Posle prvog kursa astrologije

Kada sam negde prošlog leta rešila da realizujem svoju ’pilot školu astrologije’, da vidim mogu li ja to, entuzijastički sam postavila na blogu poziv zainteresovanima da se jave. Mislim da sam čak otišla nakon toga na odmor – ne nadajući se da će se do oktobra (za kada sam planirala početak kursa) javiti dovoljno ljudi. Pošla sam od toga da je već puno astroloških škola, jer mi – astrolozi, osudjeni smo da budemo samouki. Ne.. ne postoji u ovoj zemlji (niti će postojati u neko skorije vreme) pristojna škola (kada kažem pristojna, mislim zvanična na nivou jednakom drugim školama) ili makar katedra na nekom fakultetu koja će izučavati ovu drevnu veštinu. Padalo mi je na pamet da je logičnije da prvo knjigu napišem pa onda da pokrenem kurs astrologije, ali ruku na srce, ove dve godine arhive na ovom blogu ispunilo bi stranice ne jedne već dve knjige…
I valjda po principu da slično-slično privlači, koliko sam ja bila entuzijastična, toliko su svi oni koji su krenuli u oktobru na kurs pokazali svoj entuzijazam, koji se bar za mene ogledao u tome što nisu znali šta ih čeka – ali su mi verovali.
Znate kako, nekada možete vi imati ne znam kakve planove, nacrte i programe, ali u materiji kao što je astrologija, zakoni forme i rutine – jednostavno ne važe. Dešavalo se zato da u Uranovskom stilu Vodoliju nabrzaka preletimo, dok smo osam sati proveli učeći Jarca. I što je najbitnije – niko se nije bunio! Kao da smo svi pristali da nas astrološki duh nosi, pratili smo znake.

Često se dešavalo da se svi kolektivno naježimo neverujući da nam svemir tako jasne poruke šalje da smo na pravom putu. To je ono kada se dva ili više dogadjaja koji stanu u tih 4 sata nedeljno medjusobno tako preklope da vas na jedan delić sekunde izbace iz ove dimenzije i zasene nečim što se može nazvati čarobnim osećanjem koji definitivno nije slučajnost.

I da, jako sam se bojala kako će sve ispasti, i možda bi i kasnije imala taj strah da nije bilo poverenja. Kada je nedostajalo, razgovarali smo kao što ukućani razgovaraju za stolom, i jedni drugima u lice govorili šta mislimo, hrabreći se i učeći poverenju. Naučili smo da prihvatamo sebe na jedan nov način i da i svoje najveće slabosti iz horoskopa razapnemo preko table (na kojoj često nije bilo dovoljno mesta) i nahranimo ga dobrotom, ljubavlju, da razumemo da loše ne mora biti loše ako pokrenemo one pozitivne snage Dobra.

Razonodili smo se i učili gledajući filmove, kojih je na početku bilo više, jer kasnije su analize i tumačenja tražili da sami ’vidimo slike’, umesto da nam ih reditelji serviraju. Al ipak, svi ti filmovi odlična su materija za prve korake i razvijanje slikovne simbolike u astrologiji. Od plaćenih ubica preko Bukovskog do Markiz de Sada, dok je Hendrix svirao u backgroundu (koji se ispostavilo da je odlična inspiracija, što i nije nelogično budući da je Jimi u svom horoskopu ima UR Ge 5 0 SA Ge 120 NE Li 9), šetali smo se vekovima, životima, ljudskim sudbinama, i tražili smisao.

Moja pilot škola trajala je dva meseca duže na kraju od planiranog, sve ukupno sedam meseci. Otvorili smo beskrajnu astrosimboliku, bar po jednom doživeli ’spoznajni udar Urana’ i nošeni „parsifalskom“ verom tragali za Istinom, ne malo puta zanemevši kako je moguće da se „sve to vidi!“

Sećam se da su me neki prijatelji savetovali da pre prijema u školu uradim horoskope potencijalnim kandidatima, pa da po tome napravim grupu. Al kako ja to da uradim, ja koja imam Jupitera u Ribama – koji se večno kune u svemir i zna odavno da će neka sila koja kovitla svemirom urediti grupu baš tako kakva treba da bude, i što bih se ja toj sili zamerala? Zato sam i pustila, kao što inače u životu puštam da se stvari razvijaju same, od početka do kraja, sa ogromnim poverenjem u astrologiju. I zaista, grupa je vremenom dobila svoj identitet, svoje navike, ko se nije mogao ukopiti vremenom je odustao, a onih dvadesetak koji su ostali (sve su brže radili, otkrivali sebe u jednom novom liku-astrologa, i kada nam je bilo možda najlepše – kurs se završio. Ali ne i avantura. Ona je zapravo tek počela. Sada je na svakome da nastavi dalje sam, da istražuje, misli, pita se, da crta i vadi aspekte, žvrlja po papirima tražeći logiku, da povezuje i da na pitanja na koja ne može da nadje odgovor – čeka kroz iskustvo dok se odgovori ne pojave.

Za kraj zapamtite ono što sam vam govorila da je Milekić stalno pričao, da „dva sata logičnog promišljanja više vredi od čitanja astrološke literature“ i ne zaboravite, odgovor koji dobijete serviran na tanjiru ukida vam onaj osećaj otkrivanja koji ste više puta dotakli. Zato samo uronite spiralnim putevima u najveće dubine horoskopa, verujte onome što vidite, otkrivajte i sijajte!