Piše: Aleksandra, 04 Mar 2006
Mesec u Ribama
image: “Lady Godiva” © John Collier
This image is in the public domain because its copyright has expired / Slika je legalno objavljena jer je autorsko pravo isteklo
Ko je gledao film Lisabonska priča, Wima Wendersa, setiće se možda rečenice koja mi savršeno odgovara da njom započnem priču o Mesecu u Ribama.
«Kad bih samo mogao biti svi ljudi na svim mestima…»
Ako je Mesec duša čovekova, ako su Mesec ljudi, ako je Mesec svaka pojedinačna ljudska sudbina, i ako su Ribe najdublja moć na nivou osećajnog, a kroz osećajno i moć da se u toj dubini psihološkog razumevanja pronikne do tajne koja sve ljude vezuje identičnim porivima, onda je Mesec u Ribama neko ko zaista ima privilegiju da makar u jednom periodu svog života živi ovu Wendersovu rečenicu.
Ali da bih pojasnila zašto je to baš njima dato, priču o Mesecu u Ribama moram početi od početka. Od detinjstva, koje je neretko teško, haotično, u kome se ideal porodice samo u mašti stvara jer ga život u realnosti ne prepoznaje. Bilo zbog loših roditeljskih odnosa, nemanja autoriteta, ili čestih seljakanja koje uništavaju mir i harmoniju doma istovremeno stvarajući duboko u nesvesnom san o idealnom domu i porodici.
Takodje, i mladost je ovde prava zamka za dušu koja u mrežu, dal’ poroka, nemorala il’ stida mora bar na kratko, a nekad i zauvek upasti – što sve na dalje zavisi od ostalih fenomena horoskopa.
I čini se da samo oni od svih sa Mesecom u Ribama, dakle samo oni koji su doživeli taj pad, i na dnu svog bića videli sve posrnule, pale, izgubljene, odbačene, ničije, postaše kasnije oni sa najviše nežnosti i ljubavi za ceo svet. To je nežnost koja se ne vidi, ona je skrivena u njihovom pomalo sanjalačkom pogledu, i niko u glavnom ni ne sluti koliko je u njima ljubavi, zanosa i ranjivosti. Kako se probude, neki čudan nemir uvlači se u njih. Jer samo san može ih od noćnih mora koje u realnom svetu žive, spasiti, i da, baš zato ovi ljudi će vam reći da vole da spavaju, da ih san okrepljuje, da samo u snu njihova duša možda bar na kratko uspeva da skloni pogled od onih kojima je teško i koji su sami. Baš zato što su ovi ljudi u svom životu makar jednom bili potpuno sami i prepušteni sudbini na milost i nemilost, nekakva maltene zakletva brižnosti i saosećanja spram svih koji takvu sudbinu nose, postaje temelj njihove vere.
Vere u to, da samo sam bog može čoveka spasiti. Iako će čovek, neuk u svom usudu kasnije tu božju milost nazvati «čudom» il kakvom «srećnom okolnosti» koja ih je izvukla. A onda, kada ih bog prigrli što često i čini, kada im se sudbina osmehne, kada njihova dojučerašnja muka življenja, njihova bedna svakodnevnica u kojoj su jedva sastavljali kraj sa krajem, ili se pitali u strahu drhteći «bože, šta će sa mnom biti?», dakle, kada svakodnevnica pesma postaje u njima vera se radja. Vera koju niko nikada ne može dovesti u pitanje, jer je ćute, jer je u sebi tiho nose, gotovo bojeći se da će je ikakvom reči oskrnaviti. Stekavši veru, oslobadjaju se demona svoje duše kroz praštanje svima, i molitvu da se i njima samima najpre oprosti.
A pravi smisao i snaga ovog Meseca ipak ostaje ono sa početka teksta, a to je porodica nad kojom drhti i brine se. Mesec u Ribama poznaje sve zamke koje život može postaviti nekome na put, video je najveću patnju i njaveću bol, video je i smrt i moć i njene vrtloge, te sva briga ide ovde iz straha nad slabima, a to su uvek deca, iz straha hoće li oni biti dovoljno jaki da svemu tome odole.
Samoca koja je neminovni pratilac njihov celog života, ma koliku porodicu imali, ma koliko ih ljudi voleli, tu je kao andjeo čuvar da ih podseti da je svako rodjen sam i sa svojom posebnom sudbinom, te da je nemoguće sve ljude zaštititi i utehu im dati. Jer patnja je prijatelj. Lutanje je put. Samoća je hram. No, ma kako ovi ljudi živeli, onog časa kada porodicu stvaraju u misiju ulaze, iako će i njihova buduća porodica nekakav haos sa sobom nositi, bilo zbog seljakanja, nesporazuma, porodičnih zavrzlama, mešanja sa strane…
Što se zanimanja tiče, zbog nekakve težnje za posrnućem, zbog lutanja, Mesec u Ribama je čest u horoskopima kriminalaca, gangstera, ljudi sa one strane dobra i zla, te eto zašto mnogi baš takvi posle iskupljenje težiše ulaganju u crkve, bolnice, sirotišta. Dalje, neretko ga imaju psiholozi, jer milion likova on u sebi nosi i jednu izvanrednu senzibilnost kojom lako u tudje živote ulazi, on postaje vi dok mu pričate neku svoju priču i možda ne zna šta ćete sledeće reći, jer on prorok nije, ali zna šta duša vaša traži, kako se osećate, od njega patnju osmehom nijednim ne možete da sakrijete. Imaju ga umetnici, koji se slikama bave, jer to su slike, likovi, milon opet nekakvih portreta u kojima on dalje priču vidi, te može biti reditelj, slikar, fotograf, ikonopisac, glumac… Mesec u Ribama je nezaobilazan u horoskopima medijskih ličnosti, zbog prirode posla koja zahteva jedan sveopšti haos, milion kontakta, snalaženje u najnemogućijim situacijama, ali i kod narkomana, alkoholičara, zavisnika ma koje vrste.
U ovom hi tech vremenu, sam internet je povezan sa Ribama. Pa Mesec u Ribama jeste milijardu ljudi koje ne vidite, koji su tu gde i vi, ali sa kojima vas povezuje mreža, ista kao i ona u koju su oni sa Mesecom u Ribama u mladalačkim lutanjima upadali, ista ona koja im obično na prozorima stoji da ih štiti od komaraca, a ako nije mreža onda je lozica, jer vino vole, a često je neko već imao u prolosti vinograd. Zbog mnogo elementa vode koji ova pozicija Meseca nosi, vuku ih more i topao jug, kuću blizu mora ovde svakako treba imati, jer svaka druga kuća poplavu priziva, prozori ne dihtuju, komšiji plavi kupatilo, pločice same otpadaju, veš mašina curi, te u milion raznih kombinacija u kući uvek sa vodom nešto ne valja ili se kvari.
U danima kada Mesec prolazi kroz Ribe, možete biti hipersenzitivni, osetljivi, prijemčivi samim tim kako za loše takoi za one dobre, maltene «božanske» vibracije. Mašta je tada aktivna zbog čega treba uvek biti oprezan jer smo skloni idealizovanju, nepreciznosti, haosu, previdjanju bitnih stvari. Psihička osetljivost nas čini tada podložnim za manipulaciju od drugih, možemo biti žrtva prevare, laži, izdaje, ali i sami možemo tome doprineti prepuštajući se da nas voda nosi. Sa druge strane, to su dani kada ćemo biti više romantični nego inače, kada ćemo bez griže savesti zapostaviti sve «bitno» i uz sveće i vino (atmosferu koju ljudi sa ovom natalnom pozicijom Meseca jako vole) prepustiti se uživanju sa partnerom, društvom… Samoća se ne savetuje, jer u samoći su suze vrlo moguće, sve izgleda nekako teže, kao da su nas svi zaboravili, neka vrsta gotovo samosažaljenja i gubljenja nade. Vrlo lako ljudi pod ovim tranzitom budu «na kraj srca», mnogo ranjivi. Najlepši su letnji tranziti Meseca u Ribama, tada su svi priobalski restorani i kafane puni, baš kao i splavovi, šetališta, parkovi… svi osećamo treperenje u vazduhu i uzbudjenost od neminovnosti onoga što nam svakome život donosi. Kao da nam tada Mesec daje sansu da i sami osetimo ono sto oni sa njime polozenim u Ribama odavno znaju, da od svega se može odustati osim od potrage i ideala.
