Oktobarska revolucija

Kakav divan Full Moon nam sledi! A kada je meni nešto divno, to već klijenti znaju da je “hard as hell”. Ljubav prema kompleksnom nasledila sam od Meseca u Škorpionu, a strast za unutrašnjim zemljotresima, svim tim tektonskim pomeranjem slojeva koji su nas kao “štitili” od Plutona na Asc. Uzbudjenje već krenulo… osećate? Ili, ne? Ajd redom.

Mesec će tog dana (8. okt) biti u Ovnu, i tačno preko puta Sunce u Vagi. Čvorovi (južni i severni – isto tako, rep zmaja u Ovnu, glava zmaja u Vagi). “Ove nazive čvorovi su dobili po vedskom mitu u kome Zmaj krade za sebe od bogova eliksir besmrtnosti da bi potom bio uhvaćen i kažnjen od samog Tvorca koji ga je rasekao na dvoje. Ali kako je stekao besmrtnost, Zmaj ne umire, već njegova glava i rep nastavljaju da žive odvojeno, svako za sebe. Mit još kaže, da bi se osvetili Tvorcu i kosmosu, Rahu i Ketu (glava i rep zmaja) su se zakleli da će pratiti Sunce i Mesec i da će ih pojesti – što se zaista i dešava u vreme eklipsi.” (ceo tekst o čvorovima je ovde.

Osim što će nam Rahu i Ketu pojesti Svetla (Sunce i Mesec), svetla nema jer je i Pluton u takodje kardinalnom Jarcu i blokira ih (pravi kvadrat sa Suncem i Mesecom), zatrpava ih i gura u katakombe, pećine, u svoj underground. Znate ono, “jutro je pametnije od večeri”? Sigurno smo svi osetili koliko je ta poslovica tačna. Ono na šta smo sve spremni u kasne noćne sate, sva ta nepromišljenost, prepuštanje instinktu, trenutnoj munjevitoj želji sa jasnim ciljem (koji se često i ne ostvari, pa dovede direktno do frustracije), sve to neretko je razlog jutarnjeg kajanja, stida ili ako propustimo da reagujemo – možda odahnemo i zahvalimo tračku razuma sa prvim zracima Sunca. E pa zamislite sad jutro, podne, koje god doba dana, a kao da je mrkli mrak. Iako će možda biti sunčano vreme napolju (u šta sumnjam, pre je to neka scenografija sivila, al’ ajd nek ostane to otvoreno da vidimo), dakle i po danu, instinkti će nas raditi kao u one noćne sate posle par žestina, ili u sred nekakve opsesije koja nas je uzela pod svoje. Čuvajmo se zato sebe sada, jer moć ne treba da na silu tražimo od drugih, već da je u sebi nadjemo. Umesto svadja, provociranja, revanša, nasilnih prekida i ukidanja života/ljubavi drugima, a time i sebi – probudimo ono što je ostalo zakopčano i zatvoreno i time dopustilo da neko drugi u ovoj rundi bude moćniji. Osnažimo sebe, to je jedini put sad.
astro_2gw_103_total_lunar_eclipse__karta_je_za_bg_.62576.63793

 

Kardinalni znaci (gde se dešava eklipsa) su inicijatori, instinktivni, agresivni kad treba, jer je njima i dato da krče, da utru stazu, da je stvore, da nadju put. Snaga koja je data njima (Ovan, Rak, Vaga i Jarac) je snaga koja im daje sposobnost da više puta u životu krenu od početka. I svaki predstavnik ovih znakova je to iskusio na svojoj koži. Zato svi ovi znaci (i šta god se u njima nalazi od planeta ili vitalnih vrhova kuća (to si 1, 4, 7, 10)) nosi forcu, silu života, pa se i kod njih stvari često dešavaju silom, jer je sila takodje način kreacije. Rak nije samo “njanjav emotivni” znak, kakvim ga zabavna astrologija prepoznaje. Sposobnost promene koja mu je data što od Meseca vladara, što od kardinalnosti je gotovo vredna divljenja. Ovan nije samo glasan i egocentričan, opet – kako ga obično prikazuje astrologija lake zabave, već je onaj koji je prokrčio put nekada davno celoj jednoj liniji potomaka, da njega ne beše, ne bi bilo vas u baš tom gradu, ili miru, on je onaj koji se hrabro usudio onda kada su svi to smatrali ludošću. Vaga nije samo sentimentalista već je i pravednik, munjevito je njeno zbacivanje kostima zavodnice i prijatne/ljubazne jedne individue i skamenjivanje u kip pravde, slepe pravde koja zna čemu ti njeni sentimenti služe – sentimenti, hipersenzibilija i balans su njeni tasovi kojima meri pravdu vezanih očiju. A Jarac, izdržljivi manijak, inadžija i tvrdoglavac – ne bi bio ni senka svoje karakternosti i snage da nije bilo spavanja na minus 30 na smrznutoj zemlji, da nije bilo 12 dana budnog stanja bez minuta sna, da nije bilo prave gladi, prave izdržljivosti u mučenju bez predaje – što su Jarčevi (znak, podznak, Mars, planete..) tu postavljene oslikale kao podsećanje na tu priču koja se nekom pretku zaista baš takva desila. Solunski front, igmanski marš, borba sa prirodom ili pravim zlom, kako god, otuda je i Jarac to što jeste.

Tako da ako vam se slika već nije stvorila sama, ovaj Full Moon (bio bloody ili ne, to je manje važno), je zbor ovih pra-energija, pra-principa: promena, hrabrost, pravda i izdržljivost u teškim uslovima. Scenario više liči na sf ili kakav epski gathering koji oduvek živi u nama, negde u stomaku – gde svi kardinalci borave, u okolini pupka, tamo gde život počinje.

Zato sad:
– Ili iniciramo promenu, ili ćemo biti žrtva tudjeg iniciranja (najviše se odnosi na Rakovske/Mesečeve teme: porodica, kuća, roditelji/deca, bliski odnosi/intruderi (uljezi), mi/drugi, promena staništa, stvaranje/napuštanje gnezda, trudnoća, kao i sve ono za šta smo se vezali na način koji nas hendikepira)
– Ili smo spremni za avanturu, za novo i nepoznato, za potezanje napora (fizičkog isključivo), odredjene sile, snage da sve krenemo ispočetka, ako znamo koji nam tačno početak treba ili na koji momenat u životu treba da “se premotamo” unazad, da bi sebe novog stvorili iz tog iskustva u kome smo se zaglavili – pa još bolje ako imamo jasnu sliku cilja, a ako to ne, onda samo pustimo, uneće tu vatru već neko iz najbližeg okruženja ko se usudio na taj korak, pa eto nemira i nama.
– Ili poštujemo tasove pravde u medjuljudskim relacijama, ili ih i dalje ignorišemo i postajemo okrutni prema sebi pa mač pravde gutamo kao vatreni mač u cirkusu – možda nekog i zabavimo :)) Dobro obratimo pažnju na svoj osudjivački temperament, na zadovoljstvo u kritici drugih, na osudjivanje i zameranje, dobro obratimo pažnju na tasove dok to radimo – šta je sa samokritikom i samoposmatranjem i samo zameranjem? Samo onaj koji se usudio da dobro osudi sebe i vidi svoje slabosti, moći će da izvuče maksimum iz ovog perioda. Niče je Vaga, to ste znali? O tom tipu Vage se sad radi.
– Ili smo zahvalni onome u sebi koji je trpeo, čekao, bio izdržljiv i došao do momenta kada mu to sve baš postaje kapital za autoritet ili si izbegavao da trpiš, sklanjao se i umišljao da time kontrolišeš život, pa ćeš se osećati bez vazduha od siline tereta koji se najednom obrušio sa velikih jarčevskih visina. Pada mi na pamet scena iz filmova, gde rob najpre liže patos pod težinom tereta koji mu je strovaljen na ledja, a onda ide onaj natpis “8 meseci kasnije…” a rob postao muškarčina za neverovati i sa lakoćom i dalje nosi to što mu je dato, al je sad i spreman da zavlada.

human-dnaOvo je predivno doba, jer NEMA VIŠE ŽIVLJENJA U ZABLUDAMA ŠTA JE ŽIVOT! Nema više sklanjanja u “land of denial” (neko me je u komentarima kritikovao što koristim engleske nazive, to je tako i to će biti tako, ako vam treba prevod uzmite rečnik ili google translate, ili ne čitajte, al super je ta kritika koju sam dobila kao ilustracija pa ću iskoristiti, gde vi znate šta ja treba i kako da pišem, kao da bih bila po vašoj meri kad bih se promenila zbog vas… a da vi naučite engleski za promenu baš sad? Malo bar. Basic. Ne mora fluently. Just in case..)  Još od 2008. januara kada je Pluton ušao u Jarca – vodi nas samo ka ovome, ka velikim promenama. Neki su veliki deo već prošli i njima će sada biti gotovo gušt da orden časti, hrabrosti, volje i mudrosti sebi samom dodele, al čovek je čovek, nije bog, pa i ti takvi imaju sigurno nove situacije (manje sigurno po intenzitetu) gde su se malo zaglibili, zaglavili, gde odugovlače – pa im je ovo baš trebalo da ih pokrene, vrati sebi, jezgru, početku, da se sete zašto su se rešili na život, na borbu – svaki onaj put pre.

Ovaj Full Moon je naročito veličanstven jer će se Mesec nalepiti i na aplikacioni veliki trigon u vatrenim znacima: Uran u Ovnu, Jupiter u Lavu i Mars u Strelcu. Snaga stvaranja. Moć odluke. Ne trebaju nam sad selfhelp knjige. Što smo pročitali – pročitali smo do neke nove mirne sezone čitanja – sada je vreme da pokažemo šta smo naučili i da li smo sve to što smo mislili da smo shvatili (pa još i druge ubedljivo savetovali) stvarno prihvatili i integrisali. Skapirao si? Super, daj da vidimo. Ne treba nam sada ništa sem iskustva – da uverimo sebe da možemo. Ili, da pokažemo sebi da čitanje nikada neće biti dovoljno bez iskustva. Ništa se drugo, sem iskustva, ne računa kada su planete u vatri. Izgori Fenikse i rodi se ponovo.

Zato neću upozoravati savetima čega treba da se čuvamo, iako se ovo sve može osetiti u apsolutno svim sferama (kidanje veza, otkazi, nepravde, izdaje, ljubomora i zavist u karijeri, uspehu, moć/bespomoćnost, akutne zdravstvene tegobe, urgentne intervencije, povrede, napadi drugih i sl). Samo se čuvajmo pasivnog sebe koji na kraju priče može da se oseća kao žrtva. Niko nije rodjen da bude žrtva. U nama su porivi stariji od najzamislivijeg vremena, i traju dan danas. Žrtva ne postoji ako se čovek do zadnjeg daha borio pa se nije radilo o predaji. Samo predaja je žrtva. Odustajanje od života, od prava na život, od volje da se živi. Ma kako u nekim delovima zemlje to izgledalo apsurdno, i ma koliko bi jedan Amerikanac u uslovima Afrikanca možda sam sebi oduzeo život, Afrikanac se ne predaje, otima život. U Africi se vekovima bore sa tiranijom Sunca što sprži sve, sa lavovima, sa bolestima, sa ugnjetavačima – a opet nezaustavljivo natalitet raste u afričkim najsiromašnijim krajevima (prosečna stopa u svetu je 22 ‰, u Africi je 50 ‰). Core, kardinalno, jezgrovito, početak života, izvor, snaga, sila, volja za životom raste u kardinalnim susretima, u borbi, a slabi u komforu i za sobom vuče slabljenje hrabrosti, umišljenost kvazi kontrole nad životom, i radjanje potpuno nepotrebnih teorija čemu život služi i koji mu je smisao – potpuno bez borbe.

“Uvek je postojala želja da se ljudi “popravljaju”: to se pre svega zvalo moral. Ali se iza iste reči kriju najraznovrsnije tendencije. Nazivati ukroćenje životinje njenim popravljanjem, zvuči gotovo kao šala. Nju čine nemoćnijom, manje štetnom, ona postaje bolesna životinja zahvaljujući depresivnom afektu straha, bolu, ranama, gladi.” (Niče, Sumrak idola)

Ovo je period kada treba da se živi. Koliko je još u nama života, počnimo od toga… koliko je strasti? Pasije? Oduševljenja? Stvaralačkog aktivnog, spremnog? Ovo je vreme kada treba da se širimo poput vatre, što glavešine sveta uvek dobro znaju – pa tad baš kreću u osvajanja. Zato očekujem užasne nepravde na globalnom polju, veštačku volju (ljudska) nasuprot prirodne, kosmičke volje (život). A mi sada treba da stvaramo, kreatorsko da probudimo, penetratorsko i stvaralačko, kao prvi ljudi na Zemlji, koji nisu imali viši cilj, sem onog – da život živim učine. Komfor je smrtni neprijatelj ovog perioda, gledajmo da ga ukinemo gde god je moguće. Komfor je nevitalnost, ma koliko nam se činilo da nam daje moć. Više u pokret, u akciju, u strast, u rad, u život.

Ova eklipsa će sigurno imati dug odjek, i osećaće se mesecima. Mars se sprema da udje u Jarca krajem meseca, a sve ovo napisano – pokreće snagu koja je prastara i prepotrebna, video za kraj.

 

4 Komentar(a)

4 Komentara

  1. Milja

    05/10/2014 at 22:02

    Hvala za super tekst!
    Razgovor za posao imam zakazan upravo u terminu pomracenja!
    Nadam se da ce kosmicke sile biti na mojoj strani 🙂

  2. Tara

    07/10/2014 at 13:47

    I dok teško prihvaćam promjene, ne shvaćam da sam već neka druga ja nego sam bila ikada prije.
    Sa teškoćom se sjećam djevojčice od nekih sedam, osam godina, šetnje po šumi, hladnog proljeća, mokrih grana i trave… i pokušavam ju povezati sa sobom sada kakva jesam. Ona nevina, draga i nježna djevojčica, oštre naravi, se baš nikako ne može povezati sa djevojkom koja sam bila dugo vremena.
    Preširoko gledala i prenaivno, propuštala u svoj vidokrug i osobni prostor baš sve. Nisam pravila zabrane, ograde. Sve upijala. Sve blato i zloćestoće.
    I dok čitam Sanjine tekstove, teško shvaćam da zapravo ja jesam puna promjena i zapravo promjena jest smisao. Promjena na bolje. Karakterna promjena. Tek ubojstvom onog nevaljalog sistema, onog trulog i nepotrebnog u sebi, tek ‘ispravljanjem krivih Drina’ nešto postižemo.
    Ispada da niti poslovni, novčani, obiteljski uspjeh, ništa nije toliko važno koliko potreba vraćanja iskonskom sebi, potreba namještanja krivo sraslih kostiju. I zato jesu bolne. Uspjeh (na vanjskom planu, kao vidljivost) je rezultat osobnog rasta, ili možemo reći dobrih temelja.
    Zato te volim čitati, i kad osjetim potrebu da zaviriš u moj horoskop i da mi na dlanu kažeš sve. A to je nemoguće. Postoji bojazan da krivo interpretiram tvoje tekstove i subjektivno pripišem neke stvari/osobine sebi koje ne stoje, no, mali je to propust dok god čovjek radi na sebi. Promišlja o sebi.
    Kaže moj učitelj Joge, na kraju sa sobom nosimo samo svoja djela.
    I opet ispada da su u životu važne samo misli, riječi i djela.

    Ne znam koliko ovo ima veze sa tvojim tekstom, ali jednostavno me potaklo da napišem.

  3. plutonac

    07/10/2014 at 20:06

    Stopa nataliteta se izražava u promilima, ne u procentima, evo prilike da se nauči i to. Odličan tekst. POzdrav!

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Na vrh