Mars će ući u Ribe sredinom maja i kako sve to počne da se preliva i ranije i oseća… a evo i kiša je krenula, vreme je za objavu.
Mars u Ribama su sve diverzije, subverzije, špijunaže, praćenja, spinovanja, izludjivanja (kao paranoja i to), nesreće na moru, požari na brodovima, napadi na (sa) mora (gusarski), ali često na Mars u Ribama dešavaju se železničke nesreće, još nisam potpuno pohvatala simboliku do kraja zašto u Ribama više nego u Vodoliji ali statistike su takve, pobune u zatvorima, napadi maničnih, opsednutih, teška trovanja, nove afere po religijskim centrima, raskoli, ispadi, blamovi običnih ljudi, akcije Interpola i ono kad nekog uhvate koga su dugo tražili i sl, padaju tada narko bosovi i sličnog ranga krimosi, ili rat klanova, protesti koji se otimaju kontroli, postaju masovniji i manje kontrolisani, jer u Ribama Mars nema snagu koju poznaje iz Ovna, ovde je sve stvar berzerka, malajskog ludila, napalm koji pokreće dinamku, obuzetost, biti obuzet, a nekad oduzet. Ovo su talasi koji su dugo ćutali pa progvore (cunami). Ko i vulkani i svi oni što mnogo ćute i tihuju pa se probude nezaustavljivo. Ovo je vakcina, ili još više ožiljak od vakcine a i očekivano nastavljanje raspravljanja o vakcincijama.
Ovo je osećaj beznadja, ali i trans svakog umetnika koji nadahnut ovim Marsom stvara genijalna dela. (Majls Dejvis, Van Gog, Billie Holiday, Mikelandjelo, Kazanova, i glumci koji nema šta ne mogu da odglume poput Hopkinsa, Denzela ili Heat Ledgera posle koga će i Žoakinov Džoker pasti u zaborav vrlo brzo)
Jedan od mojih omiljenih Marsova, koji poznaje život više od svih. Koji upoznaje ljude dublje od svih. Koji razume strah i nihil. Koji gadja uvek u centar čak i kad žmuri ili je uradjen. Kao moj prijatelj kome posvećujem ovaj post 😀 Koji je tu da zatalasa i uzburka, da nepogrešivo vidi sve negativno pa mu je negativističko mišljenje blisko.
Svi fiktivni karakteri ne baš srećne sudbine. Ovo samo malo liči na Indijana Dzonsa zbog divljih ambijenata, avantura i čudesnih opasnosti, ali kako ga na kraju nije pojela anakonda niti ubio s ledja neki fanatik – ovo nije Indijana Dzons. Ovo je Stiv Irvin koga ubija raža, ovo je Če Gevara (koji ga je tu imao) lekar revolucionar u trenutku kada ga hvataju u zasedi prethodno ga ranivši u nogu (onesposobljavanje) ali ovo je i rečenica koju Če izgovara pred smrt svom egzekutoru: „Uozbilji se dečko, treba da pucaš u čoveka.“ Ovo je svaki asasin iz mraka.
Ovde nema nade. Samo kiša koja ne prestaje danima kao u Blejdraneru. Jer ovo je Blejdraner i od početka do kraja monolog sa slike.
