Dobro Mesto – Februar 2015 i Inače

Pitanje koje mi kao astrologu nikad niko nije postavio je “Zašto su mi se desile dobre stvari koje su mi se desile?” Tek poneko mi je tražio da mu pomognem da razjasni kako da dobro, koje je dobio, koje mu se desilo uspešno sačuva, kako da vezu ne upropasti, kako da razume partnera, kako da na poslu pobedi sujetu vešto bildovanu diplomama ali ne i iskustvom i tako dalje.

Ljudski je izgleda pitati se i tražiti odgovore tek onda kad gubimo, kad nam se ne da, kad ne ide, kad negde nešto ne funkcioniše. Kad zapne.

Pa dobro. I tada je dobro pokazati volju da prihvatimo situaciju, da je vidimo bar sad ako nismo onda kada je možda ipak trebalo. No ono što se dešava, jeste da i tada mnogi ne dodju po to, već po dokaze da nisu krivi što tog dobrog više nema. Krivica nas je održala – njojzi hvala. Kad je ne bude bilo, biće odgovornosti, a odgovoran čovek koji zna zašto nešto preduzima, uzima, daje, dobija, gubi, ne treba specijalne savetnike. On je svestan akcije, kao i reakcije odnosno mogućih posledica. I spreman je za sve potencijalne scenarije.

Jupiter je retrogradan sada i upravo nas tera da dovedemo u pitanje to olako prihvatanje Dobrog i Željenog.

A ako se neki znak od svih znakova pita i čak pribojava kada je dobro, i ako neki znak to dobro ume da dovede u pitanje – to je upravo Vodolija čija je vladavina počela koliko pre dva dana. Dajte Vodoliji da nema krov nad glavom i da mora da se seljaka, da mora da se nomadski snalazi, dajte mu da malo radi ovde malo onde, dajte joj svako malo začkoljice i akutne svadje sa partnerom i ona je ok. Sa svim svojim gundjanjem ipak ćete videti lika punog energije i spremnosti, neočekivane, gotovo čudesne. Ali dajte mu komfor, udobnost, sigurnost, predvidivost dobrog – pa da vidiš promene i jedan zabrinut lik koji se pita da li će u sledećem danu to da izgubi? Dajte mu deset hiljade evra i da vidiš nelagode, kao da je najbitnija i najhitnija stvar otarasititi se tih para i rasuti ih. I kad ima sigurnost on je naoko nemarom hazarderski troši, na sve strane ispada i rasipa, al’ nazovemo li ga rasipnikom – bezmalo ćemo se ogrešiti. Rasipa novac koliko i celog sebe, svoje vreme, snagu, znanje. Gotovo da se ponaša kao da sve to ne zaslužuje. A u stvari, drhti i treperi jer duboko u sebi nosi istinu sa kojom je rodjen da je Čovečanstvo samo na putu ka svom maksimumu i da nas još mnogo radikalnih a večnih promena čeka, pa kako svi tako i on mora da prati taj trend večno zabrinut održavajući sebe u balansu ali na ivici izmedju Imam i Nemam. Vodolijska priroda je kao mala antena koja prati trendove kosmosa. Koja razume neophodnost bratstva, ljubavi jedne koja spaja, što ne znači da će i svako rodjen u ovom znaku to razumeti. Jerotić je jednom rekao da je začetak korupcije u onome “ja dam/učinim tebi, a ti mi uzvratiš” i da je zapravo poenta u suprotnom, “ja dam tebi, ti daš njemu, on – njoj i tako dalje…” To je Vodolijski svet, daleko a tako blizu.

Zbog toga smo narednih mesec dana pomalo u egzistencijalnom apsurdu, a pomalo u metafizici dok se pitamo o smislu. Mnogo ćemo biti bolji u globalnom sagledavanju situacije i tudjih potreba, znamo sve šta je potrebno drugome, jasno ko dan – al sebe nikako da sagledamo. Zato je važno da sada utvrdimo da umemo da čuvamo ono što nam je važno. Neka nas dirne upravo to što nas je dovelo do uzvišenog osećaja koji nam je možda i suzu izmamio, al’ suzu sreće jer takvi ljudi postoje oko nas. Takvi trenuci, takve reči. I još bitnije, da postanemo svesni koliko nam je lako da to brljivo izgubimo jer pre nego što je naučio da 2fad3014c84f9f7bc6c802fef60f1b1fima, svako od nas je naučio da nema. I koliko god neželjeno, to stanje nam je poznato. Biti bez posla/novca, biti bez ljubavi, bez pravih saradnika, bez podrške, bez izbora i tako dalje. Ali nam je takodje poznato, mada manje – kako izgleda biti srećan zbog srećne okolnosti, zbog iznenadnog dobra koje nam menja kurs, zbog hrabrosti da rizikujemo, da se trošimo i volontiramo ili gotovo uzaludno smeramo u nekom pravcu čak i kada svima delujemo potpuno izgubljeno, pa onaj osećaj kad je baš to “lutanje” u očima drugih, dovelo do toga da je sad neko tu gde jeste i da boljeg mesta za sebe na svetu od tog ne vidi.

To čini ovaj svet važnim mestom.

Uživajmo u tome što može da nas dirne lepo i dobro, time odajemo zahvalnost pre svega sebi što smo naučili da ga vidimo. Ovo je sada gathering time – vreme za skupove, druženja, upoznavanja i prepoznavanja. Hvalite sada druge, poklanjajte drugima, iznenadite ih. Pomažite onima u koje verujete ili nasumice, a ne onima koje volite. Njima neka pomaže neko treći. Širite krug…

We have to bring the world together
We have to live as one…

Klikni da bi komentarisao

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Na vrh