26 Jan 2012, Posted by sanja perić in Objavljeni tekstovi, 6 Comments.

Lavovi, odahnite.. There can be Only One! (Tekst o dva Sunca, o duhu, o vama, njima, o meni)

Moj najnoviji grafit na zidu kompanije Fejsbuk: There can be only one! :)

I sad, ne znam odakle da počnem, a tako sam opet srećna. Prvi put – jutros, drugi put – sad. Samo sad iz drugog razloga. Ovo je u stvari jedan moj blogerski post, kao nekada što sam ih pisala dok sam vodila paralelno pet blogova na netu. Da krenem redom…

Prvo se pojavio snimak od juče kako se iznad Kine pojavilo još jedno Sunce. Onda isto to i na Južnom polu, Škotskoj i tako dalje…

U jutjub snimke ja odavno ne verujem. Šta mi sve ljudi nisu slali da ‘obavezno pogledam’, ali jutros, kada sam videla to na youtube, kao i UVEK prvo sam otisla na sajt NASA i tu se kod mene desio preokret. Jer i NASA piše o tome isto juče i čak naziva svoj tekst TWO SUNS praćen fotografijom koja bi mogla da liči na ono što je bilo na onim snimcima. Ako i NASA kaže, meni više nije svejedno, nije mi dobro.. nisam gladna, ne pije mi se voda, zaboravljam na sve samo me zanima dalje – šta se to na nebesima dešava!

E sad, mali intermezzo o DUHU, da bi sve imalo smisla

E vidite.. to se zove DUH. Svako ga ima, u horoskopu Strelac je naš duh. Jupiter je duh. Deveta kuća je duh. Duh koji imamo, ali taj naš duh ima više objašnjenja i sva rade, sva su nam poznata… pa da vidimo. (za ovo objašnjenje koristim naučeno iz knjige DUH BAJKE – KG Junga)

DUH može biti princip koji uvek uzimamo kada hoćemo da naglasimo da je nešto nasuprot MATERIJE. Čovek tu nematerijalnu supstancu ujedno suprotstavlja prirodi pa imamo – duh i prirodu, odakle je duh sve natrpirodno ili antiprirodno, i u tom smislu se na najuniverzalnijem nivou i najvišem – duh odnosi na Boga. Odatle i u mnogim (naročito starim) astrološkim spisima naći ćete da je naziv za 9. kuću – DEUS, kuća Boga.

Dalje, imamo DUH u kontekstu ukupnosti svih pojava racionalnog mišljenja ili intelekta, uključujući volju, sećanje, maštu, relativnu moć i težnje motivisane idealima.

Vrlo nam je poznato značenje duha i kao živahnosti, vedrine… “Živog je duha!”, ali i još jedno značenje, kao kada kažete na primer “ovo si napisao u duhu Šekspira” i sl, gde duh odjednom postaje princip, način, stav.

I na kraju, tu je Duh vremena, doba – koji je takodje princip u službi snage koja pokreće jedno doba i ljude koji u njemu žive. Trenutno svi živimo u duhu konzumerizma i senzacionalizma. Recimo…

“Kako je zadatak i ambicija duha da bude aktivan, da pokreće, raspaljuje, da se širi, da raste – jer je dinamične prirode suprotno materiji koja je pasivna, duh je uvek afirmacija života nasuprot materije koja podseća na smrt. Zato su obeležja duha – spontano kretanje i aktivnost; spontana sposobnost stvaranja slika nezavisno od opažanja čula; i treće – autonomno i suvereno upravljanje tim slikama.”

Duh je u tom smislu direktno utiče na svest, pa je čini se danas mnogo više nego ranije potrebna uloga duhovnih ljudi da ne bi masa potpuno zaboravila na prvobitno poreklo i karakter duha koji je tu u cilju uzvišenosti i afirmacije dobra, ili u najprimarnijem smislu – Boga. Razlikovanje dobra od zla na primer, na bazičnom, prirodnom nivou koji ima i jedan golub kada mu bacite hleb sa prozora – pa taj hleb podeli sa ostalim golubovima umesto da kao čovek pohlepno odnese, ili jedan mrav (primer iz Dostojevskog i “Zlih duhova”, opet neki duh :) ) koji ne dopušta da drugi mrav gladuje već će povratiti pojedenu hranu da bi podelio sa gladnim mravom, ili intelektualac koji nešto govori na TV a vi se osetite uzvišeno i nova poruka na fejsbuku vam odjednom nije uopšte važna – e to je duh koji treba da se čuva, da se neguje, a koji se zapravo sve više i više unakaradjuje i gubi. Duh ne iščezava, naprotiov – on je tu pa je tu, samo ga punimo iskrivljenim sadržajima, zaboravljamo da vodimo računa na to šta unosimo u sebe i čime ispunjavamo svoju svest. Hitler, Staljin, ovaj onaj – vidite, svi ti loši momci nisu vodili računa o svom duhu. Uznosili su ih pogrešni sadržaji, a duh je rastao jer mu je priroda takva, da raste, da se rasplinjuje, da se širi da se omasovi i prenese na druge.. jer to je jedna od najboljih, a ujedno i najopasnijih osobina duha – što je žestoko zarazan!

“Na Zapadu, mi hoćemo odgovore na sve… Sve je dobro ili loše, pravo ili krivo. Ali u Vajangu ne postoji konačni zaključak. Sile svetla i tame nalaze se u beskrajnom balansu. Pogledaj princa Ajunu. On je heroj, ali takodje može da bude vrlo nestalan i sebičan. Krišna mu kaže: “Sve je zamračeno željom, Ajuna. Kao vatra dimom, kao ogledalo prašinom, tako i duh može da obnevidi!” (The Year of Living Dangerously, film Peter Weira))

Pa tako danas imamo milione ljudi što puni sebe koječime, ne pitajući se “kako će to da deluje na moj duh!?” Jer duh čini – nas, a ne činimo, ne stvaramo mi duh. Medjutim, kod ovih današnjih milionskih primera, čovek umišlja da je on stvorio svoj duh, da je on došao do svog duha koji su tamo neki zlikovci krili od njega, pa ni ne vidi kako postaje opsesivan misleći da ima on volju nad svojim duhom. Jung kaže:

“Naivnom čoveku duh preti nadmenošću, za koju nam je naše vreme dalo najužasnije poučne primere. A opasnost postaje još veća ako se naša interesovanja više usmere prema spoljnim objektima jer tu dolazi do neobuzdanog materijalizma praćenog manijačnom arogantnošću ili gašenjem autonomne ličnosti – što je u političkom smislu ideal totalitarističke masovne države.”

Vraćam se na vest o “Dva Sunca”

Moj duh je reagovao odmah – aktivno, uzbudjeno, usmereno ka širenju u smislu traženja objašnjenja, ali zapravo, ono čega ‘u tom stanju duha’ (poznat izraz) ne vidimo to je – da je to samo težnja ka traženju i nalaženju isključivo potvrda za ono što se već naselo u duhu, jer samo duh prepoznaje ono što već u duhu živi. Kao kada neko gradi kuću, on odjednom primećuje samo prodavnice sa keramičkim pločicama, čini mu se da odjednom samo takve ljude sreće koji isto grade kuće, ili kad trudnica gde god se okrene samo trudnu ženu vidi…. jer duh direktno utiče na ono što se zove – percepcija. Pa i jutros, odjednom kao da se ‘dokazi’ nižu, drugi ljudi odobravaju ili doprinose novim dokazima, a u stvari bivamo zaraženi jedni od drugih, jer stanje duha odjednom postaje prošireno stanje, omasovilo se i svi smo podjednako slepi. Da, tako radi Jupiter. Ja sam Strelac, dakle Jupiter. I jedino za astrologiju mogu da se kladim u šta god da me je nemoguće ubaciti u to stanje rasplinjenosti bez čvrstih dokaza, jer astrologiju vidim kao vas što vidim, to je u mom slučaju gusto i čvrsto tkanje u koje ni trunku sumnje nemam i koje u svakom trenutku mogu da spustim na najjednostavniji nivo logike i jasnoće. Pa kad me duh astrološki radi, e tada kao sad – umesto da se spremam za grad, jer u 21h treba da sam u gradu, ja MORAM da završim ovaj tekst jer mi DUH ne da da odem a da vam sve ovo što je u meni sada sazrelo ne objavim. Na taj način uostalom pišem svaki tekst koji ste na ovom sajtu pročitali. U dahu i nošena duhom. Zato teško pišem knjigu, jer ne znam da pišem malo danas – malo sutra.. ili sve odmah ili ništa.
Ali za sve ostalo – mogu i ja biti zaražena. Kao danas. I mogu i ja zaraziti druge. Kao danas. :) Divno!

I kao da sam sve to osećala i sama, nisam mogla da prestanem da mislim o ‘dva sunca’ dok ne saznam šta se desilo. To nije mala stvar ako se dogodila, do kraja dana mora dodji neko objašnjenje. Pa sam tražila da mi na facebooku ljudi objasne šta je Nibiru – koji se trenutno na Google pretrazi pojavljuje u čak 9,730,000 različitih sajtova, na YouTube u 5,110,000 videa od kojih su mnogi povezali dva sunca i Nibiru. Pa ajde da vidimo, mora da od svih tih miliona neko zna, razume i lako mu je da spusti logikom do najjednostavnijeg i svima nama objasni.. ali ne. Desilo se da svi koji su kao nešto mislili da znaju – ne znaju. “Ovaj je pisao o tome”, “Onaj je rekao da je Nibiru…” ali šta ste vi rekli? Ne. Niko od svih tih ljudi koji su izgledali klipove i klipove, ne umeju da objasne šta je Nibiru odnosno, da kažu šta je i da stanu čvrsto svom svojom verom, logikom, jasnim uvidom i razumevanjem iza toga. Jer, niko ne veruje u to što kao misli da veruje. To me je asociralo na hrišćanstvo, kada neko hoće da vam dok ste dete dokaže da bog postoji, pa kada treba da izusti “bezgrešno začeće” tog časa gubi svu svoju veru, jer je čitava hrišćanska religija zaista bez ikakve uvrede zasnovana na oksimoronu (“bezgrešno začeće” je oksimoron).

I odjednom, sve ono što se samo redjalo da bi duh utrostručilo, udesetostručilo – počinje da se ruši, kao kada porušite puzzle… pa odjednom videsmo da je snimak od pre dve godine, da je fotografija od pre godinu dana, da piše da je fotografija umetnička inspiracija, dakle fotošop, odjednom videsmo sve! :) E to je tek vrhunska sreća! Kakav blažen i uzvišen osećaj jasnog vida! U svetu u kome je mutnog do brade, gde se ništa ne zna a u sve veruje – tako je divno biti jasan i čist u vidjenju. Život lepotu onda dobija odjednom i ona autentična ličnost se javlja da nas potapše po ramenu, a duh kao jato najlepših rajskih leptirova prati našu svaku misao i golica do unutrašnjeg smeha i radosti.

I šta je na kraju istina?

Da, NASA jeste otkrila planetu iz drugog sistema koji takodje ima svoje Sunce, i ta planeta je na snimku na nASA sajtu, a sve ovo ostalo… odličan primer ljudi kojima je duh izgubio kočnice, oslepeo ih, i koji će čak poverovati i u ovakav snimak: http://www.youtube.com/watch?v=zTucbcUxK5o

:) kako je sve odjednom – smešno, jer se duh čist i jasan raduje što nije naseo i zaveden.

Jelena sa FB je lepo napisala još koju reč o ovom Nasinom otkriću, pa ću da kopiram: “Dva linka koja si postavila gore sa Nasinog sajta, govore o planeti Kepler-16, koja je otkrivena relativno skoro i to je prva planeta za koju je definitivno potvrdjeno da orbitira oko 2 sunca. Koliko sam uspela da shvatim gledajuci sad na sajtu Nase, postojala je misija zvana Kepler, koja je imala za zadatak da nadje naseljive planete, koje orbitiraju oko zvezde slicne nasoj i koje su relativno “bilizu”.”

Milan Milošević, koji se bavi fizikom, astronomijom… takodje mi je dao objašnjenje:

“Najosnovniji podaci o planeti i dvojnom sistemu Kepler-16. Nalazi se u sazvežđu Labud, na rastojanju od 200 svetlosnih godina. Zvezde u sistemu su nešto manje mase od Sunca i nalaze se u fazi narandžastog i crvenog patuljka, rastojanje između zvezda je ~0.2 AU (1AU = rastojanje Sunce – Zemlja) i imaju period rotacije od 41 dan oko zajedničkog centra mase.

Planeta koja je otkrivena ima masu kao Saturn, sastavljena je od gasa i kamena. Period rotacije je ~230 dana. Ono što je karakteristično za ovu planetu je što istovremeno kruži oko obe zvezde (poluprečnik orbite 0.7AU). Ovo i jeste karakteristika po kojoj je ova planeta prva i značajna – nije ništa čudno da planeta kruži oko jedne zvezde u dvojnom sistemu ali je nešto ređa pojava da kruži istovremeno oko obe zvezde (ovakva orbita je mnogo nestabilnija)”

Vidite? lako je :) sve iluzije se razbiju i onda nešto što vas je jutros očaravalo postane bleda senka. A od toga, lepšeg osećaja nema. I kad ponovo pogledate sliku sa dva sunca sa početka teksta – ona gubi svu onu toplotu, draž, euforija je nestala, rasplinutost se stišala i samo možda mislite – kako je vešto uradjena fotka, svaka čast.

Zato molim vas da uvek sumnjate, mada je lepo kada duh razmaše krilima, ali ne zadovoljite se osećajem – tražite uvek, ja ne bih mogla da spavam da nisam na kraju sve odgovore dobila, jer to je priroda Strelca, meni duh budući da me vodi unosi konstantno stanje nemira dok ne dodjem do istine, odnosno onoga u šta stvarno ću na nivou čiste munjevite spoznaje da verujem. Zato, ne zadovoljavajte se poluistinama i naročito se čuvajte neistina koje biste mogli na dalje upiti kao istine, pa ne samo toi – već ih plasirati i raširiti dalje, zaraziti u stvari – zatrovati druge.  Ovo je opasno vreme, ne zbog cunamija, zemljotresa i smaka sveta (uskoro će početi da brendiraju ovu reč pa će svako njeno pominjanje da košta :)) )već zbog toga što nikada ljudi nisu kao danas nasedali na lažna znanja i priče, i puštali da im one nose duh do enormnih granica gde svaka razumna kategorija prestaje da postoji. A sve to se i dogadja jer se prvobitna priroda i karakter duha izgubila. Ona božanska. Pa danas nema više ni jasnoće niti uvida, već puko blebletanje i deljenje informacija, linkovi linkovi linkovi do poludelosti, masovno deljenje informacija od kojih je 90% tu da vas zatruje, zarazno se proširi i u konačnosti postane DEUS. Pa tako zaboravljajući da duh kreira vas, imate utisak da ste sad tek razumni postali i da sve sami stvarate – a tome vas tek uče New Age škole pričama tipa, “sve vi kreirate, ma ko bog ste!” :) . E, onda nužno taj DEUS nije vaš duh kao što bi trebalo da je (i koji koliko god da je deo vas, znate da može biti zaludjen i ufiksovan pa ga ipak posmatrate i dovodite u pitanje) – već tu na mesto DEUSA – postavljate sebe i za vas Istina druga do one koju ste za sebe i u sebe materijalizovali prestaje da postoji, jer ne pada vam napamet da sebe dovedete u pitanje. Čudno, znam mnoge kroz istoriju koji Boga nisu dovodili u pitanje, pa vi nadjite sličnost u ovom paralelizmu.

I zato molite se DUHU svome, i to ovako: “Ne navedi me na iskušenje!”