05 Nov 2006, Posted by sanja perić in Objavljeni tekstovi, 5 Comments. Tagged devica, mesec

Mesec u Devici

image: “Daydreaming” © Rebecca Miller
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika

„Idemo redom“, rekoh još davno ali sigurno ne bez razloga, nekako stadoh kod tog Meseca u Devici. Jer, nije lako povezati ova dva fenomena, planetu snova, impresija, nežnosti, jedno mekano i nesigurno biće sa znakom koji u sve mora da sumnja i sve pod veo analize jedne stavi pre nego što makar za tren odahne misleći, to je to.

Pa ipak, koliko snovi i mašta budu jaki, a to će naravno uvek zavisiti od toga koliko je osim Meseca sam znak Raka naglašen, kao i kakvi su dalje aspekti Meseca, to će Devica više tražiti da razume odakle oni dolaze, i da li su snovi zaista snovi ili tek privid koji dušu od najvećih strahova štiti. Baš zato, sa ovom pozicijom radjaju se najveći psiholozi, pesnici, romansijeri koji su večito zagledani baš u ljudsku dušu, u čoveka samog, fascinirani onim što se zove ljudski život, ili još bolje, život malenog čoveka i ko je on u tom svetu nepoznatog i tajnog, svetu punom misterija koje sa svih strana vrebaju, a najveća od svih je naravno smrt. Te jedan nesvakidašnji strah od smrti ovde živi čak i u snu, jer duša nikada ne zaboravlja da je tek maleni plamen.

Ova pozicija Meseca zaista daje neumorne intelektualce, one koji iščitaše silne biblioteke, završavaju škole i večito nekakvu pomoć drugima pružaju, daju, brigu pokazuju i razumevanje svačije tegobe.

Nikada se ova osoba neće nikome uistinu osvetiti niti ikoga sme da mrrzi, jer svako zlo strahove priziva i strepnju da se neko zlo drugima ne desi, ma kakvi oni bili. A ako do toga i dodje, samo da on sam nije kriv, samo da nikada nije poželeo makar i na tren istinsku nesreću tom nekom, istinsku patnju, jer u patnji ovi ljudi svakoga razumeju. Iako bez potrebne saosećajnosti da je pokažu, obzirom da Merkurovska Devica razloge traži i sve već pretače u jednu analizu spleta okolnosti i traženje lekcije za sebe samu, „šta ja odatle mogu da naučim, kako da se ponašam ako se i meni slično desi i najbitnije, kako da one najbespomoćnije sačuvamn, decu svoju… a i roditelji, samo da imam novca da im u starosti pomažem… „ i tako u nedogled razmišlja ova osoba, videći oko sebe milion problema, strahova, patnji i čuvajući sebe zapravo čuva svoju dušu jer čvrsto veruje da samo čista duša dobru sudbinu ima. Otuda nešto što ponekad kod ovih ljudi liči na sujeverje.

Žene posebno razumeju svakoga, muža slušaju zbog čega nekada liči n a malogradjanski princip žene, a ako ga i ne poštuje opet ga pušta da vodi raspravu iako je ona ta koja uvek ima mnogo šta i pametnije i smislenije reći, ćuti i pušta da on vodi dijalog. Vredne i sposobne, pa opet tihe i sve kao da čekaju da od drugih budu pohvaljene. Na poslu najažurnije pa opet nikako da im se ukaže prilika da budu na vrhu, da zaslugu neku konkretnu dobiju. Sumnja u poštenje otuda se javlja, ali isti nikad sama ne gubi. Kao što već rekoh, odličan za lekare, psihologe, analitičare, statističare, veterinare, babice i negovateljice, jer savršenu brigu pokazuje spram nezaštićenih i slabih. Sve ono što sanja i mašta, što budi želje ovde se boji razuma koji poput kakvog cenzora analizira svaku radnju, sagledava moguće posledice, te jedan neurozis specifičan javlja se uvek kada se ove osobe reše na kakvu avanturu koja će im paniku stvoriti i užasan osećaj krivnje, koga razum uspeva tek na kratko da se oslobodi. Ambijentalno, ovo su livade, biblioteke, šalteri u bolnicama i svi Domovi zdravlja. Radionice, apoteke, saloni, prodavnice zdrave hrane, pet shopovi, prodavnice kojekakvih sitinica.