Mars je u Vodoliji od sredine maja. I kako će ove godine biti retrogradan i šetati se malo Jarcem, a malo više Vodolijom – dobro je očekivati neočekivano, biti startan za rizike i iznenadjenja, spreman za skok u novo. Takodje, da ne budemo nerealni – ovaj Mars je vrlo incidentan. Od pažnje za volanom jer sad niko ne gleda ni levo ni desno već pravo, pešaci pretrčavaju fiksirajući tramvaj koji žele da sustignu, do onih koji u za to nepredvidjenom momentu menjaju traku jer su promenili u glavi pravac kuda žele da idu, oni koji naglo skreću, daju gas čim se upali zeleno. Dobra stvar je što većina njih sada ima poverenja u svoje reflekse – jer Mars u Vodoliji su refleksi, adrenalinska potreba za situacijama u kojima ćemo ih testirati a to su sva ta nagla kočenja, startovi, špic obilaženja. I većina stvarno ume da izvede to što izvodi na saobraćajnicama (ma koliko to i dalje bilo neprilagodjeno i rizično kad gledamo sa strane).
Čak, takvi koji nas prepadnu jer prolete iznenada za kojima onaj pešak dobacuje koju psovku najmanje su u opasnosti. Najviše su oni koji su nespremni, nisu startni i ne snadju se odmah. Svi koji voze by the book kao da je ulica akademija gde primenjujemo ono što smo naučili iz knjiga moraće da predju na iskustveniji nivo – da voze malo i po šinama, da okreću kola u uskim ulicama, da se guraju izmedju kamiona i tramvaja, parkiraju knap i rade sve ono zbog čega bi graške znoja mogle da im se sliju sa čela. Ali. Praksa i iskustvo stiče se upravo u ovakvim prilikama. Otuda mnogi i upisuju sada vožnju mada im Mars u Vodoliji daje one stroge i netrpeljive instruktore sa jako malo nerava za iste greške dva puta. No bude čukanja tu i tamo pa i automehaničari sada rade punom parom, kao i svi servisi koji služe saobraćaju, komunikacijama i hitnim službama (vatrogasci, hitna, policija).
To su i servisi koje pozivamo kada je hitno – vodoinstalateri koje budimo u ponoć jer je pukao ventil, agencija za seljenje, moleri, stolari, svi „hitno mi je pomagajte!“ radioničari. Sada se obnavlja po kući sve što treba da se popravi, zameni, otkači, zakači, menjaju se vrata, negde prozori, a negde se diže krov na kući konačno posle godinu dana pauze. No radi se. Ovo je Mars koji revitališe fizičko telo i tera nas da smo na nogama, budni, manje spavamo, ali orni smo. Jurcamo više nego inače, ali i počinjemo da razmišljamo kao majstori, inžinjeri, taksisti. Konstruktivno, brzo u sekundi, munjevito.
To malo lukavstvo i snalaženje uzbudjuje ljude jer se sa svakim novim takvim iskustvom svako može osetiti još više samostalno što je od onog prvog koraka još bio sjajan osećaj. No problem nas sada tera na taj „prvi put“. Majstor se u pola noći ne javlja i vi sami uzimate da sredite ventile ili popravite veš mašinu, zamenite neki deo na autu. Mars u Vodoliji je inžinjerski Mars. To je i ona napeta scena u filmovima „plava žica ili crvena“. Ili BUUUM! Ovo je najpoznatiji inžinjerski brend koji se zove „Uradi sam“.
No bude tu prštanja, nervoza, bacanja alata i svega u toj eksploziji nerviranja što nešto ne ide. Jer kod ovog Marsa mora prvo da ne ide pa da ide. Ili, naš slučaj – prvo unapred rezervišete petodnevni odmor na Paliću pa ga otkažete u poslednjoj minuti jer je dete dobilo visoku temperaturu, a onda istog dana švrljajući netom jer „na Paliću sam pa imam kad“ naletim na stan koji je po svemu odgovarao onome što smo tražili. U vreme kada su sve radnje već zatvorene pošaljem online upit, telefon mi zazvoni posle pet minuta – kao da je sasvim normalna stvar da se stanovi gledaju u deset uveče. Odemo, vidimo, to je to – uzimamo! Zato i ako vi izdajete ili prodajete nešto već dugo, možda sad naleti onaj koji će odmah i da kapariše i kome treba. Neko kome je hitno iz ma kojih razloga ili ko je spreman. I sad ide ono, da smo bili na Paliću ne bi… ali Mars je već bio u Vodoliji on je tu da nas baca. Da nas troši nepotrošivo, da nas umara i pušta da se sudaramo sami sa sobom da bi onda cap u jednom momentu sve preokrenuo. Pogotovo ako ste Uranski tip, Vodolijski ili vam je Uran negde jak ovih par meseci koje slede verujem da će vam doneti dosta dešavanja kojima se baš tada ni najmanje niste nadali jer ste očekivali nešto drugo, pravili planove i slično.
One banalne svakodnevne stvari da ne pominjem, al taman jedno završimo, nešto drugo se pojavi. Otkači se kotlić, ajde sredićemo to već, stigne nov šporet bez kabla, e to se kupuje posebno i zakazuje montiranje za koju hiljadarku ili… uradi sam! Sat vremena pre klijenta (skajpom) ugase nam internet zbog selidbe bez najave.
Vodolija nije znak koji privlači novac osim ako nema nameru da ga skoro pa sa gadjenjem potroši što pre. Kao da hoce da ga se ratosilja. Pa ma koliko mi svi voleli da dobijamo, ovo je takodje period kada nesvesno zapravo žudimo da se ratosiljamo imetka, ekstremniji slučajevi naprave i kolaps poslove, puca se lako, rizikuje pa neko dobije a neko ne ali novac curi i troši se baš kao i čovek, jer stari je to zapravo ugovor napravljen ko zna kad još koji svi znamo koji kaže sreća (talija) za jednog je maler za drugog. Ako nadjem 10 evra na ulici nalazimo ih na tudje loše jer ih je neko izgubio. Ali ta stotka je naša talija. I ako malo bolje razmislite – nema sreće a da nije na nečiju štetu, umenjanje, ili to loše. Pa i kada bukirate odmor na last minute – ta agencija je spustila cene i u gubitku je. No umešamo li Jupitera savesnog, eno ga gde nesvesno to što mu je palo s neba plaća na ćupriji jer će mu tako biti lakše. No ovih par meseci pred nama nisu od morala ni savesti napravljeni, već metafizike čiste koja poznaje zakone i gde je čovek svaki informacija koju treba umeti pročitati. Ne njega, ne ni slušati ga već ga očitati. I tog čoveka, i taj taksi koji vam je došao, i ženu koja vas je zaustavila i nešto pitala, i da li su vam vratili kusur ili nisu imali sitno, jer sve to iz jednog kosmičkog algoritma dolazi. Kao što rekoh u tekstu na Facebooku „Kocakari sve to znaju…“ zato im čik makni pikslu u sred partije. Znaju da se talas menja kad nova informacija udje, odnosno novi igrač ili se promeni krupije. Zato je ovo i divan period u kome su takvi uvidi uzbudljiviji možda čak i od prvog poljupca. Ko je propustio kraću verziju ima je i ovde: https://sanjaperic.com/2018/05/30/pogled-na-jun-2018/
Sanjari, sami, u hodu, bez volje da išta kažu
primaju zvukove svijeta do ruba svojih usta
i onda, besvijesno, nikom, u šaptu obrazlažu
kako je vasiona duboka i strasno vrlo gusta.
– Tin Ujevic