23 Apr 2013, napisala Sanja Perić tag: eklipsa

Budimo prisebni, a ne van sebe (Lunarna eklipsa – 25. april)

Sve ovo sam prvo objavila jutros na fejsbuku, ali obzirom da po komentarima može da se zaključi da ljudi prilično osećaju sve to već – rešila sam da objavim i ovde. Tri objavljena posta tamo, probala sam da objedinim i dopunim, sa poklon pričom na kraju – a sve se tiče nadolazeće eklipse 25. aprila. Kao i sve ostalo, sve se oseća već u vazduhu, i ovaj tekst sve što želi da vam kaže je da zadržite mir i probudite svest. Eklipse su test dani koliko umemo da ostanemo svesni, odnosno PRISEBNI – predivna srpska reč za svesnost.

Čak i da ne znate astrologiju, jasno vam je da kada se na jednoj strani nadju Sunce i Mars zajedno u konjunkciji u Biku, a preko puta tačno Mesec i Saturn u Škorpionu, ne možemo baš da pričamo o cveću i proleću tih dana, jer ovo je slika sukoba gladnih i sitih, prekomernih želja i nedočekanih snova sa druge strane. Ovo je zavist onih što nemaju i neprihvatanje krivice onih što imaju – tog stereotipskog uverenja da su krivi jer imaju, da je obilan ručak nepravda jer deca u dolini Ganga gladuju. Ovo je hir Bika utoliko veći koliko je medijska agresija i jedna realna slika sveta teška i pritiska kao da hoće da ukine svaku radost i prepuštanje zadovoljstvu. Pita me juče taksista “Recite mi, kada ste poslednji put čuli neku lepu vest?” To je to.

14 Nov 2012, napisala Sanja Perić tag: eklipsa, mesec, saturn, škorpion

Eklipsa, Škorpion i Zambezi

Eclipse
(R.Waters, Pink Floyd)

All that you touch
All that you see
All that you taste
All you feel.
All that you love
All that you hate
All you distrust
All you save.
All that you give
All that you deal
All that you buy,
beg, borrow or steal.
All you create
All you destroy
All that you do
All that you say.
All that you eat
And everyone you meet
All that you slight
And everyone you fight.
All that is now
All that is gone
All that’s to come
and everything under the sun is in tune
but the sun is eclipsed by the moon.

Trenutna eklipsa (sinoć oko 23h) je u Škorpionu. Zanimljiv je fenomen da kako se pročuje da je nešto u Škorpionu (a sada su tu i Saturn i ova eklipsa) ljudi automatski udju u paniku i strah. Škorpion je nekada davno neko razglasio da znači – SMRT. Strah od smrti, kažu mnogi koren svih strahova, povlači tako Škorpionskim rekama i ostale, bujica nosi opsesije, jeze, bespomoćnosti i čovek pita ono njagluplje pitanje “dokle traje i kad će da prodje”.

Zašto je to pitanje glupo. Zato što ništa ne prolazi. Samo se menja. Sve traje dok se promena ne desi. Baš kao što život ne prolazi, samo se menja u trenutku smrti u obliku, i taj tren smrti na fizičkoj ravno je svakako kraj svemu i tad sve ovdašnje zasigurno prolazi, isto tako taj užasno duboko ukorenjen strah od smrti razlog je svakom, pa i najmanjem strahu od promene. Jer najveća promena je upravo – smrt.

I samo zato što je to promena – smrt je vezan za Škorpiona. Ne zato što boli, ili što se dižu spomenici, niti je to prikaz smrti iz ljudske persepktive. Zapravo ta škorpionski označena smret je ona koja nas ne plaši. To je smrt o kojoj se filozofira, koja stvara teorije, kvantne naučnike mami da energiju kontrolišu, pripitome, upoznaju, istočnjake da je nazovu karmom, a u hrišćanskoj religiji se priča o vraćanju mrtvih – nešto kao zombi return iz percepcije deteta koje drugačije sliku “vraćanja mrtvih” i ne može da pojmi.

03 Jun 2012, napisala Sanja Perić tag: eklipsa, mesec, sunce

Pun Mesec – pri tom pomračen, a vi kako ste?

Pun Mesec, pa još pomračenjce – lunarna eklipsa, po mom iskustvu mnogo teža situacija nego Sunce kada se pomrači. Em što i duže traje od solarne eklipse.
Jer Mesec je instinkt koji sada u mraku biva ‘zaslepljen’, Mesec je duša na koju pada senka, tv ekran je u mraku, smetnje u vezama, kuršulsi na malim sijalicama, pomoćnim i lampama, što i nije toliko bitno koliko to da je Mesec i ono nacionalno nesvesno, i kolektivno nesvesno i prenatalno nesvesno. Koliko nesvesnog u jednom biću. Koliko arhiviranog sećanja, prividno zaboravljenih slika, dogadjaja, memorijskih kartica sa brižljivo ispisanim datumima i učesnicima živi u nama a da nismo toga ni svesni. Ali znamo šta je inspiracija, i šta je to kada nam pesma podstakne emociju zvala se ona sreća ili tuga, i kada to lirsko i nežno, skriveno i intimno u nama – što je uvek prikazano Mesecom satisfakciju svojih žudnji emotivnih traži, vapi za ispunjenjima želja kojih se ni nabrojati ne može, jer ni ne zna čega sve duša nije ostala gladna, jer da.. baš tako, ovo je glad duše, a ne tela, ovo je … ma donesi još jedan bokal domaćeg vina jer smo prvi slistili za čas.. pala senka na bokal žednih duša, jer žedj je ovo prijatelji, žedj emotivna, i u stvari suša jedna starozavetna. “U mrak! U mrak!” Povikše tamne senke što na duhove liče, al’ duhove prošlosti koji u našem Mesecu žive. U duši celoga sveta, svakoga od nas, pa i onaj što se odrekao pesme, vina i romantike – eto ga gde krišom, u mraku sada suzu pušta i seća se… amarkord.. rekoh to i danas na času iz ne znam kog razloga… Sećam se… Sećam… I sad, kad krenu slike, kao i sve u Strelcu u kome nam se Mesec sada zatekao, nižu se strastveno i furiozno u jedan u stvari – film..
Ali kako Mesec krivi, menja, oblikuje onako kako duša želi – ništa tu realno sad nije. Pa ni prošlost. Koji je to beše film gde jedan dobar frajer reče, “Stvari ne pamtimo kako su se desile, nego onako kako smo ih doživeli.” KOliko istine u jednoj rečenici, a Mesec je taj koji je snimio poput pijanog kamermana, uključio je blur ni ne primetivši, zavarao sebe samog, on voli blur, on voli mrak, šmek u kome se naslućuje, jer naslućivanje je ljudskoj rasi zavodljivije i opsesivnije od jasnog vida. Ko se još zaljubio po danu, ma dajte molim vas! No tek kad padne noć, u mraku kluba, u tami neke sobe, tek tad vidimo njenih očiju sjaj… I samo u mraku žena zna koliko je muškarac želi, taj ženski princip svekolikog magnetizma i jasne strasti što na najlepšu bajku liči.. i ko posle takve noći ne mrzi Sunce!? Ma mrzimo ga svi što mora da sepojavi u svojoj volji i imperijalnom izdanju svakog dana ponovo i prekrati noćni sjaj duše.

27 Mar 2006, napisala Sanja Perić tag: eklipsa, sunce

Solarna eklipsa (29. mart 2006)

image: “Total Solar Eclipse” © E. Weiß
This image is in the public domain because its copyright has expired.

29. marta (sreda), Mesečeva senka će pasti preko zemlje i oni koji budu imali sreće, uspeće da posmatraju pomračenje Sunca, pojavu koja se inače dešava na svakih otprilike 6 meseci.

(Pomračenje počinje u Beogradu u 11:40, završava se u 14:01, a najveće će biti u 12:50)

Pomračenje Sunca se dešava kada se Mesec pri svom kretanju oko Zemlje nadje tačno izmedju Zemlje i Sunca. Znači – Mesec zaklanja Sunce.
Tačno je da je Sunce mnogo veće od Meseca, ali je i udaljenije od Zemlje 400 puta više nego što je Mesec, tako da pogledom na nebo ovo dvoje izgledaju približno iste veličine. Medjutim, u vremenu pomračenja, ako se ne nalazite na vrlo limitiranom delu Zemlje odakle će biti jedino vidljivo kako Mesec prekiriva Sunce, Sunce će uspeti da se “provuče” sa gornje strane Meseca… Dešava se da je tada i dan sam mračan, težak, bilo zbog magle, oblaka i sl, bude tmuran, a noć je najmračnija jer pomračenje se uvek dešava kada je Mesec mlad.

Ovaj prirodni fenomen je bio često korišćen od strane vrhovnog sveštenstva Egipta, za manipulaciju, ne bi li se sprečilo inaugurisanje mladog faraona koji je želeo da reformiše državu, sa ciljem da olakša život običnog Egipćanina, seljaka. Sveštenstvu se to nije svidjalo, pa su zloupotrebili znanje, koga su imali o kretanju nebeskih tala. Predstojalo je pomračenje Sunca.

O uticaju pomračenja, Sunca ili Meseca, egipćani su čini se znali mnogo više od današnjih astrologa. Samo Sunce u astroloskoj simbolici uvek predstavlja kralja, cara, predsednika drzave, pa zatim oca, sefa, svakog ko ima u svojim rukama odredjenu vlast, odredjeni autoritet. Pomracenje u ovom primeru iz Egipta, “predskazivalo je” brz pad Faraona. Dok bi danas moglo da nasluti “kraj” vladara, moćnih i svih na položajima. Smene direktora, pad veličanstva i autoriteta. Obzirom da je Sunce takodje i ego svakog od nas, centar, oko njega se ostali krecu, ono je svetlo, impuls zivota, volja, planovi, ciljevi, sve to sada dolazi u sumnju, biva “zasenčeno”.