Piše: Aleksandra, 28 Dec 2008
Dodir Venere i Neptuna – jedan prednovogodišnji post
Par dana pre Nove godine, na nebu su se u znaku Vodolije dotakle dve planete, Venera i Neptun. Ljubav i zanos, šarm i lukavost, Afrodita i Hipnos, čulnost i greh, radost i tajna. Sigurna sam da bolji prednovogodišnji štimung nismo mogli da poručimo. Medjutim, kako to obično biva, ovaj dogadjaj nećemo svi isto osetiti…
Jedni će se zahvaljujući ovom ‘susretu planeta’ osećati baš tako – egzaltirano, ushićeno, bez tla pod nogama, lepršavo, dok budu treperili od uzbudjenja zbog novog, nadolazećeg, nepoznatog, dok budu trčali ka astrolozima, numerolozima, prorocima, mahnito u potrazi za znacima da je ljubav tu, da sudbina postoji, dok budu trošili novce na trenutna zadovoljstva, verovali u ljubav na prvi pogled i u sve romantične filmove sa Juliom Roberts, držali instant dijete i osećali se – fenomenalno; dok će biti i onih koji će utonuti u sopstvenu samoću, nepovratno zagledani i izgubljeni u neispunjenim očekivanjima, sa jednim velikim zadatkom da sebi priznaju greške, obmane, zablude, laži, i sa obavezom da postanu svesni da su neiskrenošću sopstvenih emocija – koje su prikazivali uvek jačim nego što zaista jesu – doprineli svom sadašnjem stanju. Slomljenih nada i zamagljenih vidika, bez potrebe za utehom – neki će potegnuti za osvetom ogrnutom u ime ‘pravde’, dok će neki od njih uroniti u umetnost, u muziku, i tu pronaći snagu za regeneraciju sopstvenih emocija, svog erotizma i svoje čulnosti. Ali svi ti koji ipak u samoći budu bili, uzdrhtale duše i nemirnih nerava, sa groznicom neprospavanih noći u kojima su poniženje i stid zbog sopstvenih emocija trpeli – naivno ga nazivajući ‘žrtvom’ moraju shvatiti da je prava žrtva samo ona kada se patološko u osobi prihvati – što složićemo se, ne može svako! Neko je prosto rodjen da voli ono bolesno u čoveku. Da voli manijaka, narkomana, lažova, lopova, da voli onoga koji će vas gledati u oči i lagati, da voli poročno u njemu, da voli bolesno u njemu, ono što je samo od sebe diglo ruke i samo od sebe odustalo. Da voli čoveka koji se sam sebe gadi. Kao što je Elisabet Shue volela Nicolasa Cagea u “Leaving Las Vegas”. Eto tako… I ako samo čovek uspe da shvati da tom vrstom ljubavi on sam sebe medju svece diže, možda čak najveći blagodat ovog aspekta Venere i Neptuna u Vodoliji može osetiti – blaženstvo i spokoj božanske ljubavi. A ako ne, kako bi Johnny rekao: “… kakav je slučaj biti rupa na palubi – ne znam, ali moj osjećaj je beskrajna samoća.”
Biće medjutim i onih koji iako nespremni, mogu krenuti u susret novom iskustvu - sa nekom samo njima poznatom verom baciće se u zagrljaj novom partneru, možda i virtuelnom, nevidljivom, nedovoljno jasnom sigurno, nekome koga tek nešto poznaju, čijeg se lika jasno ne sećaju, a i ime su jedva upamtili. Podsetiće se koliko je lepo ići iz snova u snove, koliko je lepo i božanstveno imati te momente kada se sve stapa u taj jedan treperavi doživljaj najveće ljubavi, kada ta emocija nagoni biće da kreira, piše poeziju, da zavodi, a u stvari samo sebe biće ovde ima potrebu da zavede, i samo sebe da uspava i da samo sebe ipak slaže… i tako iz bajke u razočarenje, pa iz razočarenja u bajku, pa sa chata na blind date, pa sa blind date-a u vezu u kojoj će prevarena il’ razočarana biti ako ne da sebe ali u potpunosti, kao najveći vernik ljubavi, u totalno i svesno davanje svog identiteta drugome (a ne u uzimanje i kajanje zbog datog, što se na žalost obično dešava)… Ali ipak nesvesni svega ovog, ‘predati se ljubavi’, postaće imperativ mnogih, i sigurno da će se ovaj talas iz Vodolije preneti dalje, i da će i u novogodišnjoj noći biti potpuno čudnih kombinacija, poznanstava – ovo naročito kod mladog sveta. Kod starijih će preovladati poroci, alkohol naročito, jer čula traže omamu, zanos, ljubav želi igru, masku, provokaciju, flert i zavodjenje.
A da bi bal bio maskenbal, i Mesec će se pridružiti ovoj ‘situaciji’ od 30. decembra i sve do prvih jutarnjih časova 1. januara 2009. biti u znaku Vodolije, praveći baš u najludjoj noći izazovne aspekte sa Venerom i Neptunom. Sasvim sigurno će biti mnogo žena na jednom mestu, rivalstva su moguća ali koja baš zbog Vodolije mogu biti prevladana mnogo jačim osećajem univerzalne ljubavi, duhom zajedništva, socijalne pripadnosti, smehom i pomalo – razvratom. Vodolija je znak koji, kako ja volim da kažem – iskušava granice. Vodolija i kada šeta ulicom, za razliku od svog oponentnog znaka Lava – koji šeta ‘centralnom’ linijom, uvek ide sa strane i štrči, kao da traži sims, žicu, izazov, traži zabranu, traži izraze na licima onih koji ostaju zarobljenici standarda, forme, konvencija. Vodolija ne pripada nikome, ona je slobodna da pripadne kome hoće i kada želi, i u nekom smislu, svi ćemo u novogodišnjoj noći po malo biti takvi. Slobodni i spremni da izazovemo ceo svet! Osetićemo sasvim sigurno da se ovoga puta sa 1. januarom ipak nešto menja, jer permanentna promena i konstantna misao o revoluciji, reformi, velikim dogadjajima ostaju temelj Vodolijskog spirita, ovoga puta samo manifestovanih kroz dve ipak suptilne planete – Veneru i Mesec. Te umesto rata, lomljave i haosa sve to doživljavamo na najosetljivijem području ličnih i medjuljudskih odnosa. Shvatamo suštinu i neminovnost promene svojih dotadašnjih stavova u cilju veće lične slobode.
