03 Feb 2013, napisala Sanja Perić tag: jupiter, rak, sunce, vodolija

Četvrto pismo – O Suncu, slavi, vodjama, narodima i Jupiteru u Raku

Jeste malo kontradiktorno, da sada dok smo u sezoni Vodolije, znaka u kome se Sunce loše oseća biram baš da o Suncu pišem, ali možda i nije sve to bez smisla. Možda tek onda kada nešto zanegiramo uspemo da shvatimo suštinu zanegiranog, izgubljenog i izruganog. Možda bez tog sunovrata Sunčevog u Vodoliji, gde je Sunce u znaku svog izgona kao proterani Napoleon, gde je Sunce svrgnuto poput svih Lujeva, Miloševića, Gadafija, gde je Sunce meta tog Vodolijskog nišana koji retko maši jer zna da samo jedan hitac ima na sve Kenedije i Djindjiće ove planete, možda baš tada kad se pad desi, i narod veruje u dolazak boljeg, ne shvata da to bolje se bez Sunca koje u tom času mrzi baš zato i zove uvek Anarhija. Koje god doba bilo, ono što nakon Sunca svrgnutog sledi je haos. Nered. Anarhija. Nepoštovanje. Kosmos tu priču od početka zna i odaje baš ovom slikom Sunca u Vodoliji. Pa kako je Sunce i svaki poredak, ma koliko tiranski bio jer Sunce će uvek imati ambiciju da svoju slavu koja se samo još može nazvati moć i nikako drugačije širi i za sebe uzima, u Vodoliji to je dovoljan razlog da se stvori opozicija, revolucija, pobuna – jer naspram te tiranije, čovek oseća da nije jednak u slobodama i često pravima sa onima što su moćni.

03 Jun 2012, napisala Sanja Perić tag: eklipsa, mesec, sunce

Pun Mesec – pri tom pomračen, a vi kako ste?

Pun Mesec, pa još pomračenjce – lunarna eklipsa, po mom iskustvu mnogo teža situacija nego Sunce kada se pomrači. Em što i duže traje od solarne eklipse.
Jer Mesec je instinkt koji sada u mraku biva ‘zaslepljen’, Mesec je duša na koju pada senka, tv ekran je u mraku, smetnje u vezama, kuršulsi na malim sijalicama, pomoćnim i lampama, što i nije toliko bitno koliko to da je Mesec i ono nacionalno nesvesno, i kolektivno nesvesno i prenatalno nesvesno. Koliko nesvesnog u jednom biću. Koliko arhiviranog sećanja, prividno zaboravljenih slika, dogadjaja, memorijskih kartica sa brižljivo ispisanim datumima i učesnicima živi u nama a da nismo toga ni svesni. Ali znamo šta je inspiracija, i šta je to kada nam pesma podstakne emociju zvala se ona sreća ili tuga, i kada to lirsko i nežno, skriveno i intimno u nama – što je uvek prikazano Mesecom satisfakciju svojih žudnji emotivnih traži, vapi za ispunjenjima želja kojih se ni nabrojati ne može, jer ni ne zna čega sve duša nije ostala gladna, jer da.. baš tako, ovo je glad duše, a ne tela, ovo je … ma donesi još jedan bokal domaćeg vina jer smo prvi slistili za čas.. pala senka na bokal žednih duša, jer žedj je ovo prijatelji, žedj emotivna, i u stvari suša jedna starozavetna. “U mrak! U mrak!” Povikše tamne senke što na duhove liče, al’ duhove prošlosti koji u našem Mesecu žive. U duši celoga sveta, svakoga od nas, pa i onaj što se odrekao pesme, vina i romantike – eto ga gde krišom, u mraku sada suzu pušta i seća se… amarkord.. rekoh to i danas na času iz ne znam kog razloga… Sećam se… Sećam… I sad, kad krenu slike, kao i sve u Strelcu u kome nam se Mesec sada zatekao, nižu se strastveno i furiozno u jedan u stvari – film..
Ali kako Mesec krivi, menja, oblikuje onako kako duša želi – ništa tu realno sad nije. Pa ni prošlost. Koji je to beše film gde jedan dobar frajer reče, “Stvari ne pamtimo kako su se desile, nego onako kako smo ih doživeli.” KOliko istine u jednoj rečenici, a Mesec je taj koji je snimio poput pijanog kamermana, uključio je blur ni ne primetivši, zavarao sebe samog, on voli blur, on voli mrak, šmek u kome se naslućuje, jer naslućivanje je ljudskoj rasi zavodljivije i opsesivnije od jasnog vida. Ko se još zaljubio po danu, ma dajte molim vas! No tek kad padne noć, u mraku kluba, u tami neke sobe, tek tad vidimo njenih očiju sjaj… I samo u mraku žena zna koliko je muškarac želi, taj ženski princip svekolikog magnetizma i jasne strasti što na najlepšu bajku liči.. i ko posle takve noći ne mrzi Sunce!? Ma mrzimo ga svi što mora da sepojavi u svojoj volji i imperijalnom izdanju svakog dana ponovo i prekrati noćni sjaj duše.

27 Jul 2011, napisala Sanja Perić tag: NASA, sunce

Lice čoveka na Suncu

“Pomoću letelice SDO (Solar Dynamics Observatory) napravljeni su snimci na Suncu na različitim talasnim dužinama, čime želi da se naglasi kako se na različitim talasnim dužinama otkrivaju drugačije karakteristike. ” (izvor)

SDO je Nasina letilica – lansirana nedavno kako bi detaljno istražila Sunce. A novo otkriveno je sledeće:

Ono što su posmatrači primetili jeste da na različitim dužinama Sunce pokazuje lice čoveka. Lice menja u nekoj meri svoje ekspresije,  a mene jako podseća na ’smajlija’. E sad, Harvey Ball (čovek koji je kreirao prvog žutog smajlija kakvog ga znamo) nije bio astronom, mada nije bio ni dizajner – već bivši general Nacionalne garde u II svetskom ratu. Jung je prvi definisao kolektivno nesvesno kao najstarije nasledje iskustava predaka, pa svi ljudi bez obzira na kulturu, naciju imaju zajedničko kolektivno nesvesno koje čine arhetipovi. Ako su neki naši prapreci znali za ova lica na Suncu, nije onda iznenadjujuće da Harvey Ball tako verodostojno napravi Smajlija.. ili možda više volite da verujete u slučajnosti?

24 Aug 2009, napisala Sanja Perić tag: 2011, drustvo, jupiter, mars, mesec, neptun, saturn, sunce

Ne cvikaj generacijo

photo: “Heil” © Glen Lowry
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.

“Još jedna izgubljena vrednost jeste stid. Da li ste primetili da ljudi više nemaju stida, te se tako događa da, u društvu časnih ljudi, čovek može da sretne tipa optuženog za najgoru korupciju, koji pri tom ne skida osmeh sa lica, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. U neka ranija vremena, njegova porodica bi se od stida zatvorila u kuću, ali sada je sve jedno te isto i takvog tipa zovu da gostuje u nekim televizijskim programima, gde se prema njemu ophode kao prema gospodinu”. (Sabato “Otpor”)

Šta će nam u horoskopu ukazati na to ima li čovek u sebi stida, a samim tim i ljudskog poštenja, trudi li se i koliko da bude i ostane ispravan u svojim delima i mislima.
Nekada, na ovo pitanje bilo je lako dati odgovor. Uz jakog Jupitera se vezivao moral i jak duh, uz dobro postavljenog Marsa čojstvo i junaštvo, jak Mesec beše simbol svekolikog saosećanja i sapatništva u kome je nemoguće postati iole hladan i gluv na suze i tudje patnje. Ako je Saturn bio jak i u dobrim aspektima, mogli smo pred sobom imati strogog sudiju što sebi ne oprašta i sebe tiraniše sumnjama svakojakim, čoveka ozbiljnog lika, što je dosledno (tada) ulagao svoju kičmu u sistem i unapred se javljao kada je kriv bio – dolazio sam po svoju kaznu (u aspektu recimo sa Jupiterom) jer kazna oslobadja. Znao je tada on da reći kriv sam, ja sam pogrešio – nije bilo zlo, već spasenje. Jer nikakva patnja duha, beda, muka ne mogu čoveku oduzeti ispravnost i dobro, ne mogu ga pokvariti, pa ako se solidarišem i ja sa svim prognanima, namučenima, sirotima (mislio je on tada), ako i ja istupim i preuzmem na sebe svoje parče muke i krivice, moje poštenje spašavam, svoj duh uzdižem – a snagu za to da još bolji budem sebi vraćam.
Those were the days…

28 Mar 2006, napisala Sanja Perić tag: godišnji horoskop, lav, sunce

Lav u 2006.

photo: “Leo” © Terra Barrett
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.

Rekoh u prošlom tekstu da pored Strelca, Lav je takodje znak koji je nešto teže prošao bar u ovoj 2006. Mada, kada govorim o ovom vatrenom znaku, posebno naglašavam da je Saturn u Lava ušao još od jula 2005, što dalje znači da su još od tada Lavovi svi načeti i uhvaćeni među Saturnove prstenove koji će imati zadatak da ih, koliko god oni nastojali da se nošeni svojom Sunčevom prirodom šire, sada ograničavaju i stežu.

Saturnovi uticaji deluju polako, on ima svo vreme ovog sveta da odradi svoj zadatak. Neminovan je. Zato se od svih planeta vezuje za pojam sudbine, za ono što je neminovno, jer kada Saturn inicira neki događaj jedino preostaje prihvatanje istog, ma koliko bilo teško. I čini se da će sve do septembra 2007, kada će Saturn izaći iz Lava, svi rođeni ali i oni koji imaju Ascendent (podznak) u Lavu, u više navrata udarati glavom o zid, biti prinuđeni da se vraćaju u nazad, da iste stvari odrađuju i po više puta dok ih potpuno ne odrade kako treba, jer period preispitivanja, osvešćivanja sopstvenih crnih rupa, kompleksa, strahova, minusa, sada je aktuelan.

Kako se to praktično može prikazati? Na poslu je kucnuo čas da definišete svoje ambicije. Kao svaki Lav morate ih imati, jer bez njih svaki korak postaje uzaludan i više liči na lov na vetrenjače. Dakle, postavljanje prioriteta i ciljeva, visokih i dalekosežnih sad se nameće kao uslov za dalje.

27 Mar 2006, napisala Sanja Perić tag: eklipsa, sunce

Solarna eklipsa (29. mart 2006)

image: “Total Solar Eclipse” © E. Weiß
This image is in the public domain because its copyright has expired.

29. marta (sreda), Mesečeva senka će pasti preko zemlje i oni koji budu imali sreće, uspeće da posmatraju pomračenje Sunca, pojavu koja se inače dešava na svakih otprilike 6 meseci.

(Pomračenje počinje u Beogradu u 11:40, završava se u 14:01, a najveće će biti u 12:50)

Pomračenje Sunca se dešava kada se Mesec pri svom kretanju oko Zemlje nadje tačno izmedju Zemlje i Sunca. Znači – Mesec zaklanja Sunce.
Tačno je da je Sunce mnogo veće od Meseca, ali je i udaljenije od Zemlje 400 puta više nego što je Mesec, tako da pogledom na nebo ovo dvoje izgledaju približno iste veličine. Medjutim, u vremenu pomračenja, ako se ne nalazite na vrlo limitiranom delu Zemlje odakle će biti jedino vidljivo kako Mesec prekiriva Sunce, Sunce će uspeti da se “provuče” sa gornje strane Meseca… Dešava se da je tada i dan sam mračan, težak, bilo zbog magle, oblaka i sl, bude tmuran, a noć je najmračnija jer pomračenje se uvek dešava kada je Mesec mlad.

Ovaj prirodni fenomen je bio često korišćen od strane vrhovnog sveštenstva Egipta, za manipulaciju, ne bi li se sprečilo inaugurisanje mladog faraona koji je želeo da reformiše državu, sa ciljem da olakša život običnog Egipćanina, seljaka. Sveštenstvu se to nije svidjalo, pa su zloupotrebili znanje, koga su imali o kretanju nebeskih tala. Predstojalo je pomračenje Sunca.

O uticaju pomračenja, Sunca ili Meseca, egipćani su čini se znali mnogo više od današnjih astrologa. Samo Sunce u astroloskoj simbolici uvek predstavlja kralja, cara, predsednika drzave, pa zatim oca, sefa, svakog ko ima u svojim rukama odredjenu vlast, odredjeni autoritet. Pomracenje u ovom primeru iz Egipta, “predskazivalo je” brz pad Faraona. Dok bi danas moglo da nasluti “kraj” vladara, moćnih i svih na položajima. Smene direktora, pad veličanstva i autoriteta. Obzirom da je Sunce takodje i ego svakog od nas, centar, oko njega se ostali krecu, ono je svetlo, impuls zivota, volja, planovi, ciljevi, sve to sada dolazi u sumnju, biva “zasenčeno”.