Ti si genijalna,ja se u svemu sto napises pronadjem.Tvoji tekstovi su spoj nauke,umetnosti..Zanimljiva mi je astrologija,pomalo citam,volim da analiziram ljude.Slike koje ubacis,muzika,citati,psiholoska analiza.Ja sam slucajno pronasla,i mnoge stvari koje napises mi se zaista dese.Recimo aspekti pocetkom decembra,bukvalno sam dan posle procitala ono sto mi se zaista desavalo.

Nigde jos nisam videla ovako potpun opis Venere u Vodoliji, u srce me je dirnuo! :)
Jos ponosnija ce biti ako se ne kaci za druge pored Supermena, vec da mu pokaze kako ima pametnija posla (kao npr. spasavanje sveta naravno :) a Supermen nek radi sta mu je drago… ali onda on nije vise Supermen, u tome je druga kvaka. Hmm… i to mu valjda dodje to trazenje u nedogled.

Hvala na jos jednom divnom tekstu!

hvala devojke! :)

apsolutno tacno! upravo mi se sve to dogadja sada :)
svaka cast!

draga Sanja,

kolko me boli i razdire, dok ovo čitam… da li usled nedavne traume plus krvave intervencije, ili pak, ove istinite price o Veneri u Vodoliji, koju inace uvek zivim i bez tranzita, jos i Mesec natalno u Vodoliji… (mada, ima svakako modifikacija usled saturijanskih aspekata…) no, bitno je da ove tvoje proročke reči moram potvrditi, stalna potraga dok se ne završi sa najindividualnijim, najposebnijim. i tako, ja zavrsih potragu, a dalje ipak nastavljam sama, nadjoh tog “Bobby Mc Gee” koji ruši sve stereotipe, sve društveno-jezički utvrđene konvencije (romantike, monogamije, braka i dece), ceo život sam(odovoljan), iz avanture u avanturu, sa brdo žena i znah da mu nisam jedina… i samo takav u meni budi tu praiskonsku seksipilnst i ženstvenost, koja zna da se izgubi u prašnjavim knjigama, citatima, životima autora koje čitam, koji kroz svoj tekst, ulaze u moj život…voleti takvog jeste zaista mučno i teško, ali jedino smisleno i jedino što ispunjava. a onda otići, i pronaći ili se vratiti “prijatelju”, koji čeka… pitanje je da li se može vratiti…

dakle, zaista, šta će Veneri ta posebnost kojom je daruje Vodolija? i na svakom koraku se susrećem sa saznanjem, iskustvom, da te Vodolije svet ili vreme sadašnje uopšte ne razume.

Fascinantno…ponosim se sto sam vodolija,iako sa venerom u ovnu…toliko si mocno opisala sami znak,i veneru koja je usetala tu da napravi neke performanse,da sokira one kojima je to potrebno,da probudi uspavane…Sjajna si,kao i uvijek…
Hvala ti sto si ovim textom uspjela da me trgnesh iz zimskog sna…

Draga Sanja,
tekst je predivan,iako je moja Venera u Ribama i u prvoj kuci,momentalno se desavaju stvari koje si ovdje opisala..

jos jednom,stil pisanja je fantastican,a krlezine recenice..samo takve:duge a smislene..

Pozdrav!

Draga Jovana, uživala sam čitajući tvoj komentar. U mom rečniku, ‘uživala’ je često srodno sa ‘razmišljala’ jer verujem da je mišljenje najsentimentalnija komunikacija sa svemirom i vremenom. Za čas se mislima obremo u vremenu revolucija u Francuskoj ili špijuniramo život Anais Nin, pa i više od toga – ništa nije ambicioznije od misli koja želi da i u um drugoga zaviri i spozna motive, inspiracije i želje drugog bića.

Kad već pomenuh, Anais, dražesna i jedinstvena, intrigantna i apsolutno svoja – bila je Ribe (njen horoskop sam svojevremeno objavila ovde: http://www.sanjaperic.com/2005/02/21/anais-nin/) Medjutim, njen vladar podznaka – Venera (Vaga je u podznaku) nalazila se u Ribama i imala je vrlo jak kvadrat sa Uranom iz Strelca. Osim toga njeno peto polje – koje takodje držimo za važno kada govorimo o tome šta i kako volimo, bilo je u Vodoliji sa sve Saturnom i Merkurom. Te je jasno da je razumela novo, napredno, čudaštvo i drugačije, da je spoznala da granice uma idu mnogo dalje nego što običan čovek veruje, odnosno sme da prizna. Jer znala je da čovek može sve samo kada je dovoljno hrabar da sebi to prizna, “da nazove pravim imenom”… kao recimo, bliskost sa ocem koja nije samo “otac/ćerka” već “muškarac/žena”… koliko žena možda to isto duboko u sebi skriva, jer nam nedostaje ta jaka Vodolija da sebi istinu bar mislima oblikujemo – ne mora na glas, ali bar jednom kad svest nešto vidi jasno kao što je jasno nebo posle oluje, ta istina ostaje – i tu je ta nepromenljivost Vodolije, njena fiksnost (ona je fiksni znak). I ne zaboravimo, da ceo horoskop otkriva tajnu o našim potrebama, i da su sve to naše potrebe. Milekića mnogi nisu razumeli iako su neosporno priznavali njegovu dubinu kao astrologa, ali nisu mu davali za pravo kada bi rekao da recimo kvadrat Venere i Marsa je uvek potreba za silovanjem, nasiljem, agresijom. Potreba. To nije nesrećna okolnost, ili bar – ne mora da bude. Da li će Jovana doći vreme kada ćemo prihvatiti da je sve ljudsko uvek van konvencija i društvenih kodeksa, van javnog morala? Da je ljudski – ama baš sve. I kakav bi svet onda bio ako bi zaista mogli makar na sat vremena svi da živimo ono što zaista jesmo. To je tajna koju jurimo, to je razlog zašto se jedni za druge lepimo – ne bi li kroz te druge ljude virili kao kroz ključaonice i tražili uvek samo nešto novo o sebi. Novo iskustvo. Novo, što ne smemo sami. Treba nam taj neko da nas drži za ruku dok se upoznajemo sa sobom i da nam kaže “to je ok”. Ti si ok.

Ma kako zvučalo izopačeno, mislim da bi nas to vreme oslobodilo prese koja gnječi našu psihu, dušu, koja izobličuje potrebe, pa je zato mnogo ljudi koji žive život menjajući se od situacije do situacije kako bi ličili na ono što je poželjno od strane drugih, nesvesni da tek time razvijaju patologije, nastranosti. Tek tada. Salman Rušdi je napisao nešto o tome, (parafraziram) ‘zar na kraju ne dolazimo svi u bioskope da bi upravo gubili dah i uzbudjeno pratili priču o nekom momku, devojci koji je toliko slobodan, nepripadajući?’

Svi to želimo, svi za time žudimo, ali bez Urana, Vodolije – teško je izaći iz forme i društva. No ni ta Vodolija nije dovoljna, već je treba slediti. Svesno, jer bez inteligencije, mišljenja i bavljenja čovekom – ni Vodolija nije Vodolija.

A opet dalje, kada neko sebe posveti nečemu takvom, kao Anais, onda taj čovek postaje čovek-Uran. Bez obzira na znak, podznak… on živi to i to postaje njegov život. Anais je bila i udata za astrologa – što takodje odgovara slici Venere/Urana. (ili Venere u Vodoliji, kako god)

A što se tiče tvoje druge priče, to su bukvalno moje misli. :) Sve to o tradicionalnom buntovništvu, koje je bilo nekad zaista primer neponovljivosti i slobode, kao što si napisala – sve je mutnije da se takav čovek odmah vidi, i ovo je zato vreme Uranove žrtve. Prometej i dalje priča svoju priču… na početku, u 20. veku ili 19-om, ili do skoro na kraju krajeva, to je bio onaj deo mita – gde on hrabro prkosi, suprotstavlja se autoritetu – pokazuje dakle bunt svestan posledica, a ovo doba danas je vreme njegovog bistvovanja na steni, okovanog…. Danas su pravi Uranovci – okovani Prometeji. Kada su oni to radili, to mislili, ponašali se, u to nešto verovali – drugi ih nisu razumeli… sada svi veruju u to, ali njih niko ne pominje. Oni ionako ne traže slavu, jer sve se u Vodoliji ili od Urana gadi te lične slave. Oni su tu da se troše i da i dalje budu najhrabriji. Ovo je doba kada im se kradu identiteti, kada im se ideje uzimaju… Ovo je doba koje liči na prelaženje granica, ali i dalje Merkur samo prerušen u Urana vitla svetom. On koji i dalje samo praktičnijem, bržem životu teži bez lične žrtve. Ako može – što lakše, što jednostavnije, a šta je jednostavnije nego imati genijalca kakvog, hrabrog buntovnika brutalne inteligencije pored sebe i unovčiti ga, pokrasti ili se njegovim delom služiti? Merkur je napravio ovaj haos, i mislim da Blizanci nikada nisu bili jači nego danas (ne ljudi Blizanci, već je ovo doba Blizanaca)… sve je instant, brzo, sve se svodi na Twitter informacije, bez dugih pasusa.. to su svi oni koji ovaj moj komentar neće ni pročitati :) Jer je dugačak. To je današnje vreme. A medju Merkurijancima, Uranovci se povlače, znaju da ih ova deca ni ne mogu razumeti, ali su tu, okovani jer nikada nisu umeli da prodaju sebe, predstave sebe, hvale sebe. To su za njih činila i činiće – njihova dela.

I zato samo Vodlijski čovek može da se bavi i astrologijom, ili književnošću ili psihologijom, inžinjeringom, i da čoveka oguljenog od laži pred sobom vidi i o njemu piše, njega budi, za njega nešto kreira. Pa i tada je čak nesvestan (ili na trenutak samo svestan te istine) da time budi čovečanstvo i sprema ga za vreme koje najavljuje i koje će doći. On prvi samo otvara kapije kroz koje će kad tad ponovo proći Merkur sa svojim znanjem o komercijali, marketingu, trgovini i odigrati svoju ulogu – da sve to Uranovsko plasira, izreklamira, proda.

Draga Sanja

Vidim da pišem u vreme Saturnovog sata, smrzavam se istina, ali prijanjam na rad, kontempliram i misli mi se roje, tako da cu pokušati onako saturijanski da im dam neki strog, definisan, jak oblik, nadam se i malo topline, jer je ovo ipak Venerin dan…

Dakle, to bukvalno “uživala” u čitanju, to zadovoljstvo koje osećam pri čitanju tvojih tekstova, naravno ne samo tvojih, pri tom mislim i na druge (književne) autore, pa s tim u vezi kad ti pišeš o prodiranju, poistovećivanju sa mislima drugih, neću da kažem “tuđim”, jer kroz kontemplaciju, uživljavanje, zadovoljstvo; na to zadovoljstvo se vraćam u sledećoj rečenici, te misli, taj autor boji naš život, u neku ruku ga određuje, otvara neslućene puteve kojim možemo (za)koračiti. Kada govorim o tebi, ja volim-uživam da jezik tvojih astroloških boja umiva moje dane, da tvoje astrološke slike preplavljuju moj imaginacio… zadovoljstvo – bila sam tako srećna kada sam “otkrila” reči Rolana Barta, koje tako dobro opisuju moje stanje čitanja. E sad, ne ulazeći preterano u priču o tradicionalnim tumačenjem knjige, koja jeste delo koja samo svojim jezikom odslikava, tumači (za)datu, objektivno prisutnu stvarnost, a nasuprot toj konstrukciji – dekonstrukcija u bartovskom poimanju. Po Bartu, ne može biti govora o nekom tekstu koje kao delo, predmet kontemplacije stoji preko puta nas, tekst je predmet zadovoljstva i zanemarujući ono čisto stilističko, zadovoljstvo se javlja dublje: “onda kada se “književni” tekst seli u naš život, kada jedno drugo pismo (pismo Drugog) uspeva da ispiše delove naše sopstvene svakodnevnice, jednom reči kada se ostvari ko-egzistencija. Zadovoljstvo u tekstu očituje se tada u tome što možemo živeti sa jednim autorom… ne znači nužno da u svom životu ostvarujemo program koji je taj autor ocrtao u svojim knjigama… reč je o tome da u našu svakodnevnicu unesemo odlomke inteligibilnog potekle iz teksta kojem se divimo…” (da ne pišem dalje, Sanja ti to sve ako želiš, možeš pročitati u njegovom predgovoru za “Sad, Furije, Lojola”, tu ima zanimljivosti i osamom jeziku, što ti možeš preneti na astro-jezik, astro-simbole…) Ovo sve pisah, zato što ja tako živim i “čitam”, a vidim i ti, i sve što pišeš o tvom subivstvovanju sa Goranom Milekićem, ja zadrhtim i vidim da je to to… i kad smo kod Milekića, htela sam, i vidim ti jesi, htela sam ga, dakle, spomenuti, kad se radi o mučeništvu o ljubavi. Kao što on piše ako nema Marsa da “začini” tu Veneru, i ako mi nismo nosioci tog Marsa, a jesmo Venere, ništa od povređivanja. Potpuno se slažem sa tim i ja sam tu svoju potrebu unutar svog zvezdanog kosmograma osvestila. i moj kvadrat tako deluje, dok me neki Mars opako ne povredi, siluje u psiho, pa i ponekad u fizičkom smislu, ljubav se ne pojavljuje. i zato dobro razumem, negde si ga citirala, to je smisao ljubavi, onog da je “mazohizam zakon svemira”… i osvestiti svoje potrebe, razumeti svoje puteve, prosvetliti nekada tamne zvezdane staze, možda jeste teško, ali neophodno, razumem ja o čemu ti pišeš… (pa, rekoh – puštam ne samo tvoje “pismo”, već i tvoje “biografeme” ;) da čine promaju, a često i zaklon u mom životu…)
i dodala bih, možda, da iako ovo jeste “merkurijansko” vreme, instant informacija, nesagledivog ubrzanja, svekolike prozirnosti, svega što se rastače u prožimajućem mas-medijskom globalnom tržištu reklame i novca… da je ujedno i “lavovsko”, ukoliko je ovaj preko puta Vodolije, koja ne haje za ličnom slavom i priznanjem, toliko poroznim. e, taj Lav koji hoće da bude u dosluhu sa vremenom, u skladu sa svim (ne)mogućim obrascima i vrednostima koje se nehajno nameću, sujetan i slavoljubiv… razumeš me?
i za tog okovanog Prometeja, čoveka Urana, koga spomenu, (a jeste Prometej u simbolici Urana, sveg prosvetiteljstva, prosvećenosti i moderne) bih rekla da je onda, u antici, kao i sada nosilac patnje, takvim ga je duboka antička tragedija doživela, stvorila i ovekovečila, dakle, kroz Prometeja progovara tragičnost celokupnog duhovnog stvaralaštva, u njemu se patnja čovečanstva uhiljadustručuje, ali stari Grci ili tragičari su znali da samo kroz patnju vodi saznanje, samo kroz patnju jeste put naviše. i ljudi Urana jesu svesni svekolikog apsurda, duboke nesavršenosti svakog dobročinstva i stvaralaštva, paćeničkog herojstva, a za sve to treba biti sposoban i razvijati se, slažem se Uran i Vodolija nisu naprosto dati, već zadati i to je neprekidna borba, okovan si i grabljivice ti utrobu razdiru a ti držiš i otvaraš kapije i ne haješ za priznajem i slavom čovečanstva, jer u isto vreme vidiš i besmisao tih kapija i nesavršenosti čoveka…

i na kraju bih Sanja, ostavila jedan citat, koji sam bila presrećna kada sam pronašla u tekstu autora, koga jako volim čitati, čiji radikalni jezik izaziva (is)praznu i prozirnu “merkurijansku” stvarnost – digresija: kada ekonomizam stupa na mesto ontologizma i to je kad ti pišeš “ljudi više nisu duše”, već obične brojke, statistički podaci podložni oblikovanju i manipulaciji – a on jeste Blizanci u horoskopu, ne znam celu kartu, dakle, Bodrijar, a odnosi se na zavodjene zodijaka i sada koristim priliku da ovo podelim sa tobom i drugima…

“Opsena može biti upisana i na nebu, time joj se moć neće smanjiti. Zodijački znaci imaju svoju formu zavođenja. Svi mi tražimo milost od neke besmislene sudbine, svako se uzda u moć i draž jedne sasvim iracionalne konjukture – u tome je snaga zodijačkih znakova i snaga horoskopa. Nema tu ničeg smešnog, jer ko ne zavodi zvezde može biti samo još tužniji. Nesreća mnogih potiče od toga što nisu u polju neba, u polju znakova s kojima bi bili u skladu, to jest što nisu zavedeni svojim rođenjem i sazvežđem svoga rođenja. Oni će nositi tu sudbinu celog života i smrt će ih zateći u zao čas. Ne biti zaveden od svog znaka mnogo je ozbiljnije nego ne biti nagrađen za svoje zasluge ili afekte. Simboličko diskreditovanje uvek je ozbiljnije od realnog deficita i realne nesreće.”

Samo hvale za tekstove Sanje i njenih citaoca od kojih mozemo mnogo nauciti.
Sa saznanjem sebe kao Vodolije sa podznakom Vage i Venere u Jarcu zbunjena sam tolikom relnoscu i kontradiktornosti -

“No ni ta Vodolija nije dovoljna, već je treba slediti. Svesno, jer bez inteligencije, mišljenja i bavljenja čovekom – ni Vodolija nije Vodolija.”

Ocigledno ne smijemo se plasiti sebe.

Bravo!

Nema smisla .smisla je zivot.postojati radi postojanje

Sanjic,cekam tvoja kniga i u Makdeoniji,nadam se da ce imati i ovde par primeroka. Pozdravjlam :]

Sanja zaprepastena sum od pomislata deka toa sto go citav e nakratko mojot zivot .Kako se da procitav od Venera vo Jarec, a talkajki po mojata natalna karta sekogas go zaobikoluvav podatokot deka nedostiznata i poveke posakuvanata ljubov e pojaka od site vo stilot podobro sto godini sam no edna godina so sakaniot.No poveke ……..

Toliko istine u ovom tekstu. Moja Venera je u Vodoliji, i jos uvek trazim Supermena, dok me muski “prijatelji” drze blizu sebe. :) Pozz..

Ovaj tekst je stvarno neverovatan.Venera mi je u vodoliji a u ovom tekstu je opisano kako shvatam ljubav. Srela sam supermena i ne znam da li me to vise muci ili raduje sto takav momak postoji.
Ja sam jedna od onih koji ce verovatno ceo zivot pokusavati da ga dobije ,a vreme gubiti na prolazne “muske prijatelje”, ali ja to ne vidim kao jurenje za nedostiznim vec kao uzivanje u velicanstvenom osecaju koji on budi u meni,jer mi se ni pred kim drugim nece drhtati ruke i niko nece biti tako zanimljiv, pametan, bezobrazno svoj..

Ne nikada nece doci onaj princ po Vodoliju sa Jarcem u Mesecu. To je fakat, ali da li je to nesto najstrasnije sto nam se moze dogoditi?!

Na zalost to za Veneru u Jarcu je istina. I neki ljudi cak kazu da ostavljam utisak hladne osobe. A jos kad je Venera u kvadratu sa Saturnom i Jupiterom katastrofa. Nema vise princeva zamak se tu i tamo nadje . Kad sam bila mladja provirivao je iz mene bik u podznaku. Kako ne procitah ovo ranije.Pozdrav!

Odlican text Sanjice :)
I moja Venera je u Jarcu … Ja jos cekam ‘vamo gore :) Kako je pocelo,pedesetu cu da docekam :) Pozdrav ,svako dobro !