdravima. Juče sam primio 3 pisma odjednom, 2 od 23.VII. i 1 od 28.VII., i sada hoću da Ti odgovorim na njih. Da, Franci, moram da kažem da si u pravu, kad tvrdiš da „zvuče staromodno“ ali opet moram da preskočim to i da Ti kažem da mi u pismu od 28. činiš nepravdu.
Ne želim dalje da se upuštam u raspravu, ali kada sebi umišljaš da samo u trenucima usamljenosti mislim na Tebe, tu se varaš, jer bih u tom slučaju odavno morao da Te zaboravim. Nisam od onih koji žele da se pokažu pametnijima ili boljima nego što jesu, ali jedno želim da Ti kažem: kada bih naime uvideo “veliku ljubav” prema Tebi stvarno samo tada kada sam usamljen, to bi bilo tužno, jer bih time lagao samog sebe i učinio svoj život tužnijim nego što jeste. Ono čime sami sebe obmanjujemo teže je da se preradi od onoga kad samo druge obmanjujemo. Ipak, poznaješ me, ne želim da Te odvraćam od Tvoje vere. Što se tiče “nevolje” /radi se naime o reči “Not”, a koja može da znači: nevolja; patnja; beda; siromaštvo… napomena prevodioca/ možeš da budeš bezbrižna. Fred sigurno nema potrebe za nečim, ukoliko sam to nije želeo. Iako jako čeznem za par spokojnih sati sa Tobom, možda ćeš i Ti još imati prilike da se čudiš zbog mene. “Uvek može nešto (novo) da se nauči”! Tvoja vera me uvek vrati sebi.
To što si Gerti uzela kod sebe je vrlo lepo, stvarno me raduje. Reci, da li još uvek viče onako, kad izlaziš? //Napomena prevodioca: izvađeno iz konteksta moglo bi da se pomisli da se radi o nekom detetu, međutim ovde se zasigurno radi ili o starijoj osobi, ili o osobi koja je upućena na tuđu negu!/ Nadam se da ne, inače nećemo uopšte moći da izađemo nasamo kad ponovo budem došao na odmor. Takođe se radujem da ona još ponekad pomisli na mene i strašno mi je žao što sam morao da je razočaram! Reci joj da je najsrdačnije pozdravljam i šaljem puno pozdrava.
Budi najsrdačnije pozdravljena
od
Tvog
Freda
