JUPITER U JARCU – MADE IN PAIN (2020)

Nema sumnje da će ova godina biti više razumljiva starijima nego mladjima. Pozno doba predstavlja znak Jarca, čije su i radne i mlade godine prošle, koji mogu da se osvrću unedogled. Oni i inače lagano hodaju, usporavaju i više ne žure. Možda će im penzije biti povećane nešto sitno, tek za temu uz jutarnju kafu i lekove koji se uvoze i postaju mnogima nedostupni, jer Jupiter u kom god znaku da je uvek je mera realnog standarda odredjene zemlje, pa kod nas daje na sitno i skoro pa jadno, ali negde “tamo preko” ove godine će penzioneri i stari stvarno dobiti ono što im donosi dostojanstvenije pozne dane.

Stariji ljudi, penzioneri, mnogi od njih sami il’ bez osnovnih sredstava biće jedna od važnih socijalnih tema u 2020, a Jupiter kao dobrotovor ovde se pojavljuje tek kao nicanje privatnih staračkih hotela i domova za koje znamo da tek poneki imaju uslova. To su i gerontolozi, geronto negovateljice kojima će porasti cena usluga, jer gde je potražnja tu je i tržište.

Ne pita se Jupiter u Jarcu da li je to fer, jer… šta je fer?

Kada je u Jarcu on je tu u padu, što znači da njegove glavne osobine (optimizam, dobra volja, altruizam i poverenje) doživljavaju odredjenu vrstu krize. Kako kaže stari grafit, on je onaj optimista sa iskustvom. Onaj koji više ne veruje da može da spasi sve, da može da promeni sve, da može da se desi promena. Ovde zagrljen sa prihvatanjem realnosti kakva jeste on se oseća dobro, a ne sa revolucijom ili menjanjem ičega.

I zato pažljivo sa starima na ulici, u pošti, u porodici, u ulazu. Kakvi budemo mi prema njima biće takav i ovaj Jupiter prema nama. No baš sad kad je tu, stari pametuju, hoće sve da nam objasne i saopšte, komentarišu nesputano pa nam smetaju, lako postajemo grubi  prema njima, kritikujemo ih i osudjujemo, prebacujemo sijaset krivnji na njihova već natovarena pleća. Kao da nam sam pogled na njih i njihov očaj ili muku ukida optimizam, ukida veru da sutra može biti bolje. Normalno.

Pa i oni su oni koji su se nadali i nije im se dalo jer da jeste ne bi im starost ovakva bila. A mi, ubedjeni da ćemo ipak stariti bolje i humanije, kad ih vidimo – sve sumnje poput oblaka kreću na sunca koja su nas taman ogrejala.

Jupiter u Jarcu zato treba da je poštovanje jedne zrelosti, njihovih godina, iskustava kakva god da su bila. Kakva god da su im politička uverenja. Kakvi god da su im pogledi. Pa kada uhvatimo sebe da im nešto zameramo, samo u tišinu te misli. Jer Jupiter u Jarcu osim što nam dobacuje: “Ni ne sanjaš kako je to biti star” pokazuje nam upravo put ka starosti o kakvoj sanjamo, a to je najbolje objasnila Simon de Bovoar u svojoj knjizi “Starost”:

“Kada osoba u punoj snazi nema lične veze sa starcima, oni u njoj izazivaju prezir sa primesom gadjenja. Videli smo kako su tokom vekova pisci komedija koristili to osećanje. Pošto starac mladjem čoveku izgleda kao njegova vlastita karikatura, on nalazi zabavu u tome da ga karikira, ne bi li se od njega odvojio putem smeha. U tom ruganju ponekad ima i sadizma. U krajnjem slučaju, starci su svaki put oni koji gube: oni trpe zbog protivrečnosti svog položaja. U logorima smrti bili su prve žrtve odabira pošto je njihova radna sposobnost bila ravna nuli, nije im pružana nikakva šansa. U interesu je eksploatatora razbijanje solidarnosti izmedju radnika i onih koji ne proizvode, tako da njih niko ne brani. Stari ljudi zadržavaju osobine i mane čoveka, jer to i dalje jesu ali to javno mnjenje neće da zna! Ako starci pokazuju iste želje, ista osećanja, iste zahteve kao i mladi – oni sablažnjuju. Kod njih ljubav i ljubomora izgledaju gnusni ili smešni, polnost odvratna, žestina pogrdna. Oni “treba da budu” oličenje vrlina. Pre svega, od njih se zahteva vedrina. Tvrdi se da je oni poseduju, što ljudima daje pravo da postanu ravnodušni prema njihovoj nesreći. Njihova oplemenjena slika koju predlažu, to je slika Mudraca sa oreolom sede kose, bogatog iskustvom i poštovanog koji je visoko iznad ljudske sudbine. A ako se udalje od tog uzora onda padaju i nameće se slika stare lude koja trabunja, budale kojoj se rugaju deca. Na svaki način, svojom vrlinom ili svojom gnusobom, oni su izvan čovečanstva. Može im se, dakle, bez griže savesti odbiti taj minimum koji se smatra neophodnim za vodjenje ljudskog života. Sa takvim ostrakizmom idemo tako daleko da ga okrećemo protiv samih sebe: odbijamo da se prepoznamo u starcu, što ćemo i sami biti.”

Idemo dalje.

Mladima sa druge strane, tinejdžerima i dečurliji – ovo će biti godina važnih životnih iskustava.

To su oni terminali na kojima se upoznajemo sa životom. Šta život jeste i šta život nije. Jupiter u Jarcu je put kojim se mora ići ako hoćemo da živimo i upoznamo i dobro i loše, a on vodi isključivo preko bola. Bol kao put. Gubici kao put. Nepravda kao put i nepravda kao prijatelj u jednom kosmičkom smislu kao kad smo godinama kasnije zahvalni onima koji su nas boleli jer ne bi mi bili ono što jesmo da nije bilo njih. Scenariji su razni, od razvoda roditelja, nametnutih selidbi koje ruše mostove sa prethodnim životom i svime poznatim, nepravdi profesora, vršnjaka, roditelja, brata ili sestre, a možda je tada u naš život došla neka prva velika tuga koja je jasno povukla crtu i od tada više nismo bili mladi. Ovo je prvo istinsko saznanje da život u svojoj osnovi nije fer, a da je tek ponekad fer. Život nije pravedan, tek nekad.

Tu strah i bol zajedno demantuju sve ono što smo do tada u naivnom svetu odrastanja zamišljali da je. To su i laži, kradje, maloletničke delikvencije, falsifikovanje ocena, svedočanstava, ali i oni malo teži delikti zbog kojih i postoje popravni domovi.

I najzanimljivije je što ne postoji strogo pravilo da ako je ta radnja loša – čovek mora biti loš i obratno. Nekada će baš ta selidba u uredjenu Evropu i veći standard ove godine odvesti sina na kriv put, a delikti, krivice i kazne nekog drugog provesti kroz surovost i ukidanje opcija koje je usijana glava umislila da ima i umesto da ga slome samo će ga ojačati da sa svojim karakterom koliko god neprilagodjenim uradi nešto izvanredno uvidevši da svet u kome se našao nije njegov, pa će morati da stvori potpuno nov, svoj.

Jupiter u Jarcu je onaj dogadjaj koji nam menja život, ali i oni dogadjaji, situacije koje nas pretvaraju u ljude koji greše, puše, piju, lažu, skrivaju, svesno čine ili misle nešto loše, pakosno, maliciozno. Koji nekada mrze, zavide, mogu biti ljubomorni do pakla i nazad iako i dalje imaju bebi fejs i 13 godina (setite se filma “Iskupljenje” (Atonenment))

Za tinejdžere svakako važan period sazrevanja, za nova preskakanja granica koje su postavljene od autoriteta. Znamo da ne smemo, ali baš zato. Znamo da je opasno, ali baš zato. Znamo da možemo da izvučemo deblji kraj, ali baš zato. Preuzimamo krivicu, odgovornost, sami smo krivi. Tako se to uči u ovim godinama. Neke od tih situacija ostaće nam radosna uspomena na ludu mladost i sijaset gluposti koje smo činili. Normalan je strah roditelja za svoju decu “da ne naprave neku glupost”, ali zapravo gluposti su neminovne. Ono što je na roditeljima to je da ih puste da pogreše. Za one nešto mladje prva ozbiljna pitanja na koja je vazda teško odgovoriti a ne lagati jer daleko je sada ona livada gde skakuću jednorozi i gde je sve bezbrižno i miriše na vanilu. Završava se staza na kojoj smo voljenost podrazumevali i da će neko uvek stati na našu stranu ili biti oslonac.

Dalje mlade čekaju i neuzvraćene ljubavi. Doduše, ne samo mlade. Jer to je ono što ova godina uveliko nosi kada se o ljubavi radi. Uvek jedan voli više, jednom je više stalo, jedan više misli, čezne, želi, drugi manje ili ni malo. Ili – oboje su nameračeni ali je izmedju njih zid veći od Trampovog i Kineskog zajedno. Ili hiljadu kilometara vazdušnom linijom. Ako hoće onda ne može. Ako može onda neko neće ili ne da. Ovo su delkti u odnosima koje se zovu izdaje, prevare, laži i toga će biti i kod odraslih a ne samo kod mladih. Ovo su rastanci zbog puta, uvek oko puta (pre ili posle) neka važna dešavanja. Ovo su i zabranjene ljubavi, nedozvoljene od starijih ili društva, nepodobne u nekom smislu. U ova liberalna vremena i dalje su ostale na tom spisku – veze sa oženjenima i udatim ženama, kao i razlika u godinama preko 20 godina. Ranije, to bi bio “bitanga i princeza” scenario, ili Romeo i Julija plot – familije se ne podnose a oni se vole pa je negde i romantično kao ljubav koja je iznad i dobra i zla, iznad rasa i religijskih pripadanja. Biće i toga. No puno mučenja na koje se samopostavljamo ritualno ne bi li nas ljubav oplemenila kroz patnju. Jer da – divno je biti srećan i ustreptao zbog ljubavi, ali kako je samo uzbudljivo i tako, tako zrelo biti nesrećan u ljubavi! Pa iz jednog stanja u drugo, iz ekstaze u obamrlost, iz ravnodušnosti u opsesiju, iz zanosa i pasije u hladnoću. No vremena su moderna, a ljubav je slobodna, bez sjaja samo fascinantno da je i instant. Pa sa tindera na dejt, “e, jesi čula za BDSM?” Malo sam ja kao gospodar a ti submissive pa obrnemo uloge, ubacimo trećeg, oduzmemo osećanja, zaledimo krv.  Ko je lud da pati kad bol može da se oseti i na ovaj način, čemu inhibicije i čežnje kad je za to dovoljan jedan svilen šal a može i vuneni sa Zlatibora. Još kad bi stvarno moglo tako da se bude voljen, iako se biti obožavan (seksualno voršipovan) učini na sekund kao prigodna kompenzacija… no ne pominjem bez razloga, igre moći su na tapetu u svakom smislu, kao i u partnerskim odnosima pa jedan koristi a drugi je eksploatisan.  

I nebo je za ljude
I zemlja je za ljude
I pad je za ljude
I ljubav je za ljude
Ljude kad se trude 

(Artan Lili “Oud”)

Ovo su i platonske ljubavi u samoći, u čekanju i odisejskim plovidbama kroz imaginarno. 

Ovo su medjutim i ono što moderan svet zove “karmičke veze”.

Zapravo zapisima genetskim ili možda stvarno karmičkim  (nisam vernik u tom polju) predodredjeni susreti. Sudbinski susreti i veze koje ne mogu lako da se završe pa traju i traju bilo da su javne, tajne ili on-off. To kod mladih i slobodnih. Kod zauzetih se ti sudbinski susreti ne zovu više “karmičke veze” nego ljubav i iskušenija. Postoji knjiga koja je pravi biser da je čitate na ovog Jupitera u Jarcu ako vas dotiče tema ljubavi. Pogotovo ako ste u dvadesetim godinama. To je “Aleksandrijski kvartet” Lorensa Darela. Jedan od razloga zašto bih volela da na sedam dana ponovo imam 20 je i taj – da po prvi put ponovo pročitam “Kvartet” samo zbog tih doživljaja i osećaja. Lepim vam sad nekoliko odlomaka iz ove knjige kao grafite za ono što 2020. nosi u ljubavi.

“Ljubav je tečan fosil.”

“Zato što danas ništa ne oseća kaže mi da je zaljubljena u mene.”

“Ova prisnost ne treba da ide dalje, jer smo sve njene mogućnosti već iscrpeli u svojoj mašti.”

“Volela je moje slabosti jer je osećala da mi je tu od koristi.”

“Sasvim je moguće voleti one kojima nanosite najviše bola.”

“Polna ljubomora je najčudnija zverka i u stanju je da se svuda nastani, čak i u sećanju. Želim da im još jednom udahnem život do one mere kada bol prerasta u umetnost.”

“Ništa se ne nauči od onih koji nam uzvraćaju ljubav.”

Logično. Kao što da bi naučili da hodamo najpre učimo da padamo, tako i da bi naučili da volimo (izjavljujemo ljubav, pustimo doživljaje da nas protresu i obuzmu potpuno, da delimo sa drugom osobom te trenutke nesputano i bez imalo grča dok se u tišini gledamo u oči) najpre učimo da patimo zbog neuzvraćenih emocija. Učimo da volimo i kad nemamo.

Da pucamo po šavovima jer smo se stegli i skupili u očekivanjima ega, u strahovima naših intimnih nadanja. Jupiter u Jarcu je atak na ego za njegovo dobro, da bi nadišao sebe, svoje rigidne zahteve, da bi se kroz pad učio letenju. Pa dok jedno mlado biće pati zbog neuzvraćene ljubavi (za koju ni ne zna kako da se bori iz straha od odbijanja i još veće povrede pa radi ono što je radio i sa tri godine – očekuje) sad ga vidimo kako ne beži od tog osećanja koje je neprijatno, koje peče u želucu, izaziva seizmičke potrese i vulkanske erupcije u telu, već kao da mu hrli pa prelistava po hiljaditi put poruke, pa preslušava tu pesmu na repeat do umetnosti, dok se duša kida do lakoće, jer boli i boli i boli nas ljubav – do za korak ili pet hrabrijeg početka i starta sledeći put.

Ova dva gifa koja sam upotrebila kao ilustraciju uz ovaj pasus su zapravo scene iz meni mnogo dragog filma koji pogledam jednom godišnje. “Love Me if You Dare!” je zato preporuka svima koji film nisu gledali. Trailer: https://www.youtube.com/watch?v=5buvvd5z7Gw

Kako će u 2020. Venera biti retrogradna u Blizancima od aprila do avgusta, a Mars retrogradan u Ovnu od 28. juna do 6. januara 2021. punih šest meseci (!) očekujem da će mladi koje obe ove planete predstavljaju imati jako dinamičnu godinu u emotivnom smislu. Isto i stariji, jer u zaljubljivanju smo svi uvek mladi. Bilo da ćete patiti zbog raskida ili umirati od sreće zbog početka, bilo da ste slobodni ili ne, potreba da se osećamo zaljubljeno, fluidno, biće u vazduhu više od pola godine. Neki će je živeti kroz stvaralaštvo, impresije druge vrste. Muzika je uvek put pa očekujem puno hitova na koje ćemo se lepiti kao što se lepe naši pogledi dok se uplićemo neuralgično u iracionalno i imaginarno sveta zaljubljenih. Za sve umetnike plodna godina, a svi smo pomalo umetnici. Plodna i za komunikaciju koja je spontana, neusiljena, slučajna.

Emocije ranjivosti, snenosti, krhkosti, nežnosti, putenosti, erotizam više nego libido, imaginarno više nego fizičko, sve je tu.

E sad ovi izmedju, ovi “mi” – tu smo da kao oni koji su prošli nešto dajemo podršku drugima više nekako usput i štedljivo, ali bez tešenja. Jer nema ovde mesta za “biće sve okej”, već “Jebiga.” “Ne voli te, jebiga…” “Izgubili smo, jebiga.” “Zakasnio si, jebiga.” . Kao pa da, to je život. Ili samo tišina. Ali mesta za afirmaciju ega poredjenjem i izdizanjem u odnosu na drugoga ne bi smelo da bude. (npr: ma naći ćeš ti mnogo bolji posao, nije ona za tebe ti si bolji, praviće te od blata, svi zavide Srbima i sl) To je zapravo najveća zamka i put ka zatvoru i grču. Ovo je vreme samo za afirmaciju snage duha da preživimo tuge i patnje. Za afirmaciju hrabrosti sledećeg koraka (“učini taj korak” momenti) što je nekad korak u šaht, blam, ispadnemo budale i klovnovi, a nekad korak ka letenju u neslućene visine. To je korak kada koliko god se bojali neuspeha, koliko god nam glas podrhtavao, koliko god nam se znojili dlanovi kažemo kako se osećamo, šta osećamo, šta na poslu očekujemo, šta želimo, sve suprotno onom poznatom pravljenju da je sve u redu gde nastavljamo da živimo kao da se u nama ništa nije promenilo ni dogodilo. 

Ali ni letenje ni budala nisu bitni. Korak je bio važan da bismo se osećali pobednici, a ne rezultat i to što smo dobili. Već da smo se usudili. Da se ne bojimo. Ako bi stalno kalkulisali i čekali da budemo sigurni – čekaćemo celog života, nećemo napraviti taj korak i nećemo dobiti ni pola od onoga što nam zapravo pripada. Mnoge ljudske muke i nezadovoljstva čuče upravo u tom strahu od feedbacka.  I na kraju, ovo je godina za afirmaciju inata. Ko ga u prirodi poseduje mnogo može da preokrene u svoju korist uz zrno doslednosti.

I ovde se ništa ne daje kao druga šansa – jer onda nema bola, a kad nema bola zbog gubitka, propuštene dobiti, nečega što smo želeli i što nam je u jednom momentu bilo jako blizu ali je sada postalo nedostižno jer se nismo usudili – nećemo ništa naučiti. Kako je namera univerzuma da evoluira sve što je kontra evolutivno mora da se sankcioniše. (lenjost, beskrajno nalaženje opravdanja, bahatost,  prebacivanje odgovornosti na druge i svet, licemerje, i slično) Otuda ti udari surovih suočavanja sa sobom ili svetom bivaju važni. Kao što su nam prethodne dve godine dale na uvid koliko je svet pukao, koliko je taloga, šljama svuda, ovo je godina koju ne zanima svet nego TI. I da shvatiš da evolucija traje, da se svet okreće i postojaće i sa tobom i bez tebe. Da skapiraš da na naše živote ne utiče to da li ćeš imati posao i sigurnu budućnost, iako si gotivan lik. Jer mi smo samo malo saosećajni i ljubazni dok rastajući se sa tobom i ostavljajući te u haosu razmišljamo o tome šta da obučemo, koga da pozovemo, s kim ćemo da se ljubimo. Da shvatiš da si stvarno gotivan, gotivan lik ali i kada na tvoju vest o otkazu ili nekom gubitku kažemo da nam je žao, slobodnom rukom stavljamo kafu i okrećemo sportski kanal da vidimo jel’ počela utakmica. Da nisi ni prvi ni poslednji, kako je to objasnio Ivo Andrić. Da nikada nisi imao nas, nego si imao sebe i svoj glas, svoj potez, korak koji te je (ili nije) doveo da pravih prijatelja, pravih ljubavi, pravog posla.  Makar jedno od ovoga da je kako treba – čovek se može smatrati pristojno srećnim za današnje uslove. Retki su oni koji su bili hrabri u svemu. 

Potreba za prepuštanjem sebi, i nemanjem oslonca ni u kome sem u samom sebi je neprocenjiva! Otuda u ovoj godini nemamo pravo da drugima oduzmemo priliku da to iskuse. Zato ne pomažite NIKOME ako vam pomoć nije ni tražio. Ne nudite second best rešenja. Ne činite ljudima medvedju uslugu. Svi koji me razumeju šta pričam treba da budu sada primeri drugima. Jer ovi ranjeni sada samo traze takve. Ako je on mogao, moći ću i ja.

Zato budimo primer doslednosti, prihvatanje krivice, odgovornosti. Posebno ako imamo decu – sada ih učimo kako se uči na greškama. Sada ih hvatamo u laži, ali ne kažnjavamo nego delimo sa njima priču kako je bilo nama kada smo prvi put slagali i bili uhvaćeni. I evo ga dete primiče stolicu da čuje konačno jednu istinitu priču. 

Takodje očekujte da će vas zapitkivati o parama, bogatstvu, stvarima, konzumerski trend je sveprisutan i deca to hvataju. Nešto u vezi para, statusa, jer primećuju razlike. Neko ima neko nema. Neko slavi rodjendan neko ne. Kod nekoga u kući caruje sloboda, kod nekog se u kuću nije ni ušlo jer ne zovu. “Beda ograničava, a bogatstvo izoluje.” (Darel)

Statusne i sve ostale razlike o kojima sve već znamo ali za decu je to novost u 2020.

Neverovatno je kolko se svaka pa i najmanja laž u ovakvoj godini vidi na kilometre. Nije slučajno da Jupiter u Jarcu predstavlja inspektore, sve dežurne skeptike, vrsne računovodje, perfektne dijagnostičare, sve te koji su ludi za tim da pronadju grešku, neku anomalijicu koja štrči, bode oči, koja uliva sumnju, neku laž. Laž ne može lako da prodje ove godine, a ako i prodje onda će se naplatiti na ćupriji. Makar i za 15 godina. Makar ne platili vi već oni koji su budućnost. Zato gledajmo da za svoja sranja sami platimo da ne ide na dug mladjima. Pogotovo što se u ovoj godini radjaju izmedju ostale dece i prezadužena deca. Nekada zbog toga ni neće da se rode pa ne ide dok se ne plati nekoj klinici da smućka dobro. Dok se ne da. Još i još i još… dok se nešto duga ne otplati.

Neko napravi dug tokom života, a neko se rodi sa debelim minusom. Sve mu potrošili babe, dedovi, otac, majka, nije ni važno ko. Potrošili njegovo, nisu razmišljali, odvojili se od prirode, krenulo im. Nisu mogli da stanu pa da malo ostave nego sve pojeli ili je ovde prigodnije reći slistili. Vukli profit “in advance” što u prevodu znači od budućnosti. Potroše mu novac, ali mu potroše i radost na sebična lična zadovoljstva, ili snagu no nešto uvek ostane netaknuto i onda kakav god da je horoskop čovek se drži onoga što jedino ima. Ako je inteligencija onda uči. Ako je snaga onda ne staje, neumoran i večno nezadovoljan i besan. Ako je dobrota onda mu ljudi izlaze u susret. 

Neko se rodi i dobije. Nekom vrate, nekom ne. I onda ide ono što često kažemo svi: “Nema pravila!”

Ima, ima. I te kako ima.

Nego mi nećemo da živimo po metafizičkim pravilima. Odvojili smo se i od prirode i od svemira i od svog bića. Pretvorili smo se u stvari koje mogu da se pokvare – jer to im je u opisu.

No osim prezadužene u 2020. će se radjati i gorštačka deca. Kamen, šume, brda i planine, priroda i visine sa kojih su se ko zna kada (verovatno pre 100-200 godina) neki njihovi doselili u pitomije krajeve sada dolazi po svoje vaskrsenje u ovim tehno modernim vremenima. No takvi ljudi tu surovost i žilavost prirode oni nose i dalje. Vole sve prirodno a glad mogu da trpe nečuveno. Malo jedu, ili neće da jedu puno. Svidja im se da su gladni i nikad punih stomaka pa generalno preporučujem gladovanje ove godine kad god vam se pruži prilika. Vole da se penju stepenicama i kad u zgradi postoje tri lifta. Stoje i gledaju film, “ajde sedni”, “ma samo kratko..” i tako ceo film. Čovek kao da nema svest da stoji. Ne oseća teret. Noge ne bole, ništa ne smeta. Vični umerenosti, znaju da odbiju suvišno i kako da ih oplemeni oskudno. Oni znaju da na ovom svetu postoji samo jedan neprijatelj – komfor koji ulenjuje i telo i duh, a um čini beskorisnim i jalovim.

Pa i kada imaju i dalje žive kao da im ne treba ništa. Ovo su stabilni geni koji od mladosti lukavo vide kakav je svet – da ljudi lažu sebe beznadežno i nezaustavljivo, da se zanose, da mladi gube vreme na ideologije, da je mnogo toga farsa, da u boga nema razloga da se veruje više nego u kamen pa saberu dva i dva i vrlo rano daju sebi za pravo da uspeju. Ovo je predodredjenost za uspeh ako je osoba dosledna i ima cilj, i ako su se geni potrudili već da daju dovoljno izdržljivosti ili inata. Oni na vreme uvide osnovni šablon koji nije optimistična vizija srećnog života već ako slušaš samo sebe i pratiš samo sebe – možda i uspeš. Ovo su medicinski fakultet kao i rudarsko geološki, poljoprivredni, i ona dva na brdu, na Košutnjaku – šumarski i DIF. Tamo se upisujte.

Ovo nisu oni ljudi koji kada masa krene na jednu stranu idu na drugu, već su ovo oni koji kad masa krene na jednu stranu oni samo nastave dalje i kažu “Ja nisam tamo krenuo.” I ako to mogu da kažu i kada imaju 15 godina, sa 40 su kraljevi u svom svetu koji su baš sami izgradili. Izuzetni prijatelji, karakteri kakvi se ne sreću ni malo lako. Od reči i od dela, ali bez trunke entuzijazma i ma kakvog oduševljenja spram onoga što mase raduje jer su ga se davno odrekli.

Na sebe se oslanja, u sebe se uzda, sebe sam bodri, kad mu nude pomoć – odbija, jer lakoća je slabost ma kako slatka bila. Lake pare, lake žene, laki muškarci, laka priča, lako štivo… Koga je to još učinilo čvrstim karakterom? Zato, teške pare, teške žene, teški muškarci, teško štivo pa da vidimo ko je ko. A jednog dana kad znate da možete i sa papom da sedite i opušteno ćaskate isto kao i sa preprodavcem kartona iz kraja, da možete da stanete na crtu svakome, da vas nikakvi kompleksi i zebnje (jer ih nema), neće zaustaviti da rizikujete i tražite naklonost i ljubav onoga ko vam se svidja, da ste adekvatni za najbolje, da ste šampion, da dobili – izgubili vi uvek dobijate jer sebe nigde niste ostavili u pozadini, da ste sve što ste hteli probali, smelo i sigurno jer ste to dužni bili sebi a ne zato što vam je to pripadalo po rodjenju. Pa ako još nešto ima da sebi dugujete – a vi ka tome sad. Diplomu. Sigurnost. Ljubav. Porodicu. Reputaciju. Nagradu. Oproštaj. To nešto što još niste do sada. No istina je da je potrebno vreme da bi se takva ličnost izgradila pod uslovom da je bila i ostala dosledna svojim principima i do kraja nepopustljiva.

I svi ti naši roditelji ovakvi i onakvi jesu jedna kopča u dugačkom lancu gena i ovog puta – samo možemo da im budemo do poda zahvalni za sve što od njih NISMO dobili. O kako je vredelo. Toliko je vredelo da nema šanse da ta bol i ti gubici nisu bili deo nekog većeg plana koji je možda i pravilo i najviši mogući zakon. Ustav na zemlji, Jupiter u Jarcu na nebu, metafizika duha da ne ponavlja greške nego da evoluira.

I kad smo već kod dugovanja, ovo je godina kada treba pažljivo ići ka kreditima. Bolje je iskoristiti za čišćenje starih, za stvaranje sve veće slobode koja kada je Jupiter u Jarcu postoji u meri cilja kome težimo. Ili je slobodnog vremena na pretek ili ga nema hronično. Novca uvek u šteku ili ga nema pa u dug. Tako ide ova godina. Gore dole, uzbrdo i nizbrdo. Imati nemati. Blizu i daleko od nečeg ili nekog. Da, novac će i kasniti, isplate i ostalo, ono što niste pre x godina platili – evo sad ćete.

Teško će biti onima koji se ne mrdaju. Koji kao paralisani, hipnotisani, začarani stoje u mestu. Koji ne miču. Koji se ne trude ili veruju da je sve uvek zbog drugih tako kako je. Oni koji ne kreću od sebe. Koji ne vidaju svoje rane već beže od njih u opijum ili lekove, u živote drugih – posebno popularno poslednjih godina. Istina koja njima dolazi sa Jupiterom u Jarcu je servirana podjednako surovo, ali kako su preskočili čitav proces i bitku za ranjenika u mladosti da bi je primili i čuli kako treba, padovi u teška psihička stanja, krize, anksiozni i panični napadi i sve slično – biće način na koji će se od tih istina braniti. Psiholozi ili psihijatri, imaće dosta posla a i priroda i crkva će se pokazati kao prilika za prvi korak ka prihvatanju sebe onima koji će na te terminale pre ovih naučnih.

Lepa je sada i plemenita veština slušanja. Pa ko bude više slušao a manje govorio – nasladiće se Jupiterovih duhovnih milina i radosti do kraja godine. Biće zahvalan sebi što nije brbljao napamet, što nije papagajski ponavljao i pročistiće svoju dušu i kada odgovora nema. Osetiće vezu koju do sada nije poznavao i sa sobom i sa drugima. I kad god osetite da je trenutak da sebi udovoljite a vi prolongirajte još malo. Kad vam posao ide pa ste zadovoljni, a vi još iako ste prešli normu. Kada vam je najsladje jelo tad ostavite. Kada biste da posaljete poruku a vi nemojte. Utonite u doživljaj u kome nam neko nedostaje, osetite važnost, ne trpajte odmah u stomake sve što glad prepozna. Vežbajte karakter. Trenirajte. Trčite, hodajte, penjite se i penjite. Odbijajte. Odbijajte sve redom sa čime se ne prepoznajete. Blokirajte.

Ovo je godina neprijatnih istina o nama samima. Budite zahvalni ako imate pored sebe nekog ko vam ih s vremena na vreme servira. Ne ljutite se, nego primite. To su pravi prijatelji.

I mnogo toga vam još nisam rekla. Moji tekstovi tradicionalno prkose kratkoj formi današnjeg blogerskog života. Ono što vam nisam rekla reći ću vam u AstroRemixu krajem meseca (dok ovo malo svarite) kada budem pričala i o tome šta koji horoskopski znak može da očekuje u 2020. godini.  

I ne zaboravite, Jupiter u Jarcu je onaj što se oseća dobro kada je zagrljen sa realnosti kakva god da je, sa realnim životom koji ga je i napravio da bude takav. Otuda ga promena ne uzbudjuje niti zanima. Samo da šta god došlo i prošlo, nikada ali nikada ne popusti.

9 Komentar(a)

9 Komentara

  1. Vida Karazic

    07/01/2020 at 16:03

    Izuzetan tekst, savren. hvala

  2. Mama

    07/01/2020 at 20:40

    ‘Pogotovo što se u ovoj godini radjaju izmedju ostale dece i prezadužena deca. Nekada zbog toga ni neće da se rode pa ne ide dok se ne plati nekoj klinici da smućka dobro. Dok se ne da. Još i još i još… dok se nešto duga ne otplati.’
    Moje prvo dete će se roditi ove godine, a nije htelo da se rodi sve dok se nisam naplaćala i na kraju i kredit podigla za VTO postupak. I tačno mi je u jednom momentu palo na pamet da mi VTO postupak neće uspeti ukoliko ga ne platim od početka do kraja. Kada su bili o trošku države, postupci su bili neupešni.
    Sad mi je jasno i zašto, hvala!

  3. Milica Bursać

    07/01/2020 at 22:34

    U dahu, kao i uvek.

  4. Miljana

    08/01/2020 at 08:55

    Super tekst, Sanja. Tačno sam našla svoje misli o ovoj godini. Hvala!

  5. Milos

    08/01/2020 at 17:31

    Nafta je tecan fosil 🙂

  6. Marija

    09/01/2020 at 19:59

    Hmm, uvek kada citam tvoje tekstove, pred ocima i u mslima se stvara slika svih mojih dragih ljudi i tacno na koga se odnosi neki deo teksta. Evo, npr. moj brat i ja, takodje vec u lepim godinama moramo da brinemo o ocu od 80 god.Uzasno nas zamara jer je hipohonder, pa se nas dvoje i salimo na tu temu. Kako drugacije protiv nerviranja nego smehom i salom.
    Drugo, moja cerka je Bik u horoskopu a vladaoci su Mars i Venera.Studira slikarstvo, buduca umetnica…Nadam se da ce imati uspeha…
    Trece i mozda najbolji primer. Moj muz je dupli Jarac (14.1.1973. 6 00h Livno). Ono sto ja mislim onjemu je da je jednostavno pustio korenje i ne zeli da mrdne sa mesta. Ja mu govorim da ide malo preko ali nema sanse. Njemu je u natalu guzva u Jarcu a jos sada?!Mozda zaista treba da insistiram i dosadjujem :).
    I, na kraju…evo ja sam pocela da radim tek od skoro…Brat u sali kaze da ce se promeniti zakon i da ce se pocinjati sa 50 god zivota pa do smrti-nema penzije.

    Hvala na tekstu i pozdrav

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Na vrh